СВЕСТ
Исидора Секулић пише да побуна креће из разбуђене свести.
Нагласак је, дакле, на речи – разбуђена!
Побуне данас нема јер свест није разбуђена.
Упркос свим злочинама власти и опозиције, побуне још увек нема.
Јалове шетње не сматрам никаквом побуном.
Бесмислене шетње су управо доказ да свест није разбуђена.
Односно, да свест још увек спава дубоким сном конформизма.
Већина трпи терор агресивне мањине.
Која намеће свој поглед на свет и своја правила функционисања друштва.
Правила у коме је мањина привилегована и никоме не полаже рачуне.
Зло влада нама зато што смо му то ми дозволили.
Већина ћути и сагиње главе.
Чека да нас неко други ослободи ропства.
Чека да нам неко други донесе и поклони слободу.
Заборављају да је тај, који нам донесе слободу, наш нови господар.
Тако свет одувек функционише.
Морамо сами да се изборимо за своју слободу.
Зато мора да уследи разбуђивање.
Два су начина како можемо да се разбудимо.
Први, слушамо паметне људе, учимо и прихватамо њихова знања.
Следимо их и организујемо се у побуну да се спасимо напасти.
Други, нећемо никога да слушамо и нећемо да се организујемо у побуну.
Лајкујемо, шерујемо, блебећемо, оговарамо, пландујемо и чекамо.
Организовано зло наставља да нас понижава, малтретира, пљачка и исмејава.
Када дахије крену да секу кнезове слободе, онда ћемо да се забринемо.
Али, ништа не предузимамо док сабља не дође по нашу главу.
Тада, уплашени, вриштимо, кричимо, скачемо и почињемо да се боримо.
Свест се , ипак, разбудила.
Боље икад, него никад.
Београд, 7532.жетвар
