Kako su se uspešne firme našle na crnoj listi predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Gorana Kljajeviæa
Vest da je predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajeviæ osumnjièen za zloupotrebu službenog položaja verovatno nije iznenadila radnike preduzeæa Inex, Robnih kuæa Beograd, Brodogradilišta, Pamuènog kombinata Beograd, Sartida…
Podsetimo, bivši radnici Inex sistema tvrdili su da je iako nije bilo objektivnih razloga za to, Trgovinski sud u Beogradu dva puta pokretao steèajni postupak ali je na inicijativu Gorana Kljajeviæa taj postupak privremeno obustavljen. Kasnije se ispostavilo da je do toga došlo kako bi deo imovine Inexa bio prodat Mercedes Bencu, što se ne bi moglo dogoditi da je steèaj bio u toku. Kljajeviæ je na svoju ruku promenio odluku Steèajnog veæa i na taj naèin omoguæio prodaju delova firme Ineks. Zbog nesavesnog rada bio je èak i suspendovan (sredinom juna 2004) ali mu je odlukom Velikog personalnog veæa suspenzija ukinuta. Iako je ukidanje privremenih, odnosno predsteèajnih mera bilo nepotrebno,Trgovinski sud, odnosno njegov predsednik je to obrazložio neophodnošæu prodaje udela kompanije Inex u Mercedes Bencu radi namirenja poverilaca.
Svoje „umeæe“ sudija Kljajeviæ pokazao je i u sluèaju Brodogradilišta Beograd, gde je uz njegov blagoslov za steèajnog upravnika postavljen Zoran Janjuševiæ. Iako su radnici Brodogradilišta više puta upozoravali da je Janjuševiæ dok je bio steèajni upravnik u Brodogradilištu, rasprodavao imovinu tog preduzeæa kako bi ga ponudio konkretnom kupcu, nikada se dalje od tih optužbi nije odmaklo. To zamešateljstvo, tvrdili su tada akcionari Brodogradilišta, nije bilo moguæe uèiniti bez „zaštitnièke ruke“ Trgovinskog suda u Beogradu, koji je na roèištu za glavnu raspravu o deobi steèajne mase (održana u decembru 2003. godine) doneo odluku da se svi poverioci Brodogradilišta namire sa 90 odsto vrednosti njhovih potraživanja. I ne bi bilo ništa èudno u tome da najveæi poverilac nije bio Filip Zepter koji je, prema nezvaniènim informacijama, preuzeo potraživanja Vuka Hamoviæa od Brodogradilišta (reè je o tadašnjih 13 miliona maraka). Upravo su ta potraživanja bila razlog za uvoðenje steèaja. Radnici su izjavljivali da se iz Nacrta za glavnu deobu steèajne mase moglo videti da je Filipu Zepteru kao najveæem poveriocu iz steèajne mase isplaæeno 11 miliona evra da bi on za samu kupovinu Brodogradilišta ponudio 13 miliona evra. Pravi spektakl predstavljala je, meðutim, sama licitacija, odnosno prodaja steèajne imovine. Naime, potencijalnim kupcima dat je rok od samo pet dana za pripremu, razgledanje firme i uplatu jemstva na raèun Zepter banke iako se veæ znalo da je kupac firma Zepter, jer su nedelju dana pre prodaje predstavnici te firme veæ uselili u prostorije Brodogradilišta.
Na spisku nekada uspešnih firmi koje su (ne)svesno gurnute u steèaj našle su se i Robne kuæe Beograd koje su takoðe bile pod „budnim okom“ sudije Kljajeviæa. Iako se sredinom maja navršavaju èetiri godine otkako je otvoren steèaj nad Robnim kuæama Beograd, još se ne nazire kraj steèajnim mukama zaposlenih u toj firmi. Predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajeviæ koji je, ovoga puta, formalno bio nadležan za uvoðenje steèaja u RK Beograd ne dozvoljava da se saopšti informacija u toku steèaja. Uprkos tome, ne jenjavaju optužbe bivših radnika RK Beograd da se na hiljade metara poslovnog prostora daje u zakup po bagatelnoj ceni velikim kompanijama poput Delte i drugih firmi koje su u Robnim kuæama otvorile svoja predstavništva.
Sluèaj Sartid još jedan je primer pljaèke države, koja se odigrala uz „aminovanje“ Trgovinskog suda u Beogradu. Sudija Goran Kljajeviæ i tadašnji predsednik Višeg trgovinskog suda Mihajlo Ruliæ etiketirani su kao najveæi krivci za tu otimaèinu. Kako su pisali mediji Kljajeviæ je pomogao tadašnjem predsedniku Višeg trgovinskog suda Mihajlu Ruliæu da nezakonito preuzme steèaj od požarevaèkog suda, inaèe nadležnog za Sartid, kako bi ga dodelio sudu u Beogradu iako je zakonom precizirano da se steèajni postupak vodi iskljuèivo u mesnim sudovima.
Kljajeviæ se, sluèajno ili ne, našao i u kontekstu prièe o kupovini poslovnog prostora Centroeksporta od strane Janjuševiæeve firme Myron Sales. Svojevremeno je ministar finansija Mlaðan Dinkiæ izjavio da je 350.000 evra skinuto sa firme na Sejšelima iskorišæeno za kupovinu poslovnog prostora od 2000 kvadratnih metara u Èika Ljubinoj ulici u Beogradu, u vlasništvu firme u likvidaciji Centroeksport. Dinkiæ je tada naglasio da su likvidacioni upravnik i likvidacioni sudija odbili da potpišu kuporoprodajni ugovor izmeðu Myron Sales i Centroeksporta, ali je to umesto njih rado uèinio predsednik Trgovinskog suda – Goran Kljajeviæ. M. S. Jovanoviæ
Gubitnici i dobitnici
Od 2000. do 2003. godine samo na podruèju Beograda, „oterano“ je u steèaj deset velikih preduzeæa – Beogradski pamuèni kombinat, Sport-star, Partizanka, Crvena zvezda-Mladenovac, Konfekcija 22. decembar, Obuæa Paroviæ, Beko, Solid…Sva ta preduzeæa sa dugom tradicijom, radila su za poznate modne kuæe u Evropi i u steèaj su otišla pod firmom takozvanog radnog steèaja a gubitnici su bili i radnici tih preduzeæa i država. Svi ovi steèajevi pokrenuti su za vreme trajanja mandata predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Gorana Kljajeviæa koji se ovde oèigledno našao u grupi dobitnika.
Danas, petak 14. april 2006
