Početna Sadržaj Osvetljenja Svi protiv nas – mi protiv svih

Svi protiv nas – mi protiv svih

899
0
SHARE

Pitanje određenja demokratije i njenog teorijskog i praktičnog političkog utemeljenja postaje jedan od najznačajnijih izazova u našim savremenim procesima političke tranzicije. Gotovo svakodnevno možemo čuti primedbe i vajkanja da nisu u punoj meri ostvareni demokratski principi, da demokrattija u našem društvu ne funkcioniše i da je ona samo prigodno pokriće za dalje funkcionisanje jednopartijskog i autoritarnog sistema vladavine oslonjenog na procese restauracije starog režima. Sve se češće otvara dilema, da li je demokratija uopšte moguća i delatna u našim haotičnim i nesređenim političkim uslovima i koliko ona zaista funkcioniše kao stabilan i funkcionalan oblik političkog života i vlasti.

U toku protekle nedelje a povodom otkazivanja predstavljanja emisije radija B92 Pešćanik, otvorilo se takođe pitanje o pravu na slobodno i kritičko mišljenje kao jednog od glavnih i temeljnjih određenja i uslova postojanja same demokratije. U isto vreme pokrenuto je i pitanje o granicama tolerancije i o tome da li postoji trpeljivost i sloboda i za neprijatelje slobode i tolerancije. Ove rasprave pokreću upravo predstavnici i zastupnici liberalno demokratskih i građanskih političkih krugova, polazeći od osnovnog stava da jedino oni poseduju magičan i univerzalan odgovor o granicama slobode mišljenja i tolerancije. Međutim, nevolja je u tome što se uvek javlja ozbiljna protivrečnost u samom određrenju granica tolerancije, jer se postavlja krucijalno pitanje, ko ima apsolutno pravo da bude unuverzalni i svevažeči arbitar u određivanju granica slobodnog izražavanja mišljenja i tolerancije. Upravo u tom određivanju i oblikovanju granica prava na poštovanje slobodnog mišljenja i kriju se najveći i najdramatičniji izazovi demokratije.

U našem društvu se stvara politička situacija u kojoj jedna politička grupacija tzv. liberalno-građanske orijentacije sebi stvara ideološki i politički monopol u određivanju granica tolerancije i prava na slobodno i kritičko mišljenje a da pri tome nije spremna a nema ni nameru da čuju mišljenje koje nije u skladu sa njihovim osnovnim liberalno demokratskim uverenjima koje nije preporučljivo dovoditi u pitanje. Oni inače funkcionišu i pre svega politički deluju kao zatvoreni ideološki i politički krug, gotovo sektaški ustrojen i organizovan , u koji nema pristup niko ko u potpunosti ne deli njihova ideološka shvatanja i njihovo viđenje mračnog i katastrofalnog stanja u Srbiji. Oni sebe označavaju kao tvrdo jezgro kritičkog duha i kao jedan od sve ređih glasova zdravog razuma i osnovne ljudske pristojnosti (iako Pera i Marko psuju) u ovom sumraku svake pameti kako to kaže jedan od neizbežnih, inače veoma odmerenih i pristojnih sagovornika Peščanika, novinar Vremena Miša Vasić.

Pri tome oni sebi dodeljuju ekskluzivno pravo da određuju šta je sloboda govora a da pri tome u isto vreme imaju neograničeno pravo i slobodu da izriču i najteže političke i lične disvalifikacije, uvrede i podmetanja svima onima koji ne pripadaju njihovom tvrdom ideološkom jezgru. Jedan od stalnih i pretplaćenih sagovornika Peščanika M. Vidojković je u jednoj od emisija rekao da je ona i okrenuta samo i isključivo istomišljenicima i u njoj i učestvuju osim veoma retkih izuzetaka samo i isključivo istomišljenici. Zato je i pozivanje na odbranu slobode mišljenja samo prazna ideološka i rutinska priča jer upravo u toj radio emisiji učestvuje veoma uzak i pažljivo ideološki probran i strukturiran krug učesnika koji su jasno ideološki, politički a i stranački profilisani. Pri tome se otvoreno zagovaraju ideje Liberalno demokratske partije trudeći se pri tome da se sačuva privid stranačke neutralnosti i kritičkog načina išljenja.

Tako se u ovoj fazi delovanja Peščanika može reći da se radi o klasičnom političkom projektu što se najbolje moglo videti u kampanji aa proteklim parlamentarnim izborima kada je i otvoreno rečeno da je upravo Peščanik dobneo ovoj stranci više od 150.000 glasova. U toj otvorenoj stranačkoj kampanji Peščanik učestvuje i dalje i to je njihov sasvim legitimni politički i ideološki izbor, ali to treba otvoreno i da zastupaju a ne da se nevešto i neubedljivo skrivaju iza svoje tzv. nestranačke ili nadstranačke pozicije i u koju veruju samo i isključivo oni.

Ovlašna analiza sadržaja Peščanika kao i drugih medija koji su građanski i liberalno nastrojeni i opredeljeni kao što su B 92, Republika, Evropa, Helsinška Povelja, Vreme i Danas a koji se neprestano pozivaju na uzvišene ideje tolerancije i prava na slobodno i kritičko mišljenje pokazala bi da od njihovog gromoglasnog zalaganja za slobodu mišljenja i poštovanje tolerancije i dijaloga nema gotovo ništa. Jer veoma se retko u ovim liberalnim i tolerantnim medijima može pronači mišljenja ili politički stav ili analitička ocena koja je suprotna njihovom osnovnom liberalno građanskom ideološkom određenju. Tu čak nema ni pokušaja da se simulira dijalog da se stavara makar i privid tolerancije. Objavljuju se isključivo njihovi istomišljenici i tu nema ni govora o razvijanju kritičke razmene mišljenja, jer se ideološki krug zatvorio delovanjem upravo onih velikih i gorljivih zagovornika tolerancije i demokratije.

U proglasu Nevladine organizacije Žene u Crnom naslovljen Idemo u Aranđelovac može se pročitati i ovakav inspirativan poziv na slobodno izražavanje i zastupanje različitog mišljenja: Da pokažemo da je solidarnost građanska vrlina i građanska odgovornost, umesto njihove sabornosti koju predstavlja Guča, Voja, Velja i svi srpski bogomoljci i patrioti. Biramo građanski dvadest i prvi vek, umesto srpske zatucanosti i mraka.

Svoj veliki doprinos ovako shvaćenom pravu na slobodno mišljenje dao je i Čedomir Jovanović u razgovoru za list Dani. U svom poznatom nastupu tolerancije i odbrani prava na slobodno mišljenje on je na sledeći način iskazao svoju liberalno demoktratsku poziciju. “Srbija je podeljena, a najjednostavniji opis tih podela je upravo – SVI PROTIV NAS – MI PROTIV SVIH. Zbog te se činjenice ne osećam manje vredan ili izolovan. Naprotiv. To je bio naš izbor. Ne prihvatamo pripadnost toj velikoj stranci podeljenoj na frakcije koje se međusobno sukobljavaju jedino kada su u sukobu njihovi lični interesi, a koja, ionako naizgled jaka ipak ne izgleda ubedljivo“. Na pitanje ko čini tu veliku stranku tolerantni Čedomir Jovanović daje sledeći odgovor “SVI. Od vlasnika Delte, Tome Nikolića, Koštunice, vojske, crkve, akademije do Borisa Tadića. Naspram sebe imamo front ratnih zločinaca, ratnih biznismena, ratnih akademika, ratnih novinara, ratnih popova, kvazinacionalna elita koja toj agoniji želi da da novi smisao, izmišljajući neprijatelje i zaverenike svuda oko nas“.

Eto, tako govori poslednji i jedini pravednik srpske politike, tako on shvata mogućnost dijaloga u našem društvu. Iz ovih njegovih reći se jasno može videti kako bi u praksi izgledala ta liberalno demokratsko verzija slobode mišljenja. Ona je očigledno sažeta u onoj poznatoj politički i civilizacijski veoma pogubnoj krilatici, ko nije sa nama taj je protiv nas i zato jednostavno nije dostojan zbog svoje ideološke zatucanosti i retrogradnosti da ravnopravno učestvuje u političkom životu i političkom dijalogu. Jedino mi koji smo suprotstavljeni svima jer posedujemo ekskluzivnu i jedinstvenu ideološku istinu imamo pravo da određujemo ko može da postoji i deluje na političkoj sceni Srbije. Svi ostali su zaslužili da se nađu u istrorijskoj ropotarnici. Svi protiv nas – mi protiv svih, tako izgleda i manifestuje se shvatanje slobode mišljenja i tolerancije onih političkih snaga i delatnika koji nam neprestano govore o Srbiji kao zemlji u kojoj nema demokratije i političkog prostora za razvoj tolerancije i kritičkog mišljenja.

Zato je i misao Getea o slobodi mišljenja veoma aktuelna i živa i u našim današnjim politiičkim okolnostima. “Niko toliko ne traži slobodu štampe kao oni koji će je prvi zloupotrebiti“. Mi se danas i nalazimo u veoma teškoj i protivrečnoj situaciji jer upravo oni koji tako silovito i ideološki ostrašćeno zagovaraju slobodu mišljenja samo demonstriraju svoju političku isključivost i nisu voljni da prihvate dijalog i kritičko mišljenje ostajući zatvorni u svoje ekskluzivne ideološke i građanske zabrane, a da pri tome nisu ni spremni da u svojoj ideološkoj zastvorenosti i samodovoljnosti demonstriraju kako zaista izgleda dijalog i tolerancija u našem društvu. Zato se i vrtimo u zatvrenom grugu monologa i istomišljeništva.

Posledice ovakvog ideološkog stava se i ogledaju u stvaranju i realizaciji ekskluzivnog i nedodirljivog prava da su njihovi neistomišljenici neprestano izloženi političkim i ideološkim diskvalifikacijama, uvredama i klevetama najprizemniji vrste a da se to onda ocenjuje kao sloboda stila i na kraju kao sloboda mišljenja, i to bez prava na odgovor i odbranu ličnog i profesionalnog integriteta i to upravo onih koji su označeni i žigosani kao neprihvatljivi ideološki suparnici i neistomišljenici. Ali sve je to u sferi dozvoljenog, jer to rade naši, jeste da su ponekad pomalo i nepristojni, ali svi se ti verbalni nestašluci tolerišu i opravdavavaju a sve u ime zastupanja liberalno demokratskih ideja o modernizaciji i stvaranja građanske Srbije.

Vesna Pešić je u jednom razgovoru najplastičnije pokazala kako izgleda ovako shvaćeno pravo na slobodno mišljenje. “Sajt stranke smo široko definisali, on treba da bude atraktivan i da ljudi vole da ga čitaju, a ne da se kače samo zvanična saopštenja. Stranka ne kontroliše ni nastupe na TV-u, meni nikada niko nije rekao o čemu i kako ću da nastupam. A u drugim strankama je sve to strogo kontrolisano. Ja procenjujem da niste razumeli da se LDP razlikuje, pa ga gurate u sukob tamo gde ih nema. Meni lično ne smeta Petar Luković, jer razumem kako on funkcioniše i kakvu je ulogu preuzeo“. Očigledno da Vesna Pešić nije dugo bila na sajtu LDP koji se i sastoji samo od stranačkih saopštenja, istupanja Čedomira Jovanovića i tekstova stranačkih aktivista i autora koji dele ideološka shvatanja ove stranke. Nema ni traga od bilo kakvog dijaloga ili tolerancije, drugačijeg mišljenja i političkog viđenja određenog pitanja. I u tome se sajt ove stranke zaista ne razlikuje od sajtova ostalih stranaka. Međutim, veoma je dirljivo i poučno razumevanje Vesne Pešić za funkcionisanje Petra Lukovića, poslaničkog kasndidata LDP, i ulogu koju je on tako kuražno prihvatio.

A koja je njegova uloga. Upravo je on svojim tekstovima demonstrirao kako izgledaju najprizemniji i najvulgarniji napadi i uvrede upućene svima onima koji nisu pripadnici njegovog tvrdog ideološkog kruga. I upravo za ovakvu ulogu Vesna Pešić ima razumevanja, verovatno je to još jedan njen originalan doprinos razvoju tolerancije i demokratije u našem društvu. Ali dovoljno je da se deklarišite kao pripadnik liberalno građanske političke opcije i samim tim ste dobili pravo da budete ponekad grubi, nevaspitani i nepristojni (omakne se poneka sočna psovka) ali je važno da ostvarujete svoju zacrtannu političku ulogu i misiju u privođenju pameti zatucanog i primitivnog srpskog naroda.

Erih Koš u svojim izuzetnim Uzgrednim beleškama navodi izvod iz četvrtog i poslednjeg dela Guliverovih putovanja. U njemu on svog junaka dovodi u zemlju čije se ime ne može izgovoriti već samo napisati (Houyhnhnms) u kojoj žive konji, lepi, ineligentni i plemeniti, a takođe i neka degenerisana rasa ljudi, prljavih, neobrazovanih stvorenja koje Svift naziva Jahuima, a Sviftovim uticajem postali su pojam zaostalosti, pokvarenosti i prljavštine, telesne i moralne. A upravo je jedna od glavnih odlika i političkih projekcija emisije Peščanik kao pre svega jasno profilisanog i relaizovanog političkog projekta da neprestano pokazuje i dokazuje da u Srbiji preovladavaju savremeni Jahui, neobrazovani, prljavi, zaostali ljudi koje pri tome predstavlaju političke snage koje su zagovornici rasizma, autoritarizma, primitivizma, klerikalizma i fašizma. Zato su istomišljenici i eksluzivni i večiti sagovornici Peščanika predstavljeni kao jedini koji uporno i beskompromisno zastupaju i brane ideje tolerancije, modernizma, evropskih integracija i slobode mišljenja. Tako se i sasvim logično dešava da svako onako ko i pokuša da ovo glavno ideološko i političko opredeljenje Peščanika dovede u pitanje i nastoji pri tome da na razložan i argumentovan način govori o svim izazovima i ograničenjima pred kojima se danas nalazi demokratija u Srbiji biva svrstan u neprijatelje slobode i tolerancije. Jer se osmelio da kaže da u Srbiji traje teška i istorijska borba za uspostavlajnje demokratije sa mnogo uspona i padova i da se ne može tako olako govoriti o Srbiji kao zemlji u kojoj su prevagu odnele antidemokratske i antievriopske snage.

Sigurno je da da niko ko drži do poštovanja elementarnoih demokratskih principa ne može da opravda sprečavanje održavanje tribine Peščanika u Aranđelovcu. ali proglašavati ovaj nemio događaj kao sudbonosni test održivosti i funkcionisanja demokratije u Srbiji, početak unutrašnje agresije i povratak u devedesete godine samo je još jedan znak u kojoj meri su zagovornici građansko-liberalnih političkih stavova i ideja ostali zatvoreni u svome ekskluzivnom i sebi dovoljnom ideološkom tvrdom jezgru i krugu, nesposobni da svojim primerom pokažu kako stvarno izgleda i funkcioniše tolerancija i slobodno izražavanje različitih političkih mišljenja. Najveća odgovornost leži upravo na njima, jer oni treba prvi da ostvare ono čuveno Volterovo načelo. Ne slažem se sa vašim stavovima i mišljenjem ali učiniću sve da imate npravo i priliku da ga zastupate i branite. Naši liberalni demokrati i građanski opredeljeni politički krugovi daleko su danas od ovog liberalnog načela, oni sada brane samo svoju političku poziciju da budu univerzalni arbitar i prosuditelj u uspostavlanju njihovih jedino važećih granica tolerancije. Sve izvan toga je Srbija u kojoj prevladava primitivizam, utoritarnost, rasizam i jedna partija u kojoj su sakupljni i sabrani svi protivnici građanske i liberalne Srbije čije je osnovno političko načelo sadržano u stavu Mi protiv svih-svi protiv nas.

11. Decembar 2007

SHARE