ТОЛЕРАНЦИЈА
Невероватну острашћеност према мени показују Ђиласовци.
На ове Вучићеве сам већ навикао.
Драмосерови ботови су простачки глупи.
Ђиласови ботови су перфидно покварени.
Погодио их је мој слоган НИ КУРАТ НИ МУРТА.
Који данас постаје слоган прави Србије.
Која не припада ни Курти ни Мурти.
И која је већинска Србија.
Која не жели да буде поново преварена.
Ни од Куртне нити од Мурте.
Ђиласови ботови ме пљују, вређају и хоће да ме преваспитају.
Преваспитавање спада у фашистичке методе промене свести насиљем.
Вучићеви ботови су већ давно дигли руке од мене.
Не могу да ми опросте што сам у лето 2012.године, када су велеиздајници доведени на власт, опоменуо јавност Србије да је Вучић опасан психопата и егоманијак, који је добио задатак да уништи Србију и сатре Србе.
Ни један ни други немају никакве политичке идеје, нити конкретна решења како да Србију направе развијеном и богатом државом.
Њихова владавина се заснива на пљачкањима и манипулацијама.
Циљ Курте и Мурте је буду окупациони управници поробљене Србије.
Намера им је да се смењују на власти, све док окупирана Србија не пропадне.
Острашћеност Ђиласових ботова је једнака острашћености Вучићевих ботова.
Суштина те острашћености потиче из тоталитарне политичке свести.
Курта и Мурта су прави представници политичког тоталитаризма.
Пошто владају или су некада владали на исти тоталитарни начин, пошто су опљачкали и уништили Србију, потпуно је природно да им грађани Србије више не верују.
Али, Курта и Мурта су свесни да им највећа опасност долазе од оних грађана који траже укидање политичког система у коме је могућ такав политички тоталитаризам.
Који траже да се демократизује друштво и да више немамо ни Курте ни Мурте.
Зато се Курта и Мурта удружују, договарају и праве нову превару.
Ботови Курте и Мурте служе да замагле права питања која поставља окупирани и опљакани народ.
Ботови Курте и Мурте су добили задатак да муте.
И да заведу народ да је одлука о подршци мањем Злу боља, него одлука о подршци већем Злу.
Некада је мање зло био Курта, па је народ гласао за Курту у обарању Мурте са власти.
Данас је мање зло Мурта, па народ треба да га подржи да би оборио Курту и поново преузео тоталитарну власт.
Шта народ добија мењањем Курте и Мурте на власти?
Ништа.
Народ је губитник, све док Курта и Мурта владају.
Суштина политике мора да буде у томе да више немамо у друштву НИ КУРТУ НИ МУРТУ.
То се једино може остварити ПРОМЕНОМ ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА.
Нема другог начина.
Морамо, господо другови, да променимо тоталитарни политички систем.
Уместо лажне представничке, шпекулативне демократије, која је потпуно обесмислила Демократију и угрозила постојање Републике, понудио сам политички систем НЕПОСРЕДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ у којој нема ни Курте ни Мурте.
Моја идеја непосредне демократије негира политичке паразите и професионални политички олош.
Моја идеја непосредне демократије је у интересу сваког грађанина Србије.
Бирачко право ТРАЈНО остаје у рукама грађана.
Никада више слободни грађани не преносе своје бирачко право на политичаре, него они директно и непосредно сами одлучују.
Грађани одлучују о свим питањима везаним за заједницу.
Јавним расправама и слободом медија се омогућава да сви грађани буду упознати са политичким идејама која им се нуде.
О стручним питањима вођења државе одлучују искусни, проверени и доказани стручњаци, који добијају могућност да управљају свим државним ресурсима.
Али, рад стручњака се строго контролише кроз њихове остварене резултате.
Које анализирају и мере ослобођени грађани Србије.
И који знају да процене да ли из тих остварених резултата имају интересе или немају интересе.
О овоме новом политичком систему кога нудим грађанима Србије сам много писао и тумачио.
На почетку, пре десетак година, мало га је људи у целости разумело.
Наставио сам упорно да објашњавам.
Данас почињу да га прихватају многи.
Нисмо још већина, али мислим да ћемо успети да објаснимо већини грађана.
Проблем ми представљају заробљени медији, који не смеју ове моје идеје да преносе.
Забрањују им то и Курта и Мурта.
Све што пишем и говорим у јавности, све политичке идеје које износим, јавно и отворено,више не припадају мени.
То постаје власништво грађана Србије.
Ако те идеје прихвате грађани, онда мој јавни рад има смисла.
Ако те идеје не прихвате грађани, онда ми остаје морална сатисфакција да се, ипак, нисам предао и да сам све покушао, што је у мојој моћи, да помогнем грађанима Србије, Србима и Србији.
Време ће, наравно, показати да ли су моје идеје биле добре или нису.
Пошто немам никакве личне политичке амбиције,негирам политички тоталитаризам и залажем се за непосредну демократију без професионалних политичара, онда ми је много лакше да, сходно мом знању и моралној вертикали, нападам превазиђен систем представничке демократије.
Мислим да остваривањем политичких идеја које предлажем добијају само грађани Србије.
Губитници су и Курта и Мурта.
И њихови ботови.
Који лешинаре на остацима тоталитарне власти Курте и Мурте.
Острашћеност коју показују ботови Мурте, само је доказ да сам погодио праву политику суштину.
Ботови малограђанера, аутошовиниста и аутоколонијалних сатрапа, празноглаваца, скоројевића, јапијеваца, политичких идиота, професора фуснота,бриселских тезгароша и прдогуза, фрустрираних невладиних јахачица тираније, мржње, злобе и манипулације,које фантастичном брзином празне државне фондове, ботови читавог тог лажног и банкротираног света представничке демократије, изгубљених људских права и монополизованих слободних тржишта, нападају ме најстрашније јер су се престравили пред мојим политичким идејама о непосредној демократији у којој више нема паразитског политичког олоша и његових плаћених ботова.
А толеранција?
А право на изношење другог мишљења?
Ма јебеш, бре, толеранцију!
Нема толеранције за оне који не мисле као Мурта!
Све које нападају Мурту треба протерати из друштва и забранити.
Треба их – преваспитати!
Сада је најважније да се Курта скине са власти.
Сви који нападају зликовца Мурту су непријатељи народа у протестима.
Сви такви раде за Курту.
Дефетисти су, јер их Курта плаћа.
Шире апатију, јер су ботови Курте.
Сада је најважније да скинемо Курту.
А после?
Шта после?
Када скинемо Курту?
Није важно. Нека влада Мурта.
Тако се круг Зла затвара.
И наставља уништавање Србије.
Износим своје политичке идеје на слободно тржиште политичких идеја.
Намењених грађанима.
Који треба да донесу коначно одлуку.
Грађани су ти који одлучују.
И настојим да ме што више грађана из Србије и расејања чује.
Моје политичке идеје узгајам у својој политичкој башти.
И објављујем на интернету.
Свако може да убере цвет из моје баште и да га присвоји.
Али, нема права да брутално гази башту.
Никада нисам отишао у туђу башту.
Нисам газио у туђој башти цвеће.
Напротив, преносио сам са других сајтова и других портала, све ауторе чије сам ставове сматрао да су интересантни за јавност.
Без обзира ко су аутори и да ли се слажем са тим њиховим ставовима.
Заступам мишљење да треба да цвета хиљаде цветова.
И тако се у пракси понашам.
Грађани ће да препознају који цветови миришу, а који смрде.
То право избора припада само грађанима.
Овакав став о политичким идејама немају, нажалост, други актери јавне сцене.
Већина њих је већ сврстана око Курте и око Мурте.
Ту налазе уточиште за своје личне интересе.
Заједница и интерес грађана за њих не постоје.
Само уско страначки интереси и лични материјални интереси.
Отуда потиче толика мржња према мени.
Која се преноси на ботове авлијанере, који лају на све што не разумеју или што им је показано да нападају и уједју.
Уопште се не поставља кључно питање – зашто се не отворе јавне дебате?
Зашто се не обезбеди слобода говора и онима који другачије мисли?
Нисам ја једини забрањен.
Има много других, паметнијих и образованијих, које Србија не може да чује.
Зашто?
Чега се плашите?
Спортски речено, сви морамо да трчимо у својим стазама.
И свако трчи своју трку.
Не можете у току трке, пред јавним мњењем, да ударате другог тркача.
Зато што трчи брже од вас.
И зато што ће вас сигурно да победи.
Такође, не можемо да трчимо у трци где смо ми на старту, док се политички олош свих боја налази на неколико метара од циља.
Нови изборни закон све учеснике трке мора да врати на старт.
Понављам, слобода мора да буде увек за онога који другачије мисли.
Толеранција је када се тим нашим мислећим људима обезбеди слобода говора.
И поштена трка.
Београд, 7527.године, сечко, дан једанаести
