Početna Sadržaj Rekli su Tajkuni umislili da su jači od države

Tajkuni umislili da su jači od države

1234
0
SHARE

Tajkuni su izigrali državu, u periodu rane tranzicije bez posledica?

– Recimo da je tako. Postojeći zakon kasno je donet za državu u tranziciji, privatizacija je tekla kako je tekla, i sve do sredine 2006. godine sve privatizacije su vršene bez kontrole, sa donošenjem zakona se kasnilo. Da li su zakoni kasnili pod uticajem biznismena, to zaista ne znam.

——————–

Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, potvrdila je u intervjuu za „Blic“ da je izložena konstantnim pritiscima, čak i pretnjama moćnih srpskih biznismena koji lično dolaze kod nje – zbog jasnog prozivanja monopolista. Nema obezbeđenje, nije ga tražila i tvrdi da pretnje bilo koje vrste kod nje ne prolaze.

Francuski ambasador Žan-Fransoa Teral rekao je da je od francuskih firmi dobio informacije da imaju problem da pristupe srpskom tržištu, da u Srbiji ima i narušavanja konkurencije i monopolskog ponašanja, kao i da postoji problem povezanosti politike i preduzeća? Da li su do vas došle takve pritužbe?

– Strane kompanije koje pokušavaju da uđu na naše tržište ukazuju nam kako se naše tržište drži zatvorenim, da postojeće domaće kompanije pokušavaju da čuvaju svoje pozicije, da osujećuju njihov prodor na svaki način. Domaći biznismeni dogovaraju se o podeli tržišta, ko će na kom delu da se plasira, po principu: „Ja ću uzeti Beograd, ti ćeš Novi Sad. Ja ću se baviti ovom vrstom usluga, ti tom.“ Ako strani investitori na tu vrstu dogovora ne pristanu, ne mogu ni da dođu. Ne mogu vam govoriti o konkretnim primerima jer su u pitanju postupci koji su u toku.

Kako razbiti monopol u beogradskoj trgovini?

– Najbolje bi bilo da se ta kupovina „C marketa“ i nije ni dogodila. Sada je teško razbiti monopol i inostrani trgovinski lanci mogu da se pozicioniraju samo po obodima Beograda, gde je moguća gradnja hipermarketa. A što se tiče trgovine koja se obavlja svakodnevno u tim manjim objektima, tu se više ništa ne može učiniti. Postojali su zainteresovani kupci i za „Pekabetu“ i „C market“. Možda bi trebalo pitati komisiju za hartije od vrednosti kako je išla ta kupovina i preispitati je.

Ukoliko komisija to ne preispita, zadržaće se monopol i na to se ne može uticati ni novim zakonom?

– Naravno. Potrošači će morati da imaju kola i odlaze u trgovinu na obode grada, ukoliko budu želeli niže cene. Novi zakon tu vrstu monopola neće rešiti.

Tajkuni su izigrali državu, u periodu rane tranzicije bez posledica?

– Recimo da je tako. Postojeći zakon kasno je donet za državu u tranziciji, privatizacija je tekla kako je tekla, i sve do sredine 2006. godine sve privatizacije su vršene bez kontrole, sa donošenjem zakona se kasnilo. Da li su zakoni kasnili pod uticajem biznismena, to zaista ne znam.

Ko su najveći monopolisti u Srbiji i sa kolikim učešćem na tržištu?

– U Beogradu, prema podacima prikupljenim od trgovinskih lanaca, od njihove ukupno ostvarene prodaje tokom 2006. godine, a analizu smo radili 2007. godine, zastupljenost „Delte“ na beogradskom tržištu bila je 70 odsto. Kada je reč o investicionom fondu „Salford“, odnosno „Denjub fuds“, kompaniji koja drži najveće srpske mlekare, to je 47 odsto i to su podaci koji se tiču samo otkupa mleka, a koji se kasnije prerađuju u mlečne proizvode.

Ali tu se gleda i konkurencija koju „Salford“ nema na tržištu mleka i samim tim ostvaruje monopol?

– Jeste, malopre sam rekla da je 47 odsto samo podatak vezan za otkup sirovog mleka. Tržišni udeli ne bi bili problematični sami za sebe kada bi bilo konkurencije. Reč je o tome da bilo koja konkurencija, bilo domaća ili strana ne može da dođe na srpsko tržište zbog prepreka.

Predstavnici „Delte“ bili su kod vas pokušavajući da vas ubede da je tačno ono što oni tvrde i tražili su da povučete vaše izjave. Ta vrsta ubeđivanja je direktni pritisak?

– Za mene je potpuno normalno da predstavnici bilo koje kompanije dođu kod nas, ili kod mene, i da ih u toku postupka suočimo sa činjenicama kojima raspolažemo i da im omogućimo da eventualno iznesu neke druge činjenice. Ali, nakon što je postupak završen, za komunikaciju bilo koje vrste potrebe nema.

Govorimo o posetama nakon okončanja postupka, to je znači pritisak, pretnja?

– Pa… pokušaj uticaja.

Više naših izvora tvrdi da ste imali otvorene pretnje, pretilo se vama i vašim članovima porodice, da su neki biznismeni lično dolazili kod vas? Vi ste državna institucija, ko se usudio na tako nešto?

– Bilo je toga, istina. Očigledno, oni smatraju da su jači od države.

Navedite nam imena.

– Ko mi je pretio znaće o kome se radi.

Da li je to bio Milan Beko?

– Ne, ne mogu da govorim o tome.

Je li vam pretio?

– Ne mogu da govorim ni o tome.

Da li je bilo ko u državi o tome informisan?

– Državni organi su informisani o svakoj mojoj komunikaciji sa bilo kim.

Jesu li reagovali?

– Dali su mi podršku.

Na čemu se zasniva ta podrška? Imate li obezbeđenje?

– Nemam obezbeđenje, nisam ga ni tražila. Mislim da su te pretnje bile pokušaj da provere koliko sam jaka, i podložna uticaju. Mislim da sam ih ubedila da pritisci i pretnje bilo koje vrste kod mene ne prolaze.

Priveli ste kraju nacrt zakona o zaštiti konkurencije, da li je bilo pokušaja uticaja na njegovo kreiranje?

– Nacrt zakona radimo mi, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, a u okviru projekta koji finansira EU. Za sada su nam dali odrešene ruke. I tekst je gotov. Tim zakonom imali bismo veća ovlašćenja.

Da li očekujete da će biti pokušaja blokade pri usvajanju tog zakona jer su najmoćniji srpski tajkuni upravo i finansijeri političkih stranka, koje donose i usvajaju zakone?

– Što se nas tiče, država ne treba ni da nas štiti ni da nas podržava, treba samo da nas pusti da radimo svoj posao i to će biti sasvim dovoljno. A što se tiče našeg zakona, on mora da dobije odobrenje jer to je jako važno za ulazak u EU, bez efikasnog zakona i njegove primene, neće nas pustiti u EU. Čak i da ima te vrste uticaja, zakon će morati da bude donet.

Opet „Delta“

Imate problem i sa otkrivanjem osnivača kompanija?

– Za nas je to nerešiv problem. Možda bismo mogli da idemo na to da tvrdimo da neko faktički drži određenu kompaniju, ako vidite da je ona ušla u poslovni sistem jednog osnivača, ali je pitanje koliko bi sud razumeo takvu našu tvrdnju.

Imate konkretne sumnje?

– Da, da, naravno! Kada jedna kompanija snabdeva jedan trgovinski lanac i daje mu odloženo plaćanje od 180 dana, koje čak ne dobija ni sama od svojih dobavljača, onda je jasno da je to ista kompanija, koja ostvaruje zapravo još i veći monopol od zabeleženog.

Govorite opet o „Delti“?

– Opet.

Milosavljević prešao crvenu liniju

Kažete da „Delta“ ima monopol nesumnjivo, ministar Milosavljević tvrdi da „Delta“ nije monopolista. U čijoj nadležnosti je donošenje te ocene?

– Prema ostvarenom prometu, broju prodajnih objekata i kvadraturi prostora na beogradskom tržištu „Delta“ je monopolista sa 70 odsto, to je nesumnjivo. Već je rečeno da smo mi jedini nadležni da odlučujemo o tome ko je monopolista.

Milosavljević vas je zvao kod njega u kabinet, u isto vreme dok je u javnosti oponirao vašu tvrdnju o „Delti“? Da li je prešao crvenu crtu nakon čega je neko iz države morao da reaguje?

– Postoje razni pritisci na mene i Komisiju. I otkriveni i prikriveni… Vreme će pokazati da li mi tome odolevamo. Mi imamo saradnju sa Ministarstvom trgovine. Ono je naše resorno ministarstvo i sarađujemo na izradi novog zakona.

Autor: Tanja Nikolić Đaković | 03.10.2008.

Blic

SHARE