STRAH
Branko Dragaš, 18.12.2013
Gradjani su uplašeni. Stanje u društvu je neizdrživo. Strah se širi Srbijom. Ovo neće na dobro da izađe. Rastače se društvo na svakom koraku. Većina građana strahuju kako će da prežive. Kako će obezbediti hranu za porodicu? Kako će platiti osnovne životne tzroškove? Život je postao preskup. Posla nema. Nezaposlenost ogromna. Siromaštvo endemsko. Zdravstvo rastureno. Školstvo urušeno. Institucije korumpirane. Politika prljava.
Strahuju i oni koji su prognani. Oni koji su prošli ratna razaranja. Koji su bili primorani da napuste svoja vekovna ognjišta i da se isele u Srbiju. U majku našu Srbiju. Koju danas siluju politički ološ na vlasti. Zlostavljaju i kradu. Rasprodaju je i čereče na svakom mestu i u svakoj prilici.
Srbija je bila poslednje utočište za sve Srbe i građane koji vole Srbiju. Mi rezervne domovine nemamo. Sada nam uništavaju i tu našu poslednju nadu. Hoće da nas ostave bez kuće i kućišta. Tvrde da je to moderno. Pričaju da to od nas traži usrana briselska administracija. Traže da uništimo sopstveni dom i da budemo prosjaci.
Građani su očajni. Ne mogu da se oslobode svog straha. Sve je neizvesno. Život je lutrija. Niko više nije siguran u društvu u kome na svakom mestu cveta socijalni kriminal. Veliki Brat nas kažnjava. Gura nas u građanski rat. Srbin na Srbina. To je njihov plan. Zatvaraju krug zločina. Kažnjavaju Srbe jer smo remetilački faktor na Balkanu. Nerviramo ih jer smo drevni narod i na to smo ponosni. Nerviramo ih jer smo buntovni. Znamo ko smo, odakle smo potekli i žudimo za slobodom. Mislimo sopstvenom glavom. Nismo kukavice. Ne prihvatamo njihovo ispiranje mozga. Provalili smo njihovu prljavu igru.
Politički ološ radi protiv svog naroda. Radi prema uputstvima Velikog Brata.
Ukoliko želimo građane da oslobodimo straha, moramo da oslobodimo društvo od političkog ološa. To se temeljno radi samo ako ukinemo profesionalne političare. Ukidanje zanimanja političar je oslobađanje društva od totalitarizma bitangi, kriminalaca i lopova. Ukidanje totalitarizma moguće je uvođenjem direktne demokratije.
Preplašeni građani još uvek veruju u moć vođe, lidera i komandanta. Očekuju da će neko preuzeti njihov strah i da će im tako biti lakše. Treba samo da zatvore oči i prepuste se vođama, koji će ih uvesti u blagostanje. Neće! Neće, prijatelji! Ti koji se nameću da budu vođe su – psihopate i beže od svog straha. Leče svoju bolest i ludilo porobljavajući građane. Nema oslobođenja od straha bez lične pobune. Nema slobode bez moralne katarze. Nema oslobađanja od straha bez učenja i vežbanja.
Strah se leči jasnom vizijom razvoja društva i velikim radom. Planiramo kako ćemo da izađemo iz siromaštva i bede. Određujemo rokove. Kojih moramo da se pridržavamo. Uvodimo slobodno tržište. Slobodnu konkurenciju. Takmičenje prosvećenih i vrednih ljudi. Koji imaju ideju i koji znaju da rade. Na taj način zarađujemo za bolji život. Niko nam ništa ne poklanja. Dovoljno imamo znanja, sposobnosti i iskustva da možemo da zaradimo dobar život.
Strah se pobeđuje dobrim odnosima u društvenoj zajednici. Dobre odnose stvaraju dobri ljudi. Političari nisu dobri ljudi. Zato ih ukidamo. I otvaramo prostor društvenog delovanja za svakog čoveka. Namera mi je da iz svakog čoveka izvučemo sve njegove kreativne potencijale. Kojih ima, ali koji su sakriveni. Sakriveni su u čoveku, jer je preplašen. Tog građanina treba motivisati.
Najbolja motivacija je istina i novac. Istina ruši sve lažne odnose između ljudi i ljude prave bliskim.Istina oslobađa ljude straha. Istina je teška, bolna i surova. Ali istina je spasonosna.
Novac je konkretan motivacioni stimulans. Čovek koji dobro zarađuje je ispunjen. Čovek koji dobro zarađuje je zadovoljan. Čovek koji ima ne može da se potkupi. Čovek koji zarađuje je nezavisan. Čovek koji zarađuje nema starh, jer planira svoju budućnost.
Gospodo drugovi,
Vreme je da pobedimo strah.
Počeli smo da se povezujemo.
Borimo se za istinu.
I radimo na tržištu za zaradimo bolji život.
To je naš spas od straha.
Beograd, 18.12.2013
