Početna Sadržaj Mišković TAJKUN MIŠKOVIĆ

TAJKUN MIŠKOVIĆ

2675
0
SHARE

Wikileaks: Miroslav Mišković, tajkun bez konkurencije, milijarder
Čovek koji je opljačkao građane Srbije
Pripremile: e-Novine 
U depeši Ambasade SAD u Beogradu od 27. jula 2007. godine, tadašnji ambasador Majkl Polt je preporučio centrali u Vašingtonu da Miroslav Mišković ostane na lsiti osoba kojima je zabranjen ulazak u SAD. Navodeći da je Mišković svoje bogatstvo stekao koristeći se državnom korupcijom i bliskošću sa režimom Slobodana Miloševića, Polt je najpozantijeg srpskog tajkuna označio kao opasnost za razvoj demokratije u Srbiji, ali i američke nacionalne interese i investicije u regionu

 

 
Bogat, pa šta: Mišković odgovara američkoj ambasadi
Photo: BetaOznačavajući Miškovića kao najbogatijeg čoveka u Srbiji i prema Forbsovoj listi jednog od najbogatijih u svetu, Polt navodi da najpozantiji srbijanski tajkun dominira u poslovnim sektorima bankarstva, osiguranja i prodaji robe široke potrošnje. U depeši se navodi da je Mišković svoju dominantnu poziciju stekao tako što je  prethodno zgrnuo ogromno bogatstvo koristeći se službenom korupcijom u vreme režima Slobodana Miloševića sredinom 1990-ih godina. „Mi sada posedujemo čvrste dokaze da se Mišković okoristio nečuvenom političkom korupcijom, koja je imala ozbiljnih štetnih uticaja na nacionalne interese SAD, odnosno na stabilnost demokratskih institucija i spoljnopolitičke ciljeve SAD“, naveo je ambasador Polt.

Zbog informacija do kojih je Ambasada došla, Polt preporučuje Stejt departmentu da Mišković kao osoba koja se može smatrati trajno nepodobnom uza ulazak u SAD, ostane na listi osoba kojima je izrečena mera zabrane ulaska u zemlju, a koja se u dokumentu službeno označava kao P212f. „Srbija je zemlja u tranziciji ka tržišnoj ekonomij i potpuno razvijenoj demokratiji. Mnoge od njenih institucija u sferi ekonomije i sve tri grane vlasti su nerazvijene i podložne političkom pritisku. Srbiju takođe muči jedinstveni teret prošlosti kao posledica višedecenijske državno-sponzorisane korupcije i svesnog lošeg upravljanja državom i ekonomijom pod režimom Slobodana Miloševića“, opisao je američki ambasador situaciju u Srbiji.

On je dalje naveo da krhkost demokratskih institucija Srbije, posebno sudstva, u kombinaciji sa ekskluzivnom političkom elitom, senzacionalističkim medijima i snažnim partijskim strukturama stvara pogodno okruženje za manipulaciju pravnim procesom u političke svrhe i za zadovoljavanje  interesa moćnih pojedinaca.

„Vladini zvaničnici rutinski započinju politički motivisane istrage o navodnoj korupciji usmerene protiv političkih protivnika, što je samo deo radnji usmerenih na diskreditaciju političkih protivnika. Istovremeno, oni koji su  na vlasti štite sebi bliske ljude, ne obazirući se na navedene optužbe o korupciji, kako im takva otkrića ne bi nanela političku štetu“, ukazao je Polt.

Šef američke misije u Beogradu podsetio je da je široko prihvaćeno u štampi, analitičkoj zajednici, javnosti, a i među politički i ekonomski pozicioniranim ljudima, da mali broj izuzetno bogatih ljudi kontroliše nesrazmerno veliki deo ključnih ekonomskih interesa u Srbiji.  „Svi ti oligarsi su ili direktno povezani s Miloševićevim režimom (a neki i s Miloševićem lično), služili u su u njegovoj vlasti, bili aktivni članovi SPS-a ili JUL-a (koji je vodila Miloševićeva supruga Mirjana Marković), ili su bili ključni igrači u zaobilaženju sankcija i drugih krijumčarskih aktivnosti tokom Miloševićevog režima. Dokumentacija o ilegalnoj aktivnosti tih ljudi, ili okolnosti pod kojima su sticali svoje bogatstvo i kontrolu ključnih ekonomskih resursa (uključujući energiju, maloprodaju, bankarstvo, medije i telekomunikacije), verovatno nikada neće izaći na videlo, pošto većina njih pruža finansijsku podršku jednoj ili više glavnih političkih stranaka u Srbiji, dok je većina njih foprmalno ostala izvan politike“, istako je Polt vezu između tajkuna i partija u Srbiji.

Kao primer takvih tvrdnji Polt je naveo izveštaje medija iz februara 2007. godine, u kojima se navodi da su svi dokumenti koji su ukazivali na zloupotrebe carinskih prihoda uništeni samo dan nakon što je Milošević uklonjen s vlasti. Kao izuzetak držanja tajkuna izvan politike Polt je naveo slučaj Bogoljuba Karića, čiji je ulazak u politiku „radi zaštite njegovih poslovnih interesa od drugih oligarha doveo do nelegalnog oduzimanja njegove televizijske stanice od strane Vlade, njegovog bekstva iz zemlje pod optužbom za korupciju, te zaplene imovine njegove kompanije Mobtel od strane Vlade radi kasnije privatizacije“.

 
Moja desna ruka; Milka Forcan, erotski alter-ego Miroslava Miškovića
Photo: FoNet„Nedavne diskutabilne odluke Vlade o izdavanju dozvola za emitovanje kao i one o privatizaciji samo nekih delova javne svojine, zajedno s odlukom da se ne privatiziuju njeni drugi važni segmenti, upućuju na uticaj klase oligarha na politiku Vlade, a na štetu stabilnosti demokratskih institucija u Srbiji i naših ekonomskih interesa i ulaganja u ovoj zemlji. Međutim, budući da su oligarsi blisko povezani s političkim elitama, gotovo je nemoguće doći do čvrstih dokaza o tom uticaju, a još je manje verovatno da će bilo koja srpska vlada u doglednoj budućnosti započeti opsežnu istragu tih nepravilnosti. Vlada se do sada uglavnom zadovoljavala procesuiranjem ‘sitnih riba’ zbog korupcije, uz lokalnu medijsku senzacionalizaciju slučajeva tzv. privatizacione, stečajne, i carinske mafije, kao i drugih manje važnih slučajeva“, navodi se u depeši.

Polt dalje upozorava da, iako je endemska korupcija obeležje većine tranzicionih društava, presudni uticaj male grupe bogatih srpskih biznismena predstavlja opasnost za zemlju sa slabim demokratskim institucijama i nepotpunom vladavinom prava. „Sa zamrznutim pregovorima o članstvu Srbije u EU, tajkuni bi mogli steći dodatni prostor kako bi još više učvrstili svoju kontrolu nad srpskom ekonomijom i povećali utcaj na političko odlučivanje. Taj trend bi moglo potkopati naš cilj stvaranja demokratske Srbije koja pospešuje stabilnost na Balkanu“, upozorava Polt i navodi da bi zadržavanje liste osoba kojima je zabranjen ulazak u SAD moglo predstavljati adekvatan odgovor pokušajima nekolicine beskrupuloznih oligarha koji su ukrali celokupno društveno bogatstvo Srbije, da budu nagrađeni tako što bi im bili oprošteni gresi iz vremena Slobodana Miloševića.

Kao ključni dokaz Miškovićeve povezanosti sa strukturama Miloševićevog režima Polt navodi dokument Savezne uprave carina pod kontrolom Mihalja Kertesa, kojim je Miškovićevim firmama bilo omogućeno da sve carinske dažbine plaćaju u roku od 45 dana od uvoza robe i to u vreme hiperinflacije koja je te iznose obezvređivala, što je faktički imalo snagu opraštanja svih dugovanja koje je Mišković imao prema državi. Taj dokument je objavljen u emisiji Insajder i Polt navodi da je njegovu kopiju dobio do novinarke Brankice Stanković. „Ona nam je rekla da je dokument dobila od glavne haške tužiteljice Karle del Ponte, koja je doslovno prikupila tone dokumentacije o službenoj korupciji tokom Miloševićevog režima, kao deo njene istrage protiv bivšeg srpskog diktatora“, navodi Polt.

 
Mišković ne podleže carini, on je naš drugar: Mihalj Kertes, Miloševićeva DB spužva

Photo: kurir-info.rsDokument, sa službenim zaglavljem i pečatom Savezne uprave carina na čijem se čeku nalazio Mihalj Kertes, pružao je Miškovićevoj ključnoj kompaniji Delta Holding, i njenim podružnicama kvote za uvoz robe s posebnim tretmanom. Kontroverzni dokument je omogućavao Delti da svu svoju robu carini kroz glavnu carinarnicu u Beogradu (u to vreme, uvoznici robe široke potrošnje su to morali da rade na granici), kao i ekskluzivni rok od 45 dana nakon carinjenja za plaćanje carinskih i drugih naknade (koje su u to vreme morale biti plaćene na licu mesta u gotovini prilikom carinjenja).

„Nakon što smo primili taj dokument, razgovarali smo s Predragom Arsenijevićem, trenutno šefom osoblja Carine i bivšim šefom carinarnice u Beogradu u pomenutom periodu. Arsenijević je potvrdio da je dokument bio široko korišćen i da su njime povređene najmanje tri odredbe postojećih carinskih zakona i propisa. Prvo, dopuštajući da Mišković robu iskrcava u Beogradu, dokument je tajkunu omogućio nepravednu prednost u odnosu na potencijalne tržišne konkurente koji su robu morali iskrcavati na granici i dalje je transportovati i skladištiti o sopstvenom trošku. Drugo, u praksi je dokumentom dozvoljeno Miškoviću da svoju robu drži u carinskim skladištima i plaća dažbine tek kada robu proda na tržištu. To mu je obezbedilo nepravednu prednost i omogućilo mu da ubira koristi od hiperinflacije pošto su carinske dažbine obračunavane znatno kasnije, ali prema vrednosti robe u trenutku upisa što je obezvređivalo Miškovićeve obaveze prema državi“, objasnio je mehanizam bescarisnkog uvoza koji je ekskluzivno bio dodeljen Miškoviću. Kao neverovatnu, Polt navodi činjenicu da je Miškoviću bilo omogućeno da robu uvozi jednostavno uz „obećanje“ da će kompanija platiti obaveze u roku od 45 dana i to u danima kada je većina trgovaca sve naknade morala plaćati na licu mesta kako bi se izbegla devalvacija i kako bi se osiguralo plaćanje, pošto su bankarske garancije u vreme hiperinflacije podjednako bile bezvredne.

U zaključku depeše, šef američke diplomatske misije u Beogradu Miškovića označava kao saučesnika u zločinu pljačke građana Srbije, koga Sjedinjene Države u najmanju ruku treba i dalje da zadrže na lsiti osoba nepodobnih za ulazak u zemlju.

Oceni

SHARE