Amerièki ekonomista i nobelovac održao predavanje u Beogradu o svetskoj krizi i istakao da dogovor Srbije sa MMF-om nije doprineo stabilizaciji kursa ni celokupne ekonomije
Od aranžmana sa MMF-om Srbija i nije imala neke koristi. Nisu uoèena poboljšanja ni po pitanju stabilizacije domaæe valute, ni u celokupnoj ekonomiji. Zbog tog aranžmana, doduše, manje razvijene zemlje imaju pristup fondovima, ali po ogranièenim uslovima, sa kamatnim stopama koje su visoke i još više otežavaju domaæoj privredi.
Ovako je amerièki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. godine Džozef Štiglic prokomentarisao novinaru Pressa stend-baj aranžman Srbije sa ovim fondom. On je juèe u Beogradu održao predavanje o globalnoj ekonomskoj krizi i uticaju aktuelnih dešavanja na Balkan.
Prema njegovim reèima, i region u kome se nalazi Srbija biæe pogoðen finansijskom krizom jer zavisi od Evrope, u koju se veæ prelila amerièka kriza. On je istakao i da æe prezadužene zemlje biti više pogoðene krizom jer moraju da uzimaju novac po višim kamatama i da kriza neæe zaobiæi ni zemlje sa velikim deficitom.
– Iako je ekonomska kriza poèela u centru, odnosno u Americi, manje razvijene zemlje biæe najviše pogoðene. Smanjiæe se uvoz i strane investicije u te zemlje – naglasio je Štiglic, inaèe èlan komisije Ujedinjenih nacija koja prouèava aktuelnu svetski krizu i naèine njenog rešavanja.
Veto samo amerièki
Nobelovac Štiglic je, inaèe, oštar kritièar MMF-a. Prema njegovim reèima, MMF „pomažuæi" tržištima nerazvijenih zemalja donosi više štete nego koristi. Od nekadašnjeg propagatora globalizma, Štiglic je postao najveæi kritièar ovog trenda.
Prema njegovom mišljenju, nerazvijene zemlje trpe štetu zbog preporuke MMF-a da se smanji javna potrošnja i da se kamatne stope poveæaju.
– MMF previše odražava mišljenje samog Volstrita. U ovoj instituciji pravo veta ima samo SAD, a taj preveliki uticaj rezultirao je razbuktavanjem svetske krize i njenim uticajem na ekonomiju malih zemalja – naveo je Štiglic.
Amerièki ekonomista kritikuje i to što Srbija najviše kapitala prikuplja privatizacijom preduzeæa.
– Ako se nešto proda, a iza toga nema reinvestiranja, onda država gubi jer tako samo prenosi svoje resurse u tuðe ruke. Direktne strane grinfild investicije uvek su bolje od svake privatizacije – navodi Štiglic.
Rizièno uvoðenje evra
On je naglasio i da Srbija finansijske probleme ne bi rešila prelaskom u drugu valutu – evro.
– Iskustvo nekih zemalja koje su zamenile domaæe valute stranim nije pozitivno. Uspele su da obore inflaciju, ali nakon nekoliko godina nastupila je još veæa kriza. Samo kada se Srbija potpuno integriše u Evropu imaæe prednosti od uvoðenja evra – zakljuèuje Štiglic.
Zanimljivo je i da se Štiglic zalaže za to da se menadžerski ugovori o primanjima i bonusima sklapaju na pet do deset godina.
– Izvor problema u finansijskom sektoru i jesu kratkoroèni bonusi na kojima su se menadžeri obogatili. Tu vas primoravaju da se kockate, pa ako firma ima dobitak, menadžer dobije bonus. Meðutim, ako sledeæe godine firma ne posluje dobro, od tog menadžera niko ne traži da vrati pare – kaže Štiglic.
fakti
Štiglic je od 1993. do 1997. godine bio èlan, a potom i predsedavajuæi Veæa ekonomskih savetnika predsednika SAD Bila Klintona
Amerièki ekonomista potom je bio i glavni ekonomista i viši potpredsednik Svetske banke
Štiglic danas predaje ekonomiju i finansije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, savetnik je nekoliko vlada, predavaè po pozivu i èlan nekoliko akademija nauka
Zanimljivo je da je Štiglic 2002. godine, na poziv tadašnjeg ministra finansija Božidara Ðeliæa, bio poèasni savetnik srpske vlade za pitanja ekonomske strategije
Predavanje organizovala „Delta"
Predavanje profesora Štiglica u Srbiji organizovala je kompanija „Delta Ðenerali osiguranje" povodom obeležavanja 10 godina poslovanja. Predavanju èuvenog ekonomiste prisustvovali su predsednik „Delta holdinga" Miroslav Miškoviæ, generalni direktor „Delta Ðenerali osiguranja" Nebojša Divljan, izaslanik „Ðenerali grupe" Lorenzo Kravina, potpredsednik Vlade Božidar Ðeliæ, profesor Pravnog fakulteta Miroljub Labus, ministri Vlade Srbije, privrednici…
S. GAVRIÆ
10.12.2008 Press
Štiglic: Kriza ne mimoilazi Srbiju
Beograd — Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Štiglic smatra da Srbija neæe biti izuzeta od svetske ekonomske krize jer zavisi od Evrope.
Štiglic je u Beogradu govorio o svetskoj ekonomskoj krizi i rekao da æe i region u kome se nalazi Srbija biti pogoðen finansijskom krizom jer zavisi od Evrope, koja æe pretrpeti još veæe posledice krize nego SAD.
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Štiglic, koji je ranije ocenio da oporavak globalne privrede neæe poèeti pre kraja 2009. godine, u Beogradu je rekao da ni Srbija neæe biti izuzetak kada je reè o krizi.
On je ocenio i da, generalno gledano, zemlje koje su ušle u stend-baj aranžman sa MMF-om nisu imale veliku korist od toga.
“Neke države biæe direktno pogoðene na trgovinskom nivou, druge zbog pada cena sirovina, a mnoge i kroz globalna finansijska tržišta. Prezadužene zemlje biæe više pogoðene jer moraju da uzimaju novac po višim kamatama, kao i zemlje sa veæim deficitom", kaže Štiglic.
"Ova kriza poèela je centru, odnosno u SAD, ali æe periferija biti najviše pogoðena, jer æe trpeti izvoz i strane direktne investicije”, rekao je on.
Prema mišljenju Štiglica, uzroci krize leže u tome što su u SAD ohrabrivani oni koji su na kratke staze preuzimali velike rizike, odnosno što su krediti uzimani na nedovoljno transparentan naèin.
“Osiguravanje u amerièkom stilu je zasnovano na pretpostavci da se svakog minuta raða jedna budala. Oni pronalaze takve budale", kaže Štiglic.
"Globalizacija znaèi da je tu ceo svet pun budala koje treba pronaæi. Oni su ih mnogo našli u Evropi. Oko polovine loših hipoteka je prodato Evropi“, objasnio je on.
Džozef Štiglic nalazi se na èelu struènog tela za praæenje globale finansijske krize, koje je osnovala Generalna skupština UN. Štiglic je Nobelovu nagradu za ekonomiju dobio 2001. godine i spada meðu najcitiranije ekonomiste u svetu.
U svojim knjigama "Protivreènosti globalizacije" i "Šanse globalizacije" Štiglic je ukazao na brojne negativne ekonomske i politièke aspekte sadašnjeg oblika procesa globalizacije i predložio je osnovne reformske mere.
Posetu amerièkog ekonomiste Srbiji organizovala je kompanije "Delta ðenerali osiguranje" povodom obeležavanja 10 godina poslovanja.
B92 sreda 10. decembar 2008.
