Večiti Asistent ekonomije, koji nema nijedan dan rada na tržištu i nije se u praksi bavio ekonomijom, ministar i guverner, samoproklamovani kandidat za Nobela, predsednik regionalne partije koja treba da pređe cenzus da bi Mlađan Dinkić nahranio svoju pohlepu i bolesnu sujetu, odlučio je da italijanskoj kompaniji Manjeti Mareli odobri 10 miliona evra iz budžeta, kako bi kompanija zaposlila 400 radnika.
Siromašni poreski obveznici Srbije finansiraju strane kapitaliste da bi oni otvorili fabrike u Srbiji. Da li nama, poslovnim ljudima iz Srbije, koji poslujemo u Italiji i koji godinama radimo sa njihovim preduzećima, poreski obveznici Italije daju novčana sredstva za otvaranje kompanija u Italiji?
Naravno, takvo nešto nije moguće.
To bi izazvalo veliki skandal u Italiji. Zašto bi oni to radili?
Kod nas se takvo ponašanje resornog ministra smatra dobrom ekonomskom politikom vlade.
I to postaje učestala pojava. Uprkos tome što se u praksi pokazalo da investitori pokupe pare i
napuste i zatvore proizvodnju. Primer iz Vranja je upečatljiv.
Asistent troši dragocene pare poreskih obveznika za svoju političku kampanju.
I to stalno radi.
Pogledajmo kratku kalkulaciju.
Ako je za otvaranje 1 radnog mesta potrebno 4. 000 evra u Srbiji, iznos se smanjio jer je kriza, ali je taj iznos u nerzvijenim opštinama još manji, onda će strani invenstitor utrošiti 400 x 4. 000 evra, što je 1.600.000 evra. Kako će mu biti prebačeno 10 miliona evra, ostaje mu još 8.400.000 evra.
Imam ponudu iz Nemačke firme koja je bankrotirala da se prebaci montažna fabrika od 10.000 kvadratnih metara u Srbiju za 200.000 evra.
Ako svi troškovi njenog postavljanja i prebacivanja iznose novih 200.000 evra, onda je to 400.000 evra.
Tako strancu ostaje 8 miliona evra.
Oprema se kupuje na liizing i fabrike su presretne ako im kupac ostavi 20% ušešća. Ili na rasprodaji možete da kupite opremu u kešu za 10% nekadašnje vrednosti. Pretpostavimo da je to vredelo 5 miliona evra, ali sada se kupuje za 500.000 evra.
I neka sirovine za početek proizvodnje iznose 1, 5 miliona evra.
I to je mnogo.
Ali neka je tako.
Ukupno 2 miliona evra. Ostalo je stranom investitoru 6 miliona evra.
Provizija onima koji su smislili ovu prevaru neka ide 10% ukupnog iznosa i iznosi 1.000.000 evra.
Na kraju, stranom investitoru ostaje 5 miliona evra.
To je dobar biznis. Lepa zarada.
Na tuđoj gluposti, bezobrazluku i lopovluku, sa parama poreskim obveznika zaradiš 5 miliona evra i napustiš fabriku
kada je sagradiš.
Pljačka je u toku.
Šta je sledeće?
Beograd,25.05.2010
Branko Dragaš
