Početna Sadržaj Osvetljenja Svetska banka piše Ekonomski memorandum za Srbiju

Svetska banka piše Ekonomski memorandum za Srbiju

590
0
SHARE

Mnoga rešenja ili opcije imaće političku cenu, ali šta je liderstvo ako ne umetnost pretvaranja teškog u moguće, kaže Lu Brefor.

Panel diskusija o strateškim reformama: Lu Brefor, Juri Bajec i Bogdan Lisovolik Foto TanjugKopaonik – U narednih pet godina Srbija bi mogla da se suoči sa nestašicom energije, upozorio je juče Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji. Upravo ovaj strah sve češće u mnogim anketama investitori navode kao problem za brži ekonomski rast i to zaista predstavlja brigu za budućnost, kazao je zvaničnik ove međunarodne finansijske institucije koja se širom sveta bavi razvojnom politikom.

– Srednjoročne prognoze pokazuju da ukoliko se ne izgrade značajni novi kapaciteti, potrošnja električne energije premašiće proizvodne kapacitete negde između 2015. i 2017. godine, a Srbija će možda morati sve više da se oslanja na uvoz. Ova projekcija sigurno ne uliva sigurnost – upozorio je Brefor.

Prema njegovim rečima, ništa više razloga za optimizam ne daje ni kada se pogleda godina izgradnje energetskih postrojenja u Srbiji. Brefor je podsetio da je više od polovine proizvodnih kapaciteta starije od 30 godina. Svega pet odsto postrojenja „mlađe” je od dve decenije.

– Zbog toga će Srbija morati mnogo da ulaže u energetiku i to u visini od oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda do 2020. godine, a država očigledno neće moći da finansira te investicije – procenio je Brefor.

On je naveo nekoliko primera na koji način mogu da se postignu znatne uštede koje malo koštaju. Računica prvog čoveka Svetske banke u Srbiji pokazuje da bi se zamenom samo jedne obične sijalice od 75 vati štedljivom sijalicom od 20 vati, uštedelo dovoljno novca za termoelektranu ukupne snage 500 megavata.

Inače, Brefor je juče najavio da eksperti Svetske banke trenutno pišu Ekonomski memorandum za Srbiju koji će za šest meseci predstaviti ovdašnjim državnim zvaničnicima, stručnjacima, ali i privrednicima.

– Mnoga rešenja ili opcije će, bez sumnje, imati političku cenu. Ali, šta je liderstvo ako ne umetnost pretvaranja teškog u moguće – podsetio je Brefor ekonomske teoretičare, praktičare i kreatore privredne politike.

Prema njegovim rečima, važno je to što Srbija zna gde ide, odnosno ima viziju budućnosti. Prvi cilj je usmerenost naše zemlje ka Evropskoj uniji, a drugi oslonac na novom modelu rasta zasnovanom na izvozu. Međutim, pitanje je kako tamo stići, dodaje. Zato će eksperti Svetske banke ponuditi neka od konkretnih rešenja, ali i upozoriti koje su to ključne prepreke za novi model rasta. On je ocenio da je srpska poljoprivreda, bez obzira na dobro zemljište i stratešku prednost i u situaciji kad su cene hrane na svetskom tržištu rasle – ozbiljno podbacila. U periodu od 2002. do 2010. godine ovaj sektor je beležio rast od svega 0,6 odsto godišnje. Uočio je i da je privatni sektor teško prolazio kroz tranziciju, kao i da dve trećine ukupnog broja zaposlenih sa univerzitetskom diplomom radi u državnom sektoru. Prema rečima Vladimira Čupića, predsednika Izvršnog odbora Hipo banke, odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan: plate su u javnom sektoru znatno veće nego u privatnom, a radno mesto je mnogo sigurnije.

Bogdan Lisovolik, šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu, zato smatra da bi javna preduzeća morala da se depolitizuju. Odnosno da se u njima sprovede proces restrukturiranja, ali i da profesionalci upravljaju ovim firmama.

– Primetio sam da ovde kao da postoji neki strah od privatnog sektora. Privreda mora da se razvija – naveo je Lisovolik.

Priznao je da ga je veliki rast nezaposlenosti u Srbiji u vreme krize iznenadio. Veruje da bi otvaranje novih radnih mesta doprinelo ako bi radno zakonodavstvo bilo fleksibilnije. Dok god su troškovi otpremnina i za iskusnije i starije radnike toliko veliki, poslodavci će opreznije zapošljavati jer je otpuštanje, odnosno eventualni pogrešni izbor skup.

Prema oceni prvog čoveka MMF-a, program koji je Srbija imala sa Fondom doneo joj je mnogo koristi. Kako kaže, banke su zahvaljujući Bečkom sporazumu zadržale isti nivo izloženosti kapitala, odnosno povlačenja novca matičnih filijala. Takođe, kurs dinara stimulativno je delovao na izvoznike što je minus u spoljnoj trgovini smanjilo na sedam odsto. U zakon o budžetskom sistemu uneta su i fiskalna pravila kojima se ograničava prekomerna potrošnja i prekomerno zaduživanje države.

– Međutim, i dalje je ostao problem inflacije, nezaposlenosti, proces racionalizacije javnog sektora nije završen, ali ni važne strukturne reforme, poput penzione – nabrajao je Lisovolik.

Prema oceni Boška Živkovića, predsednika Saveta guvernera, prošle su „godine debelih krava” i Srbija više neće moći da se nada visokim prilivima kapitala, kao što je to bio slučaj pre krize. Pavle Petrović, kandidat za člana Fiskalnog saveta, uveren je da je dobro što se vlada zakonski obavezala da će smanjiti javnu potrošnju.

– Smanjivanje deficita i rebalansiranje strukture potrošnje dovelo bi do značajnog povećanja državne štednje do 2015. godine, kada bi ona mogla da poraste na četiri odsto bruto domaćeg proizvoda. To bi moglo da ima efekat na rast investicija od 25 odsto – ocenio je Petrović. Da bez investicija iz domaće štednje nema dugoročnog uspeha, kazao je Dušan Vujović, vodeći ekonomista Svetske banke.

Anica Nikolić

—————————————————

Malerozni vozni red

Srbija je u srcu Evrope i ima strateški položaj ali da li u dovoljnoj meri iskorišćavate ovu prednost, pitao je Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke. Umesto odgovora, okupljenim učesnicima foruma izneo je primer da je prosečna brzina vozova u Srbiji oko 34 kilometra na sat, a da je prosečno kašnjenje 54 minuta na 100 kilometara u teretnom saobraćaju.

– Ako ste izvoznik da li biste mogli da se pouzdate u železnički prevoz za svoje važne poslove transporta – pitao je Brefor.

—————————————————-

Kontroverzno poskupljenje struje

Da Boško Živković, predsednik Saveta guvernera, dobije na sto inicijativu o dovođenju cena struje na ekonomski nivo da li bi zaboravio opsednutost inflacijom, odnosno ono što je osnovni cilj NBS, pitao je Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista.

– Rado bih potpisao takvu inicijativu, ali ne mogu da zanemarim problem troškova u Elektroprivredi Srbije. Hajde da pogledamo kako se ponašaju regulatorna tela u svetu koja regulišu prirodne monopole i da nešto od njih naučimo. Ali, moram na ovo pitanje da uzvratim kontrapitanjem. Zašto se odjedanput, naglo uoči izbora, pojavljuju ekstremni zahtevi za poskupljenjem. Možda zbog finansiranja izbornih kampanja, budući da je vlasništvo javnih preduzeća u osnovi partijsko – zaključio je Živković.

Ali to što je cena struje u Srbiji 25 odsto od regionalne cene, dovoljno je fotogeničan podatak da govori da je to stanje neodrživo, replicirao je Đuričin, pokušavajući da dokaže da EPS nema sredstva za investicije.

– Iza kontrole potrošačkih cena, što je cilj centralne banke, krije se nova opasnost – kolaps cena aktive, dodao je Đuričin kako to može da znači i poskupljenje kredita privredi i građanima.

Pre nego što Narodna banka Srbije definiše svoj cilj, odnosno postavi koji nivo inflacije će braniti, prvo mora sa vladom da se dogovori koliki će biti rast regulisanih cena, podsetio je Bojan Marković, viceguverner.

– Za ovu godinu cene koje su pod državnom kontrolom kretaće se na nivou od sedam, plus minus dva odsto. Na osnovu toga dogovoren je cilj NBS. Kako će vlada to iskoristiti – na njima je izbor, poručio je Marković.

Ljuba Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku, podsetio je učesnike da je bezmalo polovina tržišta električne energije slobodna i da velike kompanije poput Ju-Es-stila ili cementara, ukoliko im EPS kao snabdevač po ceni ne odgovara, mogu da struju kupe od drugih dobavljača.

objavljeno: 03.03.2011.

SHARE