Početna Sadržaj Komentari Streljanje pameti

Streljanje pameti

850
0
SHARE

Nakon petooktobarskog prevrata nije došlo do očekivane katarze u našem društvu. Nakon trinestogodišnje opozicione borbe protiv omraženog despota, umesto razvoja građanskih institucija i demokratizacije društva dobili smo takvu feudalizaciju države u kojoj tajkuni i politička oligarhija nastavljaju ubrzano da pljačkaju preostalo nacionalno bogatstvo. Zašto je to tako? Zašto se ništa nije promenilo u strukturi društva? Već sam više puta isticao da razloge treba tražiti u tome što nakon istorijsko građanskog protesta, kada je srušen despot, nije, nažalost, srušena despotija. Odmah nakon građanskog prevrata na ulicama došlo je do zlokobnog saveza između vrha državne bezbednosti, vrha krupnog kapitala, vrha kriminala i vrha DOS-a. Tako su cementirane despotske institucije. Umrla je demokratija na ulicama dok su oktobarske vatre još gorele. Lični i partijski interesi su pobedili istoriju. Velika prevara se spremala. Prevara koju su nazvali – reforme.

Građani Srbije su, po ko zna koji put, naivno poverovali u marketinšku propagandu tržišnih fundamentalista. Svaka stručna kritika je proglašena za jeres. Tako je otvoren prostor za najveću pljačku države. Tajkuni i kriminalci su kontrolisali političke oligarhije. Svaka politička stranka imala je svoje tajkune i nijedna nije bila zainteresovana za demokratizaciju društva.

Zlokobni savez doveo je do streljanja premijera. Ni danas se ne zna ko je nalogodavac ubistva. Opstrukcija se permanentno vrši na sve strane. Iznenadna ostavka specijalnog sudije samo je dokaz koliko je duboka kriminalizacija društva. Zašto je sudija dao ostavku na samom kraju suđenja? Ko mu je pretio? Kako je moguće da sudi tako neiskusan sudija? Kako je moguće da nastavi suđenje sudija koji nema srpsko državljanstvo? Kako je moguće da nastavi suđenje sudija čiji je rođeni brat uhapšen i optužen za organizovani kriminal ? Kome odgovara odugovlačenje procesa? Kome odgovara obesmišljavanje procesa? Ko se na jedan pervezan način sveti pokojnom premijeru? Kome je odgovarala njegova likvidacija? Ko je profitirao nakon njegovog streljanja?

Svako ko je pratio rad sivih ćelija Hektora Puaroa ostaje potpuno zbunjen. Zašto hoće da nas slude? Zašto hoće da nam streljaju zdravu pamet? Zašto nije postavljeno nijedno ključno pitanje u vezi streljanja premijera? Recimo, niko još nije postavio pitanje ko je bio insajder u ovom atentatu? Ili ko su bili insajderi? Ko je javio atentatoru da je premijer promenio pravac kretanja? Ko? Ko je bio toliko blizu njega da hitno, za nekoliko minuta, javi da se menja pravac kretanja i da meta mnogo ranije stiže na mesto zločina.? Ko je taj zlikovac? Zašto se njegovo ime krije? Kome je on javio? Na koji način? Kako je taj obavestio atentatora? Dalje, ostaje potpuno nerazjašnjeno kako je premijer povredio nogu? Objašnjenje da je to bilo na fudbalu ne mogu da prihvatim, pošto sam ga dobro poznavao tvrdim da nikada nije igrao fudbal i da je ta sportska povreda krajnje sumnjiva. Ko ga je namerno povredio? Kada? Kako? Zašto se o tome ne govori? Ta povreda je deo atentata kako bi se meta što više usporila i kako bi se izbegao promašaj. Potrebmo je detaljno ispitati nastanak te povrede jer je tu početak atentata.

Zašto policijske motorole nisu radile čitavih pet minuta? Ko je isključio motorole? Kako se taj skot zove? Zašto su vrata na ulazu bila zaključana? Zašto je premijer sam otvarao ta vrata? Zašto je bio iznenađen kada je zatekao zaključana vrata? Ko je zaključao vrata? Ima li taj zlikovac ime? Zašto se premijer bespomoćno okrenuo i izložio dejstvu strelca? Zašto oko njega nije bilo ostalih članova obezbeđenja? Zašto je obezbeđenje bilo tako loše? Ko je za to kriv? Zašto dva dana pred atentat šef obezbeđenja, muž aktuelne ministarke, daje ostavku? Zašto baš uoči atentata? Da li je on nešto naslućivao?

Gde su bili uoči atentata premijerovi najbliži saradnici? Koji članovi obezbeđenja premijera imaju policijski dosije?Ko ih je doveo? Ko? Kada? Kakva je njihova povezanost sa optuženim kriminalnim grupama? Dalje, da li je policija znala da nekoliko meseci pre atentata pripadnici zemunskog klana organizuju internu kladionicu o datumu ubistva premijera? Ako nisu znali, zašto nisu znali? Ako su znali, zašto nešto nisu preduzeli? Ko ih je sprečio u tome? Kako se on zove? Da li je tačno da je jedan od optuženih nekoliko meseci pre ubistva ušetao u rezidenciju premijera pred samu ponoć i zapretio mu? Da li je policija znala o tom incidentu? Da li je ministar policije nešto znao? Zašto nije znao?

Šta je u svemu ovome radila državna bezbednost? Da li su oni imali neka saznanja o atentatu? Zašto nisu imali saznanja? Zašto je premijer otvoreno govorio o njegovom ubistvu? Da li mu je neko pretio? Da li je policija i državna bezbednost to znala? Zašto nisu znali? Zašto nešto nisu preduzeli? Čega su se plašili? Zašto nakon atentata niko nije dao ostavku? Zašto niko nije smenjen? Zašto je istraga tako aljkavo i nestručno vođena? I zašto baš sada i na ovakav način odlazi sudija?

Na sva ova i mnoga druga pitanja građani Srbije moraju da dobiju odgovore. To je istorijska obaveza današnjih političara zbog zločina koji je učinjen. Bez obzira kojoj stranci pripadali. Ubistvo premijera je ubistvo institucija sistema. Ako se to ubistvo ne reši, onda ne možamo očekivati nikakvu modernizaciju i napredak u društvu.

Zlokobni savez je još uvek na delu i zato nema pomaka u suđenju. Oni koji su bili politički saveznici premijera su zaokupljeni svojim privatnim biznisom i potpuno su zaboravili na onoga koji ih je stvorio i omogućio da se obogate. Slike njegovih ugojenih i nasmejanih ministara koji igraju revijalne fudbalske utakmice u belim majicama sa njegovim likom su krajnje degutante. Njihovo glupo fraziranje je samo pokriće za njihovu političku odgovornost zbog zločina koji se desio. Šta su oni učinili da deo odgovornosti za reforme preuzmu na sebe? Zašto su se sakrili iza njega? Zašto su ga pustili da strada? Zašto niko nije podneo ostavku pre atentata? Zašto ga niko nije opomenuo i uslovio? Zašto ga niko nije zaustavio u srljanju u smrt? Zašto nešto nisu preduzeli?

U februaru 2001 smo se poslednji put videli. Opomenuo sam ga da sa neznalicama i lošim ljudima počinje da radi istorijski odgovoran posao. Tvrdio sam da neće uspeti. Tvrdio sam da je pogrešan koncepti da su u tom nakardnom konceptu pogrešni ljudi. Opominjao sam ga da će ga ostaviti na cedilu i da će on biti glavni krivac za neuspeh reformi. Molio sam ga da ne srlja i da bude državnički mudar. Molio sam ga da napravimo dugorčnu viziju razvoja. Molio sam ga da napravimo pobednički tim najboljih stručnjaka. Nažalost,tada me nije poslušao. Nekoliko meseci pred streljanje shvatio je da je pogrešio. Imao je nameru da napravi zaokret. Udaljio se od mnogih svojih dosadašnjih saradnika. Mnoge je otpustio. Hteo je da promeni koncept. Hteo je da promeni ljude. A onda su ga streljali. Zašto?

Objavljeno u listu Tabloid, 14.09.2006. pod naslovom Feudalizacija države

SHARE