Početna Tekstovi ТИМ

ТИМ

5224
0
SHARE

ТИМ

 

Да ли су политичари нешто научили из управо завршених Олимпијских игара?

Верујем да нису, јер они никога не слушају, осим себе и ништа не желе да науче.

Паметни људи знају да таленат без рада не доноси резултате.

Знање и искуство су пресудни да би се постигао велики успех.

Тимски рад је једини начин да будете олимпијски шампион.

 

Није важно да ли се појединац сам такмичи или екипа, иза њих мора да стоји професионални и уиграни, утренирани тимови.

 

У случају златних ватерполиста, сребрних одбојкашица и кошаркаша и бронзаних кошаркашица видело се да, поред стручног и одговорног вођења екипе, постоји нешто много више, што им је донело добре резултате на такмичењу.

Постоји дух заједништва и добра атмосфера у тиму.

То је пресудило у нашим оствареним победама. Без тога духа заједништва нема победе.

 

Дух заједништва значи да сви дишу заједно за тим и да није важно ко ће донети победу, ко ће постићи кош или гол или ко ће добро смечовати, важно је да се победи.

Понављљм ово од када играм баскет, не занима ме да ли ћу постићи кош, занима ме да мој тим победи и да уживамо у лепоти надметања и у нашој победи.

 

То у животу значи, боље је да будем последњи у победничком тиму, него први у тиму који стално губи.

Наши политичари ово не желе да разумеју, јер су болесно похлепни, ташти и нарцисоидни до те мене да су постали егоманијаци.

Клинички случај јапајарења Аце Драмосере је данас најбољи пример.

 

ОН хоће све да буде : плејмејкер, центар, крило, дизач, смечер, голман, сидраш, хоће да буде најбољи стрелац, додавач, најбољи у скоку и закуцавању, хоће да буде истовремено и капитен и тренер, забављач публике, шмекер, омиљен код навијача и новинара,хоће да буде на свакој утакмици играч одлуке и да постигне историјске резултате које нико никада пре њега није постигао.

 

Пошто све то хоће истовремено и пошто је то немогуће остварити, нико никада није успео то да оствари, јер за то требају само уиграни тимови  добрих играча, уместо напаљеног демагога и лажова, он нема никакве резултате и води Србију у поразе.

 

Премијер Србије мора да буде генијални  визионар,  мудри стратег, оперативни селектор и вредни тренер тима, који вуче велике потезе и који време не губи на свакодневном сликању пред камерама, који нема времена да брбља у свакодневним интервјуима, нема времена да се свађа, препире, подмеће, да оговара, измишља и лаже, нема времена да отвара деонице пута од 4 км, фабричке хале које запошљавају 50 радника, сече врпце на сеоским мостићима дужине десетак метара, нема времена да посећује срамне пропагандне изложбе на којима се обрачунава са својим неситомишљеницима и свима онима који га критикују, који му звижде јер игра прљаво, не поштује правила игре, не игра фер плеј, намешта резултате, краде изборе, потплаћује судије, насилнички се понаша према противничким играчима, дрогира се својим личним наступима и бежи са психијатријског прегледа, премијер Србије не може да буде министар у свим министарствима, гувернер Народне банке, начелник Генералштаба, председник државе, предсеник Народне скупштине, посланик и судија, премијер Србије не сме да троши време да би ујутру примао пред камерама грађане којима ће лично помагати, јер то није његов посао, не сме да троши драгоцено историјско време  да би ишао на екскурзије по светским метрополама, не сме да у оделу спава на поду бриселских канцеларија, јер је то понижавајуће за државу и народ, не сме да брани плагијаторе, вездуплохове, криминалце, тајкуне и људе у фантомкама, који ноћу руше приватну имовину, премијер Србије, дакле, када све саберемо и подвучемо, не сме да се понаша и да прети демократској јавности као што то данас чини Аца Драмосер, јер то је противзаконито, неморално, примитивно, бахато и то не доноси добру атмосферу и дух заједништва у оболело друштво, него то ствара све веће подозрење, страх, неизвесност у друштву, што доводи до све већег бегства грађана из Србије, до повлачења застрашене српске интелигенције, све нас то води у сигурне историјске поразе са премијером који је умислио да је он сам тим и да сам може све да победи.

 

Прва лекција демократије је да интерес заједнице мора бити испред личног интереса појединаца.

Остало све произилази из тог основног демократског начела.

Само то начело морамо да применимо у пракси.

Ако хоћемо да почнемо да побеђујемо.

Београд, 22.08.2016

 

 

 

 

 

SHARE