Početna Tekstovi СТАТУС /К/ВО

СТАТУС /К/ВО

5673
4
SHARE

СТАТУС   /К/ВО

 

 

Ево критике гос. Боба ПОПОВИЋА на мој текст КРИТИЧНА МАСА.

 

Dragas se namece kao jedina patriotska,aktivna,glasna intelektualna elita u Srbiji.Kao da ne postoje Milo Lompar,Slobodan Antonic,Djordje Vukadinovic,Ivana Zigon,Misa Djurkovic,Aleksandar Pavic,Srdja Trifkovic i desetine drugih pametnih,mudrih, casnih i uglednih Srba ,koji su javno veoma aktivni i glasni.Za 3 godine, Dragas ima 30 000 sumnjicavih pratilaca.Za 3 godine ce stici Kristijana Golubovica, koji ima 100 000 vernih pratilaca,za 10 godina ce dostici Snaju Dobrojevic koja ima 300 K pratilaca, a za 30 godina ce dostici Jelenu Karleusu, koja ima 1 milion pratilaca.Naravno ako njihovi brojevi prestanu da rastu ,a Dragasevi brojevi pocnu da rastu.Za to vreme Dragas zagovara ne izlazak na izbore i ne izlazak na ulicne proteste(kao sto to Rumuni danas rade).Dragas zagovara visegodisnji status quo, u trenutku kada je potrebna hitna akcija.Ako nisi ni za glasanje, ni za ulicnu pobunu,direktno ili indirektno podrzavas status quo.. “

 

 

Одговарам јавно,јер је то једини начин да срушимо заблуде и подметања.

 

1.Када сам се ја наметао као „ једина патриотска, активна, гласна интелектуална елита у Србији“?

Где сам ја то написао или изјавио?

Коме сам се ја наметао?

Како сам се наметао?

 

Три деценије браним јавно добро.

Три деценије јавно говорим и пишем.

Отворено, искрено и поштено.

И због тога сам забрањен.

 

Пишем на мом сајту и ФБ.

Пишем за Таблоиду.

Наступам када ме позову да чују моје стручно мишљење.

Пишем и наступам без материјалних интереса.

Пишем  и наступам из убеђења и протеста.

Пишем и наступам јер верујем да може друштво променити.

Због моје разорне критике тоталитаристичког система и владавине политичког олоша имам само велике проблеме.

 

Био сам носилац изборне листе два независна грађанска покрета, нудио сам модеран Политички и Економски програм за спас Србије, али, нажалост, грађани Србије нису подржали моје идеје.

Нисам се разочарао.

Наставио сам да се борим.

И верујем да упорном и поштеном борбом можемо да из корена променимо трули политички систем у Србији.

 

Позвао сам на удруживање све патриотске снаге да се објединимо на ЈЕДНОЈ ЛИСТИ за изборе 2015 и 2016.

Ништа нисам тражио за себе.

Не желим да се професионално бавим политиком.

Нудио сам да ЗАЈЕДНО направимо један СТРУЧАН ТИМ, јер не верујем у Лидере, Председнике, Вође, Фирере и Старешине.

Верујем само у ТИМСКИ РАД стручних, поштених и некорумпираних људи.

 

Није, нажалост, дошло до уједињавања српских родољуба.

Кривица није била  до мене.

Све сам покушао, али без успеха.

 

О томе сам све јавно написао и рекао.

Сматрао сам да јавност све то треба и да зна.

Верујем у снагу јавности и њој се увек обраћам.

Јавност је моја највећа подршка у борби за бољу друштвену заједницу.

Јавност ми даје снагу да истрајем и да се не предајем.

 

Како се онда ја намећем као једина патриотска снага?

Како могу да се намећем као ЈЕДИНА СНАГА, када пишем и говорим о СРУЧНОМ ТИМУ и ТИМСКОМ РАДУ?

Каква је ово, гоподо другови, прљава подвала?

 

Закључак, прва реченица г. Поповића је подла – лаж!

 

  1. Друга реченица.

Зар ја стварно негирам да постоје српски интелектуалци, које је г. Поповић      набројао у својој другој реченици?  Да ли сам ја онда нормалан? Шта се самном  дешава?

 

Шта је истина?

 

Написао сам два похвална приказа књига проф.др. Мила Ломпара „ ДУХ САМОПОРИЦАЊА“ и ПОЛИХИСТОРСКА ИСТРАЖИВАЊА , део који се односи на полемички обрачун са Латинком Перовић.

Читаност тих мојих приказа је била огромна.

 

Зашто сам писао те приказе?

Да ли ме је неко натерао?

Да ли ме је неко платио?

 

Не, господине Поповићу!

Писао сам потпуно искрено, без икаквих личних интереса, јер сматрам да то што је проф. Ломпар написао заиста вреди.

Хтео сам да то похвалим и да другима, који нису читали књигу, укажем на једну изузено важну и значајну књигу.

Ја не знам да пишем наручене текстове.

Пишем из свог знања и унутрашњег осећаја за лепоту, правду, поштење и меру ствари.

 

Остали наведени аутори и десетине других аутора, како их наводи мој критичар који подмеће неистине, редовно објављујем на мом ФБ и препоручујем њихове текстове.

Прегледајте моју ФБ страницу само у последње две године и видећете да говорим истину.

 

Чак преносим и текстове, што ми замерају острашћене естрадне патриоте,  са сајтова који нису патриотски, јер сматрам да неки текст треба моји читаоци да прочитају и да тако боље разумеју оне са којима се никако не можемо да сложимо у мишљењу и делању.

 

Преносио сам чак и текстове људи који ме органски не подносе и који ме, иза леђа нападају, избегавајући да то јавно напишу, полемишу или кажу или да ми изађу на дуел, да сучелимо мишљења отворено пред грађанима, јер сам прелазио преко људских малих гадости и слабости, сматрајући да је текст вредан тога да га читаоци ,који прате мој рад, морају и  да прочитају.

 

Питам господина Поповића, да ли може да нађе, код људи које је навео, да види да ли су они преносили моје текстове, који су досезали читаност и до пола милиона, да на њиховим профилима и сајтовима нађе неке од мојих текстова или да пронађе, код истих тих људи, неки приказ мога три деценије дугог јавног рада?

 

Мој јавни рад је за ту господу био потпуна непознаница.

 

Како је онда могуће да мене нападате, који пишем о тим људима похвално и објављујем њихове текстове, док они немају тај реципроцитет према моме јавном делу?

У  чему је проблем?

Ко се прави као да мој јавни рад уопште не постоји?

 

Закључак,  и друга реченица госп. Поповиће је, нажалост, још једна подла – лаж!

 

3.Поредити мене и мој јавни рад са криминалцем Кристијаном Голубовићем и стралетом Јеленом Карлеушом је стварно прворазредна – свињарија и безобразлук!

 

  1. „ За то време Драгаш заговара не излазак на изборе и не излазак на уличне протесте“

 

За које време?

 

За време док јурим популарност криминалца и старлете?

Зар то није омаловажавање целокупног мог јавног рада?

 

Оваквим ставом мој критичар  показује да уопште не чита то што ја пишем и не слуша шта говорим или, ако стварно и прочита и саслуша, онда ништа не разуме, што му је дозвољено, али му  није дозвољено да јавно износи лажи и да  подло подмеће и клевеће.

 

Какве везе има неизлазак на изборе и неизлазак на уличне протесте?

Где сам ја позивао да се неизлази на уличне протесте?

 

Они који ме добро познају, потврдиће вам да сам од 1980 до данас био на свим важним и значајним уличним протестима, јер сматрам да су улични протести једини начин да се опљачкани, преварени и поробљени грађани изборе за своју слободу и своја угрожена и отета људска и грађанска права.

 

Ако сам присуствовао свим тим важним уличним протестима, ако сам имао активно учешће у многима од њих и ако се упорно залажем за уличне протесте, као начин одбране демократије и грађанских институција од самовоље политичког олоша, како онда могу ја, јурећи популарност криминалца и старлете,  да позивам на неизлазак на уличне протесте?

 

Закључак, мој критичар поново подло лаже и пласира неистине о мом јавном раду.

 

Још нешто, неизлазак је именица и пише се заједно.

 

  1. О неизласку на изборе сам написао као о јединој правој политичкој алтернативи, грађанском протесту, против политичког олоша, без обзира да ли су на власти или опозицији, за наредне изборе у априли 2017 године.

 

Све је намештено за нову политичку превару.

Немамо за кога да гласамо.

Гласање за маље зло је потпуно погрешно.

Мање зло је исто зло.

 

О изборима 2018 и изборима у наредним годинама, сам  већ достанаписао.

Ако хоћемо да изађемо спремни на те изборе и  ако хоћемо да победимо, мишљења сам да морамо данас да почнемо одмах да се припремамо на основу нове политичке Платформе, Принципа и Начела, које сам изнео пре две године и које предлажем као полазну основу за окупљање КРИТИЧНЕ МАСЕ у друштву,критичне масе која је неопходна за системске промене у болесном и распаднутом тоталитарном систему.

 

6.О изласку на улице, демонстрирању против издајничке и криминалне власти, грађанској побуни против политичке олигархије и тајкуна, написао сам да подржавам такав чин демократске побуне народа, али сматрам да то данас није реална опција, јер постоји велико неповерење грађана према свима који се баве јавним послом.

 

Грађани су безброј пута од периоду увођења парламентаризма у Србији преварени и тешко је очекивати, потпуно је нереално, да ћемо насести на нове маркетиншке трикове политичких мешетара и шпекуланата, који ће нас извести на улице да би они дошли на власт и задржали исто тоталитарно устројство у друштву.

 

Поверење се враћа поступно, успостављањем моралне вертикале у друштву.

То не може да се оствари преко ноћи.

Искрено и упорно  радим на томе да својим јавним радом стекнем поверење грађана и покушавам да учествујем у заустављању даљег распадања друштва, износећи конкретна и оперативна решења за систематске промене у друштву, спреман и одлучан да се удружим и повежем са свима онима који имају исте поштене намере.

 

Имам конкретна решења за спас државе и спреман сам јавно да се сучелим са свима  који имају нека друга решења.

Нека грађани гледају и слушају полемике мислећих људи у друштву.

Нека грађани у отвореној и слободној расправи оцене ко има боља решења.

Нека победе она решења која су најбоља.

Није битно ко је предложио  које решење, важно је да су решења најбоља за све нас у заједници.

 

7.Када сам све ово отворено изнео, када сам, по ко зна који пут  изазван, био принуђен да на овакав начин браним своје јавно деловање од  лажи и клевета, што је суштина ове наметнуте полемике, мислим да је сада потпуно јасно да ја  нисам човек који се бори за  СТАТУС КВО, да је то нова подвала, да сам ја човек који доноси нове идеје у друштву и који је спреман да заједно са другим поштеним и радним људима учествује у остваривању свих тих наших идеја, а ко то не разуме,  ко не жели да разуме, ко се прави блесав, ко подмеће и лаже, ко је безобразан и прост, ко мој јавни рад вреднује поредећи ме са криминалцем и старлетом, онда је он за мене један затуцани – СТАТУС ВО!

 

8.Молим све моје критичаре, када већ седну за компјутер и када  почну да износе своју критику на мој јавни рад, да та критика бар буде писмена,без почетничких граматичких грешака,које могу да опростим школарцима нижих разреда основне школе, јер  толика неписменост и  толико незнање граматике избацује  сваког мог критичара из било какве озбиљне расправе.

Немате права да пишете о нечему што нисте разумели и што не знате правилно да напишете.

 

  1. Јавна полемика има за циљ да допринесе одбрани јавног добра.

У одбрани јавног добра нема корупције и привилегија.

Јавно добро доприноси оздрављењу  болесног друштва.

И мој јавни рад је у целости  само томе посвећен.

 

Београд, 11.02.2017

 

 

SHARE

4 KOMENTARI

  1. Можда ће бити занимљива следећа поучна илустрација. Хитлер је на пример, 1933 године био политички најпопуларнија особа у Немачкој! Добио је 43,91% гласова. За тог нечовека је гласало преко 17 милиона људи! До неопходних 51% стигао је удружујући се у другом кругу са извесним Хугенбергом и његових 7,97%. Да ли је онда популарност критеријум исправности идеје, памети, па чак и нормалности? Наравно да није.
    Зато горњу критику не треба да схватите превише лично иако то заиста јесте лично. Уместо тога ја бих рекао да је порука у стилу: за победу на изборима треба популарност. Па добро. Као што рекох, и Хитлер је имао највећу популарност, зар не?