Početna Tekstovi СТРПЉЕЊЕ

СТРПЉЕЊЕ

5157
0
SHARE

СТРПЉЕЊЕ

 

Древни наш народ каже – стрпљен спашен!

Древну мудрост данас не прихватамо.

Живимо – сада и одмах!

Празнина нам прождире душу.

 

На Микоржинском камену у Познању, Пољска, који припада нашој Винчанској културу, госпођа Видосава Вида Томић је одгонетнула шта је нашим прецима  било најважније, јер  је на камену  записано :

 

ПОТРЕБНО ЈЕ СТРПЉЕЊЕ ДА БИ СЕ РИЈЕЧЈУ СПОЗНАЊА УМНОЖИЛА СВЈЕТЛОСТ ВОЗДИЗАЊА ТРОЈСТВУ И САМО ПУТЕМ ИСТИНЕ ДОСЕГАО УВИД У  БОЖАНСКЕ  БЛАГОДАТИ  ПРОСВЕТЉЕЊА“

 

Запис је стар преко 7.000 година.

 

Шта смо научили после толико хиљада година?

Ништа.

Уображени смо, безобразни, бахати и размажени.

Присвајамо оно што нам не припада.

Желимо све да пробамо, пипнемо и узмемо.

О свему судимо из себичне прождрљивости.

 

Мислимо да се космос врти око нас.

Препотентно скривамо своју глупост и агресијом потискујемо страх.

Не желимо да изгубимо удобност грамзивог света.

Исмејавамо жртвовање, јер никоме не верујемо.

 

Животи нам пролазе у оговарању и  блебетању.

Иза нас ништа не остаје.

Болна празнина пролазности.

Нико неће знати да смо постојали, јер смо за живота били мртви.

Заборав је казна за протраћен баналан живот.

 

Шта је наш мудри предак хтео да нам пренесе?

Шта је записао да нас подучи?

 

Потребно је стрпљење да би се умножила светлост.

Потребно је стрпљење да би се досегла спознаја.

Потребно је стрпљење да би се уздигли.

Потребно је стрпљење да би дошли до истине.

Потребно је стрпљење да би остварили просветљење.

 

Стрпљења немамо.

Изгубили смо га у потрошачкој похлепи.

Хоћемо све одмах да прогутамо.

Не осврћемо се у прошлост, будућност нас не занима.

Садашњост је наша тамница.

 

Зато смо напети и нервозни.

Стално мислимо да смо мало прогутали.

Хоћемо све.

Незасити смо живота.

Завидни и похотни.

Умиремо разочарани.

 

Стрпљење почива на смислу и суштини.

На постављеном плану и делању.

Припадању заједници и узвишеној идеји.

Наш живот је сатавни део тог вечног мозаика.

Припадамо њему и испуњени смо.

Вечни живот је целина.

 

Радимо и стварамо.

Свесни вечни целине.

 

Немамо немира.

Мирни смо.

Чинимо оно што можемо.

И радујемо се што смо изабрани.

Посвећени. Добили смо прилику.

Коју не желимо да пропустимо.

Никако.

 

Ако за живота успемо, не ликујемо.

Чека нас океан људких суза.

Које траже спасење и утеху.

Ако не успемо, испуњени смо јер смо покушали.

Нисмо се предали и повукли.

Наша борба има смисла.

 

Неко други ће  некад успети.

Сигурно.

На нашем стрпљењу да досегне.

Просветљење.

 

Београд, 21.05.2017

 

SHARE