Početna Tekstovi ТАЈНИ АРХИВИ ГРОФА ЋАНА

ТАЈНИ АРХИВИ ГРОФА ЋАНА

721
0

    ТАЈНИ  АРХИВИ

    ГРОФА   ЋАНА

 

 

Књигу је  1952.године објавила „ ЗОРА“ Загреб.

Обухвата период од 22.августа 1937. г. до 8.фебруара 1942.г.

Тајни дневник Галеацо Ћана / 1903 – 1944 /, оснивача фашизма, политичара, дипломате и зета Мусолинија.

Министра спољних послова фашистичке Италије од јуна 1936.г до фебруара 1943.г.

Гласао је на седници  Великог фашистичког већа  24.јула 1943.г.  за резолуцију да се Мусолини смени.

Мусолини му то никада није могао да опрости.

Након капитулације Италије покушава да побегне у Швајцарску, али су га ухватили, предали су га фашистичком суду Италијанске Социјалне Републике или Салска Република под немачком окупацијом, којом је управљао марионета Мусолини, која га је осудила на смрт стрељањем.

Мусолини није хтео да га спаси, упкрос силним молбама његове кћерке.

 

Интересанто ми је било, док сам читао  књигу Ива Миховиловића о Мусолинију, коју сам већ приказао, да је, неколико дана пред стрељања грофа Ћана, трајала интезивна међународна дипломатска активност између Берлина и кћерке Мусолинија око ослобађања Ћана, уколико преда своје тајне дневике.

Читав овај преговарачки процес је лично водио Хитлер, јер није хтео да светска јавност сазна шта је све гроф Ћано писао о својим сусретима са врхом нацистичког режима у Берлину.

Нарочито је био забринут за објављивање тајног дневника грофа Ћана министар спољних послова нацистичке Немачке Јоаким фон Рибентроп.

 

Знајући све ово, био сам заинтересован да прочитам ову књигу.

Али, нажалост, нисам нашао ништа спектакуларно што се тицало немачких нацистичких вођа.

Да ли је то због тога што је књига објављена 1952.г. и није, можда, обухватила све у тајним дневницима, то не знам.

У сваком случају, мени су делови књиге били интересантни због онога што је гроф Ћано писао о Краљевини Југославији и његовим сусретима са југословенским политичарима.

 

Први долазак у Београд је за њега било велико и пријатно изненађење.

 

У Београду сам установио дубоко познавање италијанског језика и културе, као у ниједној другој европској престоници. Не само старије, него и млађе генерације јако добро познају Италију : поготово је то значајно код млађе генерације, дакле, оне која је ушла у живот у оно време када је судар између јадранских народа био најжешћи.“ / стр.119/

 

Гроф Ћано разговара 15.априла 1938.г. са југословенским амбасадором у Риму г. Христићем, након извршеног аншлуса од стране нацистичке Немачке, да је премијер Стојадиновић потпуно миран, јер је предвидео да ће се аншлус да догоди, наводећи да му у послењој посети Хитлеру у Берлину :

 

„ сам Фирер понавља да немачке границе према Италији и Југославији сматра СВЕТИМА.“ / стр.203 /

 

Гроф Ћано наводи да је један од три начина решавања питања Албаније био :

 

подела Албаније у заједници с Југославијом и можда Грчком..“ /стр.212/

 

Шта то конкретно значи?

 

Друга хипотеза о подели Албаније чини нам се са дипломатског становишта као најлакше радикално решење албанског проблема. Југославија би се могла задовољити исправком граница на северу,тако да би читаво Скадарско језеро дошло под њену контролу; ми бисмо дали изјаву да се одричемо својих права на Косову…“ / стр.213 /

 

Интерсантно, зар не?

Из данашње перспективе велеиздајничке политике Узурпатора ово заиста делује невероватно добро.

 

Гроф Ћано закључује :

Наравно, и у овом случају мора се признати право Југославији на подручју Косова, обуставити сваку иредентистичку делатност међу мањинама под управом Београда и спровести демилитаризацију северноисточних граница Албаније.“/ стр.214/

 

Када све ово што сте прочитали, упоредите са данашњом трагичном ситуацијом нашег народа на Косову и Метохији, онда јасно видите колико су србски политичари били кратковиди, ограничени, неодговорни и глупи, када су дозволили да се, за мање од једног века,  наше добре почетне националне позиције према Албаније изгубе и да се читава игра око албанског националног проблема, како  су га  дефинисали гроф Ћано и Мусолини, пребаци на територију свете србске земље Косова и Метохије.

 

Уместо да је мудра србска политика инсистирала на овим премисама о подели Албаније, да је тражила вековну србску територију и Скадар као нашу древнну престоницу, србски политички идиоти су, без обзира да ли су били титости, лажни Слобини националисти, дилетанти ДОС-а или велеиздајници Узурпатора, занемарили наше националне интересе и довели Србију, све уз инистирање агресивних крсташа, до губитка јужне покрајине и библијског прогона нашег оствљеног и изданог народа.

 

Гроф Ћано наводи да је у разовору са председником југословенске владе Стојадиновићем 15.јуна 1938.г. на његово инсистирање о решавању албанског питања, Стојадиновић одговорио :

 

„ …албанско питање је представљало велики проблем у оно доба, када су односи са Италијом били напети. Данас, у СРЕЋНОЈ САДАШЊОЈ СИТУАЦИЈИ, он албанском питању не придаје никакаву посебну важност, док, с друге стране, Италији признаје изузетан положај у тој држави.“ / стр.228 /

 

Због те – срећне садашње ситуације – о којој србски политички идиоти брабоњају читав један век, без обзира коју идеолошку демагогију пропагирали, од те злокобне констатације србских политичких дилетаната да се албанском питању не придаје никакав посебан значај, Срби су доспели до данашње трагичне позиције да губимо древну нашу постојбину, уз перманентан геноцид над нашим народом.

 

Ко је за ту националну трагедију крив?

 

Србски политички олош.

Који је кроз данашњу велеиздају шизофреног Узурпатора крунисао своју, читаво столеће, погрешну националну политику према албанском питању.

Уместо да ми сами решимо то питање, доспели смо у неиздрживу позицију да нам наши вековни непријатељи крсташи, вапећи за осветом над реметилачким Србима, кажњавајући нас тамо где смо најосетљивији, где нас највише боли, насилно одузимају Косово и Метохију, претходно нас бомбарујући НАТО ракетама са осиромашеним уранијумом.

 

Глупост, ароганција и безобразлук србских политичара је космичка појава.

Али, нажалост, ништа се читав век није променило.

Напротив, сваке године постаје све горе стање наше националне пропасти.

 

О тој нашој националној ароганцији говори и изјава председника југословенске владе Стојадиновића који је, разговарајући са Мусолинијем, о положају Чехословачке, подржавајући право нациста да окупирају Чехословачку, рекао да је то – држава кобасица! / стр.241/

 

Како је Мусолини гледао на Југославију?

 

У писму Рибентропу од 21.јануара 1939.г. гроф Ћано пише:

 

„ Дуче сматра…да ће силе Осовине моћи да се супроставе свакој коалицији, ако у својој сфери буде имала…оне земље које је могу у Европи да снабдеју СИРОВИНАМА. То су нарочито Југославија, Мађарска и Румунија.“ / стр.269/

 

Такав став о Балкану столећима имају крсташи.

Ми смо за њих дивљи народи,варвари, нижа раса, која је дужна да гине за њихове европске интересе и да будемо сировина за њихове империјалне циљеве.

Тако данас о нама исто мисли Европа.

Проблем је што балкански народи то не желе да прихвате.

Они и даље срљају у загрљај пропалих европских вредности и банкротиране ЕУ.

Балкански народи су спреми да се међусобно покољу, да се убијају до истребљења, да се међусобно  негирају, само да би се додворили својим европски господарима.

Који су зликовци, разбојници, бандити, убице, пљачкаши, крвници и који намерно завађају посвађане балканске народе како би их  експлоатисали.

Просто је невероватно како стално у томе успевају, што доказује да  је наша међусобна мржња, због тога што се ми, нажалост, уопште не познајемо, што не знамо да смо потекли из истог семена, толико јака да нам заслепљује разум.

 

На крају, како је изгледала окупација нациста?

Иста као и данас НАТО окупација.

Поделили су посвађане народе Балкана према сопственим интересима.

Нацисти су за Србију предвидели 21.априла 1941.г. :

 

Немачка влада намерава Србију да СМАЊИ НА НАЈМАЊУ МЕРУ, тако да се поново не претвори у активно и опасно седиште урота и интрига. Зато су, више или мање, прихваћени сви територијални захтеви на рачун Србије…“ / стр.460/

 

Ето, господо другови, изнео сам најинтересантније забелешке грофа Ћана, које су се односиле на нашу трагичну ситуацију.

Остале депеше, разговори и забелешке ме нису превише занимале.

Мада, морам да признам, нисам тамо нашао ништа што је било спектакуларно важно за нека моја нова сазнања.

Не знам због чега су се нацисти толико потресли и хтели нагодбу због овог дневника.

Мора да нешто важно постоји, али у овој књизи није објављено.

Питаћу историчаре.

Можда ће они да ме упуте на неке нове историјске изворе.

 

Закључак, Србија је окупирана.

НАТО нацисти хоће да нас смање на најмању могућу меру.

Процес распродаје Србије је у току.

Али, на сву срећу, нацисти у Украјини губе.

Куртска битка за човечанство се приводи крају.

Надамо се да ће НАТО нацисти да буду поражени.

То је велика историјска прилика за Србију.

Наш задатак је да сами ослободимо Србију од окупације.

Време је на нашој страни.

Очекујем побуну грађана и ослобађање од НАТО нацизма.

Београд, 7532.г. шумопад