Početna Sadržaj Komentari Steèajna mafija

Steèajna mafija

706
0
SHARE

Hapšenje predsednika Trgovinskog suda u Beogradu, grupe advokata, direktora i policajaca, koje je bilo medijski propraæeno izjavama prezadovoljnih ministara, samo je dokaz da je Koštunica otpoèeo pripreme za vanredne parlamentarne izbore. Pošto mu je popularnost, prema aprilskim pokazateljima pala na svega 7,2%, Koštunica je odluèio da, nakon isporuke haških zatvorenika i obezbeðivanja finansijske podrške tajkuna, nakon odlaska Crne Gore, proglašenja uslovne nezavisnosti Kosova, napravi nekoliko spektakularnih hapšenja koja æe stvoriti privid da je otpoèeo konaèni obraèun sa organizovanim kriminalom. Naravno, sve je to farsa za zabavljanje sve nezadovoljnijeg puèanstva, što je pokazalo pompezno hapšenje viceguvernera NBS koji se danas, nakon zatvora, ponovo vratio u Narodnu banku ali na mesto savetnika guvernera.

Plašim se da æe se slièno desiti i sa akterima afere o namerno izazvanim steèajevima koji su omoguæili privilegovanim pojedincima da steknu ogromno bogatstvo, uzimajuæi za male novce preduzeæa na licitaciji. Kako objasniti da se nakon šest godina Kljajeviæeve strahovlade, koga su postavili reformatori, tek danas vlast odluèuje da ga uhapsi kada je svima nama koji radimo godinama u privredi jasno kako je funkcionisala steèajna mafija?

Zašto baš sada? Godinama govorim i pišem da se steèajem vrši pljaèka i da treba napraviti reviziju svih steèajeva u Srbiji kako bi se, makar nekako, nadoknadila šteta radnicima koji su, nakon steèaja, ostali na ulici bez plata i akcija.

Postoje èetri naèina plaèke društvene imovine: steèaj, restruktuiranje, privatizacija i dokapitalizacija ili ugovor o poslovno-tehnièkoj saradnji. Danas æemo objasniti pljaèku putem steèaja. Dakle, neki tajkun odluèi da preotme neku firmu koja, najèešæe je to sluèaj, ima veliku imovinu. Kako nije spreman da plati tržišnu cenu preduzeæa, pošto je njegov osnovni cilj da zaradi ogroman novac preprodajuæi jeftino kupljeno preduzeæe, tajkun nalazi insajdera u preduzeæu, obièno poslovodsvo, kupuje preduzeæe za male pare i namerno ga zadužuje, obièno tajkun sa tim preduzeæem radi od ranije te mu plasira repromaterijal sa naduvanim fakturama ili kratkoroène pozajmice sa zelenaškim kamatama. Poslovodstvo preduzeæa potpisuje te štetne ugovore i za tu uslugu dobija proviziju. Posle izvesnog vremena kada preduzeæe, usled narastanja obaveza postaje, prvo nelikvidno, a zatim, vrlo brzo, i nesolventno, tajkun poverilac pokreæe steèaj da bi preuzeo preduzeæe za male pare.

Odlaskom preduzeæa u steèaj, poslovodstvo je završilo posao za koji su bili plaæeni i tada je najvažnije da tajkun ima svog predsednika suda, steèajnog sudiju i steèajnog upravnika koji, radeæi za proviziju, vrše likvidaciju preduzeæa. Tako se steèaj najèešæe pretvara u likvidaciju preduzeæa, jer je to u interesu steèajne mafije koja zaraðuje ogroman novac na steèaju.

Godinama pokušavam da ubedim steèajne sudije da nije cilj steèaja da se preduzeæe likvidira, veæ da se zaštiti od poverilaca, reorganizuje, obnovi privredna delatnost i nastavi sa radom kako bi poveriocima vratili sve dugove ili poverioce pretvorili u akcionare tog preduzeæa.

Nažalost, steèajna mafija to neæe. Neæe jer nema interesa za ozdravljenje preduzeæa. Oni grèevito brane svoje interese i plasiraju u javnost prièu da je cilj steèaja likvidacija preduzeæa. To je toliko glupo objašnjenje, kao kada bi hirurg rekao da je cilj operacije da pacijent umre. Meðutim, godinama je steèaj najunosnije zanimanje u državi. Steèajni upravnici kolju bika od pola tone da bi za sebe ispekli šniclu od jednog kilograma. Pohlepa steèajne mafije toliko je bila velika da oni nisu dozvoljavali da u steèaju uèestvuje niko drugi nego njihovi poverljivi ljudi.

Tako je dolazilo do apsurdne situacije da su neki steèajni upravnici vodili po 64 steèaja u par godina, što je svetski rekord. Imamo i takve koji su u jednom trenutku vodili èak 25 steèajeva. Tajkun je èekao licitaciju da bi kupio imovinu bez radnika i bez bilo kakvih drugih obaveza, pošto su poverioci morali da se zadovolje mrvicama iz kupoprodajne cene. Kako je i tajkun poverilac, on glumi nezadovoljstvo da bi prevara bila što bolja.

I tako je to funkcionisalo godinama uz preæutnu politièku podršku ljudi na vlasti. Ništa, dakle, Kljajeviæ ne bi smeo sam da uradi da nije imao mentore u redovima koji su ga sada ostavili na cedilu. Kako je moguæe da se iz steèaja proda koncern SARTID za svega 23 miliona dolara, kada samo fabrika BELIH LIMOVA u Šapcu vredi 120 miliona dolara, a celi SARTID preko 500 miliona dolara? Gde je nestalo 527 milona dolara koje je otišlo iz Pensilvanije za plaæanje SARTIDA? Koji ministri su uèestvovali u ovoj operaciji? Zašto ih danas ne hapse? Dug SARTID-a u visini od 1,7 milijardi dolara je ostao državi kao i tužbe prevarenih stranih poverilaca. Zašto dug stranih poverilaca nije pretvoren u akcijski kapital i tako bi se SARTID privatizovao, a to su poverioci i tražili?

Ili sluèaj BRODOGRADILIŠTA Beograd koje je prodato iz steèaja za 13 miliona dolara, dok je njegova tržišna vrednost èitavih 270 miliona evra. Ili sluèaj nekada najveæeg trgovinskog giganta na Balkanu ROBNIH KUÆA BEOGRAD koje su namerno gurnute u steèaj i gde je steèajni upravnik tvrdio da su obaveze 134 miliona evra, a da je kapital svega 130 miliona evra, što je znaèilo da preduzeæe treba odmah likvidirati. Kada sam angažovan od strane radnika i penzionera robnih kuæa i kada sam sa svojim timom napravio novu procenu kapitala, posle popisa sve imovine preduzeæa u steèaju naša procena po likvidacionoj metodi iznosila je 833 miliona evra i taj kapital je bio dovoljan da pokrije sve dugove prema poveriocima, da se isplate sve zaostale plate radnicima i da ostane kapitala za upis akcija.

Slièan sluèaj je i sa CENTROSLAVIJOM Novi Sad, KLUZOM, SPORTSTAROM, BEKOM, VOJIN POPOVIÆ N. Pazar, METALOGRAF Trstenik, VESNA Sjenica i mnogih drugih firmi koje su opljaèkane.

Ukoliko vlast uistinu želi da se obraèuna sa steèajnom mafijom mora doneti zakon o reviziji steèaja, mora sve steèajeve koji su u toku da obustavi, izabere nove steèajne upravnike, izvrši procenu kapitala i napravi program za izlazak iz steèaja i pokretanje proizvodnje u novoj vlasnièkoj strukturi.

Ima li Koštunica snage za to? Iskren da budem, ne verujem. Njegov legalizam se pokazao kao demagoška parola u predizbornoj kampanji. Mnogi tajkuni se viðaju sa njim i sa njegovim ljudima. A onaj koji se viða sa tajkunima nije dorastao da bude državnik. To se odnosi i na drugu politièku oligarhiju. Uslov našeg ubrzanog privrednog razvoja je da otpoène hapšenje tajkuna Oni su na vrhu hobotnice. Njihovu imovinu treba oduzeti. Najveæa kazna za njih je oduzimanje opljaèkane imovine. To oni jedino razumeju. Treba, dakle, izvršiti steèaj tajkuna. Treba prodati njihovu imovinu na licitaciji. To je prava likvidacija steèajne mafije.

SHARE