Početna Sadržaj Privatizacija Stečaj čeka 350 firmi metalske struke

Stečaj čeka 350 firmi metalske struke

611
0
SHARE

Ostaje nejasno po kom zakonu će društveno preduzeće koje ostaje neprodato do kraja godine da bude ugašeno – naveo je nedavno ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo. Nije predviđeno da se takvi privredni subjekti automatski likvidiraju.

Postoji jedino mogućnost da se brišu iz registra. Po rečima Bubala to je moguće ukoliko se krajem godine pokaže da su nelikvidna duže od 30, odnosno 45 dana. Prema procenama Bubala postoji bezmalo oko 1.000 takvih firmi, a oko 350 će otići pod stečaj. Prema obrazloženjima Agencije za privatizaciju radi se, ipak, o manjem broju firmi jer je prošle godine došlo do preregistracije, a dodatna nejasnoća povezana je i sa značajnim brojem onih preduzeća čiji prospekti datiraju još od 2000. ili 2001. godine. Slabije glavobolje zbog buduće vlasničke sudbine imaju u svakom slučaju manje firme, nastale restrukturisanjem velikih sistema, a u značajnijem broju su zastupljenje u preostalom neprivatizovanom „loncu“.

Od većih, čak i atraktivnih firmi za prodaju ostalo je dosta nekadašnjih giganata metaloprerađivačkog sektora – „Prva petoletka“, Elektronska industrija Niš, rakovička Industrija motora i traktora, kruševački „14. oktobar“, beogradski IMT, Minel“, „Prva iskra“ Barič, Industrija kablova Jagodina, „Novkabel“. Poslednji „voz“ za traženje potencijalnih kupaca čekaju i neka veoma atraktivna preduzeća, kao što su „Petrohemija“, Beogradski sajam, Novosadski sajam, „Ikarbus“, „Lasta“, fabrika mineralne vode „Heba“, „Savremena administracija“, Zavod za udžbenike Beograd, Jugoslovensko rečno brodarstvo, „Optika“…

Kandidat za privatizaciju je i „Geneks“ sa ogromnim i vrednim nekretninama, uključujući poslovnu kulu u Beogradu, hotel „Interkontinental“ i hotelski kompleks na Kopaoniku, uz dilemu da li će se nakon restrukturisanja ići u parcijalnu prodaju. U većini ovih firmi postupak je uglavnom počeo ili već dobrano odmakao. Kako za „Pregled“ objašnjava dr Darko Marinković, sa Megatrend univerziteta u Beogradu izvesno je da će nekoliko stotina preduzeća otići u stečaj, te da je za razliku od uspešnijih iskustava Slovenije, Mađarske ili Češke propušteno mnogo vremena da se i takvi „problematični slučajevi“ spasu. Sada se faktički plaća gorak i veliki ceh za propušteno vreme da se uradi kvalitetno restrukturisanje, pre stečaja. Takođe će visoku cenu tih propusta da plate mnogi radnici, koji ne treba da se bave iluzijama da će se doneti neki posebni propisi i zakoni kako bi se taj deo gubitnika zaštitio. Kako navodi Marinković, nakon stečaja primenjivaće se važeći Zakon o radu i druge zakonske odredbe o njihovom zbrinjavanju u slučaju nezaposlenosti.

Preostaje, prema njegovim rečima, krupna enigma privatizacije oko 550 javnih i komunalnih preduzeća gde se ni posle 15 godina nije mnogo odmaklo od početne tačke. Privatizacija NIS-a koja je krenula, stavljena je pod led do posle izbora, odnosno formiranja nove vlade, a i pored mnogo predloženih opcija i čaršijskih priča još ništa nije izvesno oko privatizacije EPS i JAT-a. Jasno je da su neophodni i jači mehanizmi zaštite socijalnih i drugih prava radnika u javnim preduzećima, pre svega, kolektivni ugovori, koji bi zaštitili zaposlene u ovom sektoru od samovolje i monopolizma države, ističe Marinković.

Pregled 20.03.07.

SHARE