Činjenica je da će 2009-ta godina biti katastrofalno zabeležena u svetskoj privredi, prioritetno trgovini, ali i pronalaženju novih tržišta. Kako reče jedan svetski ekonomista hteli mi to ili ne ekonomska kriza ostavlja tragove brzinom svetlosti, tako da joj i „ jaka srpska privreda “ ne može odoleti. Permanentan negativan saldo u robnoj razmeni sa privrednim okruženjem rezultat je nerestrukturirane privrede i nepostojanja jasne podrške državnih institucija. U prošloj godini celokupna spoljnotrgovinska razmena je iznosila 29,5 milijardi dolara, a vrednost izvezene robe je 9,55 milijardi dolara. Rečeno narodnim jezikom dva puta više uvozimo nego što izvozimo. Zabrinjavajuća je činjenica da uvoz konstantno raste brže od izvoza. U vreme galopirajuće krize ovaj podatak je nažalost vidno zabrinjavajući.
Domaća privreda je interesno godinama vezivana za tržište Evropske unije. Na tom prostoru prisutna je dinamična recesija koja ostavlja posledice i na našu ekonomsku situaciju. Zapostavljeni su tradicionalno dobri poslovni odnosi sa zemljama trećeg sveta. Zanemarili smo nekadašnje dobre poslovne partnere u drugim zemljama od kojih je živela bivša Jugoslavija. I dan danas za našom stručnom, profesionalnom radnom snagom vape zemlje Bliskog i Srednjeg istoka. Naravno pomeranje postojećeg stanja podrazumeva jasan i strogo kontrolisan, samo prekopotreban uvoz.. Znači smanjiti uvoz na minimum i tako revidirati disbalans u spoljnotrgovinskom prometu.
Medjutim, u tom vakumu promenjena je i struktura asortimana i ponude robe za plasmane na druga tržišta. Tako u našem izvozu dominiraju proizvodi niže faze prerade ( sirovine i repromaterijal ), a u uvozu preovladjuju proizvodi za finalnu potrošnju ( roba široke potrošnje ) .
Naša Vlada može da donese odluku da se organizuju lobi-timovi koji bi imali uticaj na prostorima gde privreda Srbije može da ima tzv. prodju, ali je mnogo bitnije pre toga izvršiti restrukturiranje postojećih privrednih postulata i institucionalne podrške u tome. Treba podržati stručne kreatore ekonomske politike, koji bi ponudili osmišljenu strategiju rasta razvoja domaće privrede. Organizovan nastup domaćih proizvodjača podiže rejting našim plasmanima. Izuzetan primer smo imali u zemljama trećeg sveta gde su naši gradjevinari bili favorizovani po poslovnosti, zatim je imao prioritet naš izvoz poljoprivrednih proizvoda, semenske robe, prehrambenih artikala, poljoprivredne mehanizacije.
Smatra se da je proizvodnja organske hrane potencijalno jedan od najprofitabilnijih izvoznih poslova Srbije u svetu. Prema podacima Privredne komore, u Srbiji se vid organske proizvodnje obavlja na oko 15.000 hektara. To je u odnosu na ukupnu obradivu površinu koja u Srbiji iznosi 4,2 miliona hektara, samo 0,3 odsto. Iako Srbija poseduje kvalitetan potencijal za organsku poljoprivredu, nedostaje joj organizovana edukacija u organskoj proizvodnji, adekvatna podrška institucija i organizovano tržište. Neophodno je uskladiti koordinaciju izmedju različitih sektora domaće proizvodnje, poljoprivrednih proizvodjača, preradjivača, institucija zdravstva i drugih resornih činioca. Sa organizovanom i edukativnom poljoprivrednom politikom Srbija bi mogla postati svetski lider u organskoj proizvodnji. Iskustva govore da ovaj način poljoprivredne proizvodnje u svetu ima rast od 25 odsto godišnje. To je najveća stopa rasta bilo koje privredne grane i što je najvažnije , to je jedini sektor koji proda sve što proizvede.
Konkurentnost naših proizvoda i usluga zavisi od kvaliteta naših proizvoda, prihvatanja medjunarodnih standarda, doslednog sprovodjenja sistema poslovanja ISO-9000 i ISO 14000, visok nivo performansi kreacije novog proizvoda, razvoja brenda. Kvalitet poslovanja mora biti na zavidnom nivou. Uspešni menadžeri su sada na ispitu znanja i zrelosti, perfekciji u pakovanju i promovisanju datog proizvoda, e-biznisu i negovanju profesionalnih poslovnih odnosa koji treba da nas prezentuju pozitivno do budućih kupaca. Jednom dobro osmišljeno i pokriveno tržište otvara druga tržišta. To je osnova nove ekonomije budućnosti .
Koncentrišimo se na poreske podsticaje, dodelu besplatnih placeva donosiocima kvalitetnih biznis planova i salda stanja u banci. U prošloj godini strani investitori su najviše negodovali zbog opterećujućih propisa o dobijanju gradjevinskih dozvola, na propise o tržištu rada, na poreske procedure i korupciju i nejednak tretman u poslovanju. Neophodno je definisati ciljne grupe investitora i ponuditi im povlašćenu saradnju u vidu poreskih olakšica, stimulativnih paketa, stabilnosti privredjivanja i dr.
Tačno je da zbog globalne povezanosti kapitala, nije moguće potpuno izbeći probleme koji potresaju Zapad. Naš zadatak, obaveza tima poslovnih ljudi je da zbog svega navedenog minimiziramo gubitke, koji, ako se ne reaguje adekvatno imaju nameru da nas progutaju i pitaj Boga koliko da nas posle žvaću dok nam i poslednju kap soka ne iscede. Stvar je previše ozbiljna, a naše kapi soka su još neko vreme imune na ekonomske toksine. Teško nas je zdrobiti. Nadam se da se svi slažemo u tome. Možemo mnogo izdržati, ali valja se ići napred. Toliko smo valjda zaslužili. Ostavimo potomstvu privredu na zdravim nogama. Naša deca očekuju to od nas. Udružimo svoj potencijal u tim za ekonomski oporavak Srbije. Zaslužuješ svoje mesto. Daj svoj doprinos, možeš to !
