Početna Sadržaj Reagovanja TIKA

TIKA

720
0
SHARE

  IN  MEMORIAM
      TIKA

Branko  Dragaš, 25.08.2013

Smrt našega dragoga Tihomira Tike Živanovića  je došla iznenada, naglo, brzo i neočekivano. Znali smo se više od dve decenije i nikada, ponavljam, nikada nisam imao nijednu konfliktnu misao sa ovim izuzetnim, poštenim, vrednim, stručnim i hrabrim čovekom. Učio sam od njega. Slušao ga i upijao . Način kako je govorio i šta je govorio. Naš Tika je bio šumadijski Sokrat.

Prvi put sam ga video na televiziji na predstavljanju predsedničkih kandidata devedetete godine. Stajao je i govorio. Ispravljen, podignute glave i oštrog i zvonkog glasa. Nije čitao. Bio je inženjerski precizan. Tačan. Disciplinovan. Govorio je tečno. Jasno. Svi su mogli da ga razumeju, ako su hteli. Srbija ga nije razumela. Srbija je pogrešnog izabrala. Stradali smo, jer nismo znali da izaberemo našeg Tiku.

 

Upoznali smo se dve godine posle tog njegovog kandidovanja. On je jednostavno došao do mene i pitao me da razgovaramo. Tako smo saradjivali dve decenije. Bio je moj uzor, ali mu to nisam smeo da kažem. Sve ono što kod mene nije valjalo, on je imao savršeno razvijeno. Njegova energičnost nije bila u sukobu sa njegovom razboritošću. Njegova brzina nije bila u suprotnosti sa istrajnošću. Njegova oštrina nije bila u sukobu sa njegovom tolerancijom. Njegovo neslaganje nije bilo u suprotnosti sa njegovim trpljenjem. Ja sam bio dinarski divljak, on je  bio mudrac iz Velike Krsne. Ja sam nosio ludilo zemunske ulice, on je bio seljački sin u građanskoj odori. Ja sam vodio anarhičnu pobunu protiv sistema, on je inženjerski precizno vršio seciranje totalitarnog režima.

Razgovor bi počinjao uvek na isti način : „ Slušaj ti, Branko Dragaš!“ I ja sam slušao. Upijao. Satima. Njega sam mogao da slušam satima. Iznosio je dokumenta. Argumenta. Svi njegovi radovi su  bili  prvo meni prestavljeni. Tačka po tačka. Dokazi. Tražio je moje mišljenje. Asistirao sam mu u nekim detaljima. Izoštravao sliku korupcije i pljačke.Ništa više. Ostalo je sve bilo perfektno urađeno.

Inženjer koji je imao advokatsku retoriku. Podsećao me je na najbolje američke tužioce koji u sudnici daju završnu reč. Britko i neumoljivo. Filmski. Samo ste kameru mogli da uključite. Ništa više. Tika je sve dalje odrađivao.

Govorili smo mnogo puta zajedno na tribinama po čitavoj Srbiji. Nismo se ni pripremali niti uigravali. Bili smo odličan tandem. Bez ikakvih problema sam mogao da govorim posle njega. Plenio je slušaoce svojim držanjem, dikcijom i moralnom vertikalom. Plenio je narod svojom skromnošću i jednostavnošću.

Gde je Tika učio da govori? Nisam ga nikada pitao. Znam da nikada nije posećivao nikakve škole  komunikacijskih veština. To njemu nije trebalo. Govorio je iz dubine duše. Govorio je iz slobode uma. Govorio je iz snage svog talenta. To se ne uči. To se rađa. I to se – živi.

Hrabrost je dolazila iz moralnog principa. Branio je opšte dobro i logiku zdrave pemeti. To mu je davalo snage da istraje. Sve je postigao i dokazao.Sve je dokumentovao i napisao. Sve je rekao i dostavio institucijama sistema. Ali, totalitarni i korumpirani režim se plašio našeg Tike. Zabranjivali su ga na svakom koraku. Ometali su njegovu privatnu istragu. Pokušavali su da ga skrenu u stranu, da ge potkupe i omalovaže. Naš Tika je bio nepotkupljiv. Gurao je dalje i rušio sve birokratske barijere pred sobom. Bio je uporan u traženju dokumentacije. Poštovao je proceduru sistema i primorao je institucije sistema da mu dostave sve tražene podatke. Ja sam bio zadivljen. Nikakve tajne veze, insajderi ili vikilisi. Ništa od toga nije trebalo našem Tiki. On je svojom odlučnošću i istrajnošću dolazio do svih podataka.

A onda je te dobijene podatke inženjerski slagao i povezivao ih u jednu mrežu. Kada ste čitali njegove materijale sve je bilo logično kao u objašnjenjima detektiva Hektora Poaroa, koji je rešavao zamršena ubistva u romanima Agate Kristi.

Nažalost, Srbiji nije trebao Tika. I tako smo konačno propali. I mi i Srbija.

Tika je sebe ugradio u temelje demokratske i republikanske Srbije. Njegova titanska borba je otvorila prostor svima nama da ne posustanemo i da se ne predamo. Njegova plemenitost i dobrota su nam dale snagu da istrajemo. To je moj dug prema našem Tiki. Nema predaje. Idemo do kraja za spas Srbije.

I šta još da napišem?

Samo jedno :  „ Slušaj ti, Tihomire Živanoviću!“

Beograd, 25.08.2013

SHARE