Početna Tekstovi СВИЂАЊЕ

СВИЂАЊЕ

2170
0
SHARE

СВИЂАЊЕ

 

Неком се свиђа мој јавни рад.

А неком се не свиђа.

Ствар је укуса.

И избора.

Али је увек важно да имамо избор.

Најгоре је када немамо избор.

 

Нажалост, мој јавни рад није доступан свим грађанима Србије.

Забрањен сам деценијама уназад.

Сви режими су ме на исти начин забрањивали.

Када су били у опозицији, подржавали су мој јавни рад.

 

Због те забране режима, многи грађани немају преглед шта се нуди.

Немају тачан увид шта ко предлаже на тржишту идеја.

На тај начин се прави монопол на политичком тржишту.

Режим се плаши да не изгуби освојену власт.

 

Али, политички монополи не могу да трају вечно.

Трају неко одређено време.

Не могу да опсатну пред налетом нових идеја.

Прегазе их нове идеје.

Које руше застареле режиме.

Који не разумеју да је дошло ново доба.

И да такав вид управљања више није могућ.

Побуњени грађани траже нове форме  друштвених односа.

 

Мојим јавним радом сам увек друштву нудио нове идеје.

Које су, на самом почетку, одмах одбациване.

Често уз спрдање, које је прикривало велики страх.

Тражио сам да се отворе медији за све људе који имају идеје.

И да у сукобу идеја пред грађанима пронађемо најбоље путеве.

То сеникада није остварило.

И зато пропадамо.

 

Нема напретка друштва без слободе мисли и говора.

И без сукобљавања идеја.

 

Деценијама сам остао веран својим моралним принципима.

Сматрам да само поштени, стручни и добри људи морају да управљају заједницом.

Пропали смо јер су нас водили политички дилетанти, психопате, лопови и преваранти.

Резулатате њихове владавине данас већина грађана осећа.

 

Нудим конкретна политичка и економска решења за спас државе и нације.

Нисам политичар да се додворавам бирачима лагањем и демагогијом.

Замерају ми да са изнетим идејама нећу привући народ.

Мислим да то више није тако.

Толико смо пропали и осиромашили, да грађани траже спас из овог контролисаног хаоса.

 

Ако вам је  зуб шупаљ  и ако вас данима боли, шта ћете да урадите?

Да ли ћете слушати политичке демагоге који ће вас убеђивати како вам није ништа и да ће бол сам да прође?

Или ћете отићи код стоматолога да вам покуша да поправи зуб или да га извади?

 

Рад стоматолога може вама лично да се свиђа или не свиђа.

То је, ипак, само ваш проблем.

Није проблем стоматолога.

Који ради свој посао.

Без обзира да ли се то вама свиђало или не свиђало.

И који мора да уради оно што је нужно да би се бол избегао.

Мора да уради оно што занат налаже.

 

Не помаже вам онај ко вас лаже.

Него онај који вам истину говори.

И који зна да реши ваш проблем.

 

Исто тако је у друштвеном животу.

Ништа ту није другачије.

Само ми то нећемо да признамо.

 

Већина грађана је данас сиромашна.

Једини начин да се ослободимо сиромаштва је да зарадимо бољи живот.

Нико нам ништа неће поклонити.

Узети кредити морају да се врате.

Увећани за камату.

 

Зарадити бољи живот значи значајно повећати БДП државе.

Зарадити довољно новца да обезбедимо плате грађанима за бољи живот.

Новац се зарађује само на тржишту.

Постоје људи који су школовани и обучени да праве новац на тржишту.

Такви људи морају да управљају државним ресурсима.

Који се данас уопште не користе.

Зато што државним ресурсима управљају некопетентне замлате.

И зато смо сиромашни.

 

Зарадити новац на тржишту значи да се морамо придржавати правила и принципа те струке која зна да прави новац на тржишту.

Без обзира да ли се то нама свиђало или нам се не свиђало.

У процесу прављења новца нема демократије.

Постоји строга хијерархија струке.

И одговорност. Конкретна.

И мерење остварених резултата.

Нема никакве приче.

Бројке и резултати све говоре.

У новчанику грађана се види успешност неке економске политике.

 

Стручни људи, који управљају државним ресурсима, морају бити добро плаћени.

Најбољи начин плаћања је проценат од оставрене реализације.

Тако ће ти стручњаци бити мотивисани да зарађују за себе и државу.

Њихово родољубље се овде не разматра.

Зато што државним ресурсима могу да управљају и изнајмљени странци.

Професионални менаџери.

Који су врхунски стручњаци и који нам требају.

Историсјки пример је Русија Петра Великог и Катарине Велике.

Доказано је да странци могу бити упрегнути у остваривање државних интереса.

Наравно, само уколико су усаглашени и њихови лични интереси.

И ту нема никаквог идеализма.

Све карте су на столу и грађани контролишу извршење радова.

 

Ако смо разумели да је прављење новца на светском тржишту врхунско, професионално занимање и да то мора да раде стручњаци, онда нам је много лакше да пређемо на другу фазу нашег друштвеног ангажмана и да  предложимо како да се подели тај створени новац.

 

Расподела створеног мора да се врши према утврђеним демократским правилима.

И ту је долази до изражаја Демократија.

Она треба да омогући праведност и социјалну сигурност за грађане који нису у могућности да учествују у стварању новца.

Предлажем и овде нове измене.

Уместо посредничке и шпекулантске демократије потребно је да пређемо на непосредну или директну демократију.

 

Понављам, прављење новца је одвојен од расподеле створеног новца.

Прављење новца врше стручњаци који доносе одлуке и за те одлуке одговарају.

Постоји хијерархија одлучивања и одговорности.

Расподела створеног се врши према унапредв  усвојеним демократски начелима.

 

Ако је и ово све јасно, онда ми је много лакше да објасним и моју улогу у овим друштвеним процесима.

То ми је лако, јер немам политичких амбиција.

И ништа не тражим за себе.

Моје политичке идеје се суштински разликују од данашње политичке збиље.

Залажем се да интерес Заједнице буде изнад интереса сваког појединца.

То је политичка платформа за системске друштвене реформе.

Њу прати морална обнова друштва.

 

После тога долази струка.

Наиме, ја сам школован, припреман и обучаван, поред талента кога поседујем, да стварам нове вредности на светском тржишту.

Једноставно, то је мој занат.

То волим да радим и то 35 година сваодневно радим.

Доказан сам као стручњак.Имам референце.

И спреман сам да учествујем у тиму исто таквих стручњака.

Који чине конзилијум лекара за оздрављење болесне економије Србије.

Наше одлуке о начину решавања оболелог пацијента морају бити извршне.

Не може их политика мењати и исправљати.

Као што хирурга, који оперише угроженог пацијента, не може министар здравства подучавати шта треба у току операције да уради.

 

Моји економски предлози за спас Србије су моје стручно знање.

Да ли се то грађанима свиђало или се не свиђало, то уоптште то није битно.

То је терапија за оздрављење пацијента.

Наравно, ако хоће пацијент да се лечи.

Пацијент има право да одбије лечење.

И има право да бира хирурга.

 

Проблем наших грађана што не бирају другог хирурга, него што се опредељују за политичке врачаре, циркуске кловнове и хокуспокус преваранте.

Тако се никада нећемо излечити од сиромаштва.

И то грађани морају да схвате.

Што пре то буду схватили биће боље за све нас.

 

Отуда, када изнесем у јавности неке стручне предлоге, онда то изгледа шокантно.

Рецимо, предлог да држава прогласи банкрот и да се подвуче црта.

То су урадили на Исланду и извукли су се из пропасти.

 

Срби за то још увек немају снаге.

Верују да без муке и на фору можемо да се спасимо беде и сиромаштава.

Грешка!

Велика!

Не можемо тако да се спасимо.

Зато настављамо и даље да тонемо.

Нисмо још додирнули дно.

 

Што више отежемо и оклевамо, то више пропадамо.

То ће нам требати више снаге и енергије да почнемо да се успињемо.

 

Потенцијал за брзи развој Србије постоји.

Можемо планским и организованим радом тима стручњака да се избавимо беде.

Али, ти стручњаци морају да добију простор да покажу своје знање.

То се једино може обезбедити политичким променом тоталитарног система.

Отуда моје јавно ангажовање на рушењу тоталитарног политичког система.

Волео бих да то неко други ради и да мени и тиму стручњака остане довољно времена да радим да се остваре наше победе на страним трђиштима.

Али, то није, нажалост,  данас још могуће.

 

Толико је политика све затровала у друштву да морамо све ново да градимо.

Нови политички систем и нове људе.

Који ће радити у интересу државе и грађана.

И који ће знати где им је место у свеопштем државном и националном преображају.

Интерес заједнице мора да буде изнад интереса сваког појединца у тој заједници.

То је политичка платформа за општи друштвени преображај.

Кога мора да прати Морална обнова друштва.

 

 

Ако се ово све усагласи и ако се изборимо за овакве друштвене принципе, онда наступају тимови стручњака.

Који ће да ураде оно што је њихов занат.

Свиђало се то некоме или се не свиђало.

 

Београд, 11.07.2018

 

 

 

SHARE