Početna Tekstovi i kolumne Svedok Suficit budžeta, deficit pameti

Suficit budžeta, deficit pameti

1117
0
SHARE

Živimo u vremenu èuda. Najveæi srpski pisac Borislav Pekiæ mogao bi, inspirisan našim svakodnevnim glupostima, da napiše novi roman o vaskrsavanju umrtvljene privredne aktivnosti. Statistièki èudotvorac je Ministar finansija, veèiti asistent i samozvani pretendent na Nobela, koji uporno pokušava da vaskrsne umrlog Lazara koji, umoran od tolikih pogrešnih tranzicionih šok – terapija, traži da ga proroci reforme ostave na miru jer mu se, posle svih transparentnih èuda, jednostavno sve smuèilo. Nema više naša privreda snage da izdrži tolike opite lažnih šifrovanih proroka koji, izgubivši svaku legitimnost u biraèkom telu, vrše nasilje nad našim institucijama samo da bi produžili još koji dan svoju neuspešnu vladavinu i tako prigrabili poslednje provizije pred konaènu rasprodaju èitave države.

Sve što rade tržišni fundamentalisti je zbog liènih interesa. Zato su spremni da izdajnièki preprodaju naša nacionalna bogatstva i da završe posao zbog koga su dovedeni. Krajnji cilj ovog programiranog ludila, ništa se ne dešava sluèajno jer je sve unapred izrežirano, krajnji cilj je, dakle, da se jednom za svagda reši srpsko nacionalno pitanje tako što Srba više neæe biti. Kada nema Srba, nema ni srpskog nacionalnog pitanja. Nema remetilaèkog naroda u Evropi, neobuzdanih varvara koji izazivaju svetske ratove i današnja optužba za genocid samo je vešto smišljena podvala da se kolektivno kazni jedan neobuzdan, neprilagoðen i samosvojan narod koji, uprkos svim nastojanjima robotske civilizacije u narastanju, nikako ne može da se ukljuèi u nametnute evropske standarde, kojima se ruši svaka razlièitost, nacionalni identitet, sloboda liènog izbora i bogatstvo ukusa samo da bi multinacionalne kompanije dobile, rušeæi državne granice, prostor za uveæavanje profita.

Sve ovo je, manje više, poznato. Ništa posebno novo nisam otkrio. Ali, pitanje koje se nameæe samo po sebi, pod uslovom da sve ovo veæ znamo, pitanje koje ne možemo izbeæi – zašto graðani Srbije dozvoljavaju da im se to radi? Zašto se ne pobune? Ako svakog dana sreæem na stotine ljudi koji daju taènu ekonomsko – socijalnu analizu našeg stanja, na toj analizi pozavideli bi im i mnogi preplaæeni analitièari, onda se postavlja pitanje – gde je kraj strpljenja? Koliko æemo još trpeti zamajavanje naroda? Na ovo pitanje, moram priznati, nemam pravi odgovor. Još uvek je srpski narod za mene velika tajna.

Kada sam meðu prvima ustao protiv Despota, dok su mnogi današnji politièki oligarsi i tajkuni bili u njegovoj službi, poverovao sam da æe graðani brzo raskrinkati lažnog nacionalnog voðu i prevejanog demagoga. Nažalost, moje predviðanje, da æe se despotski režim srušiti kada milion ljudi bude na uliènim demonstracijama, obistinilo se tek nakon trinaest godina. Srbija više nema vremena za gubljenje. Srbiji se žuri, upotrebiæu tu omiljenu frazu lažnih modernista, da se jednom za svagda raskrsti kako sa primitivnim nacionalistima, tako i sa profiterima tranzicije i kriminalnim modernistima u malograðanskom fazonu.

Moramo srušiti sve narastajuæe zablude i izboriti se da, napokon, normalni i pametni ljudi, pošteni i dobri, poènu da vode državu. Velikog izbora nemamo. Ako se to što pre ne desi, na dobrom smo putu da izgubimo državu i nestanemo kao nacija. Zato sam pristao da pišem. Ovo je poslednji pokušaj da se zaustavi ovo namerno srljanje u propast. Ovo je krik nad našom nesretnom sudbinom koju sami sebi krojimo. Niko nam drugi nije kriv za sve što nam se desilo. Sami smo krivi za sve što nam se danas dešava. Statistièke laži fabrikuje režim koga su graðani ustolièili. Statistika naša dika, što poželiš to naslika!

Reformatori su poželeli da im treba suficit u budžetu. Nikakav problem! Suficit budžeta dobijate za godinu dana. Prošlogodišnji deficit budžeta od 45,3 milijarde dinara, planirano je da se smanji u ovoj godini na 20,5 milijardi dinara. Meðutim, kandidat za Nobelovu nagradu, željan estrade i dokazivanja, izvodi hokus – pokus i pravi preko noæi suficit u budžetu koji æe iznositi, prema staroj metodologiji 3,2 milijarde dinara, dok æe prema novoj meðunarodnoj metodologiji, porasti na 32,2 milijarde dinara. Živele nove metodologije! Živela nova meðunarodna pravila! Tržišni fundamentalisti su èudotvorci. Prvaci novih statistièkih laži! Rebalansom se prihodi poveæavaju sa 396 na 433 milijarde, a rashodi se smanjuju sa 416,6 na 400,8 milijardi dinara. Prema novoj metodologiji obraèuna u rashode budžeta ne ulaze izdaci od 28,8 milijardi dinara za otplatu javnog duga, koga saèinjava 22 milijarde dinara dug, 1,5 milijardi dinara spoljni dug i 5,5 milijardi osnivaèki kapital države u Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza i krediti za nezaposlene, subvencionisanje stambenih kredita i podsticanje razvoja nekih opština. Prema proceni ove godine æe državna kasa imati 29,8 odsto više novca nego prošle godine.

Šta vam to govori? Kolika je stvarna inflacija? Pokušavam uporno da dokažem da je programirana inflacija od 9,1 odsto laž i da je nivo inflacije veæ prešao preko 30 odsto. Inflacija se otrgla kontroli. Cene poljoprivrednih proizvoda porasle su u prvom polugodištu ove godine za 47,8 odsto. Kako onda potrošaèka korpa može da se pokrije proseènom platom? Najava novih poskupljenja, recimo gradskog prevoza za 40 odsto, ništa dobro ne obeæava graðanima.

Graðani iz životnog iskustva znaju da su reforme odavno propale, samo to još ne znaju tvorci pogrešnih reformi. Oni još uvek žive sa friziranim statistièkim pokazateljima kojima, da bi se dodvorili birokratama iz MMF-a, manipulišu da bi, koliko toliko, produžili svoju neuspešnu vladavinu proseènih i loših ljudi. Ne treba biti nikakav ekspert da se shvati, dovoljna je pamet i poštenje obiènog èoveka iz naroda, da rast prihoda od 29,8 odsto ove godine znaèi da æe se taèno za taj procenat uveæati poreska zahvatanja kako od graðana tako i od same privrede. Nema ko drugi da puni kasu osim graðana i privrede. Pošto su graðani sve siromašniji, a privreda potpuno nepokrenuta, nelikvidna i u rasulu, postavlja se logièno pitanje – kako æe se onda puniti budžet?

Uvoðenjem PDV i fiskalnih kasa estradni ministar je dobio oružje za porobljavanje graðana i privrede. Umesto da se uvoðenje PDV iskoristi za oživljavanje privrede i rast životnog standarda, toliko željeno uvoðenje PDV se pretvorilo u nasilje nad privredom i graðanima. Zašto je to tako? Objašnjenje je jednostavno. Kandidat za Nobelovu nagradu hoæe po svaku cenu, tržišni makijavelizam, da pokaže kako je uspešan i nezamenljiv. Suficit budžeta, dakle, služi za liènu promociju neuspešnog ministra koji, svestan da gubi vlast i da više nikada neæe biti u prilici da odluèuje o državnim poslovima, hazarderski igra na poslednju kartu pred raspisivanje vanrednih izbora. Zašto bi se inaèe nasilno stvarao suficit u budžetu da bi se, nakon punjenja budžetske kase i samohvalisanja po pinkovizijama, ponovo ta sredstva vraæala privredi? Samo zbog toga da bi jedan èovek bio u prilici da centralizuje novac na jednom mestu i da ga onda rasporeðuje, pokazujuæi svu svoju politièku moæ. I to je jedino objašnjenje suficita budžeta.

Problem je, dakle, u èoveku. Nije problem u budžetu. Politièari na vlasti koji nikada nisu radili u privredi i na tržištu kroje budžet prema svojim teoretskim pretpostavkama. Na taj naèin nanose ogromne štete privredi i graðanima Srbije. Nakon Petog oktobra govorio sam da je opasno tim ljudima dati da se igraju državom. Danas vidimo kako izgleda njihova razorna ekonomska politika. Prema Paktu za stabilnost predviðeno je da zemlje imaju budžetski deficit do 3 odsto BDP. Pisao sam veæ o tome da gotovo nijedna zemlja to ne poštuje. Uprkos frazama o evropskim integracijama, države potpisnice to ne poštuju. Srbija jedina ima suficit! Siromašna Srbija pokazuje bogatim zemljama kako se to radi. Ministar finansija kaže, na konferenciji za novinare, da nismo toliko bogati kao SAD i Nemaèka da imamo deficit. To sprdanje prilièi nekome ko je obesan i koji ima deficit struène pameti. Ne samo da bogate i razvijene zemlje prave deficite veæe od planiranih 3 odsto, nego i manje razvijene zemlje u EU imaju znaèajne deficite. Recimo, Portugalija æe ove godine imati deficit u iznosu od 6,2 odsto i planira da tek krajem 2008 godine smanji deficit na 2,8 odsto. Pravi struènjaci u Portugaliji znaju da je pogubno za privredu da se preko noæi, naglim zaokretom, smanjuje deficit i da se zbog liène promocije, prave suficiti u privredi koja je u kolapsu. To svaki ozbiljan struènjak zna da se tako ne može voditi dugoroèna ekonomska politika.

Ali reformatori sve mogu. Došavši na vlast potpuno nepoznati i nepriznati, uspeli su da naprave unosne poslove samo za sebe lièno. Nedavno istraživanje pokazuje da su bivši ministri uspešni biznismeni i da okreæu veliki novac. Ministar za rasprodaju se hvali da nikada bolje nije živeo. Vreme provedeno u Vladi pomoglo mu je, kako iskreno priznaje, da napravi ime i profesiju. Znaèi, pre ulaska u Vladu to nije imao. Tako Vlahoviæ priznaje ono što sam tvrdio za reformatore od samog poèetka. To što 300.000 radnika ne dobija platu, njih ne zanima. To što 60 odsto graðana živi ispod granice siromaštva, a još 25 odsto nešto iznad te granice, njih ne interesuje. To što je u Jaši Tomiæu napravljena samo jedna kuæa i ljudi žive pod ruševinama, njih ne zanima. Važno je da se ministri druže sa džep – setom. Važno je da oni trabunjaju o evropskim integracijama. Šta su to evropske integracije? Najbolje ja na to pitanje odgovorio ugledni domaæin Vasa Petronijeviæ iz sela Ribaševina pokraj Užica:’ ’Nije problem da mi uðemo u EU, ali kako æemo mi iz nje da izaðemo.’’ Tako razmišlja naš narod. Suficit budžeta velièaju oni koji imaju deficit pameti.

Svedok, 26. jul 2005.

SHARE