Početna Tekstovi i kolumne Svedok Statistièke prevare

Statistièke prevare

883
0
SHARE

Imate više posla? Zaraðujete više? Bolje živite? Ne. Ništa od toga. Èini vam se da nikad gore nije bilo. Jedva sastavljate kraj sa krajem. Razoèarani ste. Stidite se pred decom. Plašite se da æe, èim završe škole, pobeæi u beli svet. Opet, na drugoj strani, mediji su prepuni modnih revija, projekata pevaljki, direktnih prenosa svakakvih sportskih nadmetanja, sapunskih serija i statistièkih izveštaja o sve boljem životu u Srbiji. O potrošaèkoj korpi nemam više šta da kažem.

Rastuæe siromaštvo, iz koga se ne vidi izlaz, negira sve propagandne laži neoliberala. Uprkos mom neprekidnom opominjanju da koncept reformi nije dobar i da neæe dovesti do privrednog razvoja i rasta životnog standarda, zbog èega je valjda tranzicija i otpoèela, tržišni fundamentalisti su zabranili svaku kritiku, plašeæi se konkurencije. Na kraju, na vanrednim parlamentarnim izborima poražen je koncept šok – tranzicije, koji je omoguæio despotovim tajkunima da se još više bogate, dok su graðani ostajali bez posla i nade u bolji život. Za tri godine otpušteno je 400.000 ljudi, spoljnotrgovinski deficit je narastao na 11,846 milijardi dolara, privrednog razvoja nema, prošle godine je realno bio u minusu – 0,9 odsto, spoljni dug je narastao na 14,361 milijardi dolara, a unutrašnji dugovi su takoðe premašili 14 milijardi dolara. Za tri godine sprovoðenja nametnutih i pogrešnih reformi izgubili smo 30 milijardi dolara.

Graðani su tražili promenu ekonomske politike. A onda su ponovo prevareni. Po ko zna koji put. Ideolog verbalnog legalizma napravio je manjinsku Vladu koja je nastavila neuspešne reforme protivno izbornoj volji naroda. Reè je reè. Danas smo svedoci neviðene laži koju šire nastavljaèi reformi. Moram da priznam da su prevazišli, ne samo bivšu Vladu, nego i onu socijalistièku. Ni jednima ni drugima, bez obzira koliko nesposobni bili, nije padalo na pamet da prepravljaju statistièke pokazatelje. Taèno je da su ih pogrešno objašnjavali, istièuæi uvek pokazatelje koji su njima odgovarali, dok su prikrivali celovitost narastajuæeg problema. Ali nisu imali hrabrosti da ih prepravljaju kako to današnji vlastodršci rade. Labus i Dinkiæ oduševljeno velièaju te prepravljene podatke.

Situacija je tragikomièna. Gotovo da smo ušli i u maj mesec, a nismo imali podatke o privrednim pokazateljima. Bilo je to zaista zaèuðujuæe kad znamo da se decenijama veæ prate privredna kretanja i da je to postala profesionalna obaveza statistièara. Rutina. Meðutim, uskoro smo dobili objašnjenje. Industrijska proizvodnja porasla je za 14,3 odsto u odnosu na prosek ostvaren u prošloj godini i 17,6 odsto u odnosu na mart prošle godine. Neverovatno! Napominjem da je industrijska proizvodnja u 2003 bila u padu – 3 odsto. Šta se to desilo da srpska privreda napravi takav strelovit zaokret? Nikada veæu stopu privrednog razvoja nismo imali. Trenutno imamo najveæi rast na svetu. Kakva je to èarobna formula naglog uspeha? Svi znamo da je pad industrijske proizvodnje u januaru, bio zbog silnog praznovanja èitavih 20 odsto.

Otkud sada toliki rast? Labus u tekstu “Serija dobrih vesti“ /Politika – 29/04/04/ piše: “Ekonomska politika je uradila svoje“. Šta je uradila? “Vlada ima ekonomsku politiku“, piše Vizionar reformi, baš u inat kritièarima i dodaje: “Vlada je sve uradila – i to u vrlo kratkom roku – da Srbija postane poželjno mesto za investiranje“. Znaèi rast industrijske proizvodnje je zbog velikog dolaska stranih investitora? Nije. “Za nedelju dana “Ball Packaging Europe“ udara kamen temeljac svojoj novoj fabrici“, pronalazi jednog investitora Vizionar i najavljuje izgradnju fabrike. Otkud onda dobra vest o rastu od 17,6 odsto kad æe investitor tek doæi? Labus i Dinkiæ su najzad prihvatili savete sveprisutnog ekonomiste Stojana Stamenkoviæa, saradnika svih vlada u poslednjih nekoliko decenija, koji je velièao reforme uprkos njihovim katastrofalnim rezultatima. Labus i Dinkiæ su najzad prihvatili da se primeni nova metodologija obraèuna koja ukljuèuje više preduzeæa na kojima se vrši merenje. Naravno, ista metodologija nije primenjena na prošlu godinu. Svaki prvak uèi da ne poredi babe i žabe. Svaki brucoš mora da zna da ne može porediti razlièite uzorke. Profesor pravnih nauka, veèiti asistent i saradnik državnog instituta pali su na ispitu. Prevazišli su sami sebe. Èak se ni Ðeliæ, Vlahoviæ i Milosavljeviæ nisu usudili da nameštaju statistièke podatke. Reè je reè. Dobra vest. U kratkom roku. Bliže se predsednièki izbori i treba pokazati da smo uspešni. Po svaku cenu. Deèaèki naivno. Klinaèki nezrelo. “Došao je kraj pesimizmu“, optimistièki grmi Vizionar, “optimizam je, zato, nužan, ali ne optimizam bez pokriæa“.

Struènjaci Instituta za tržišna istraživanja se ne slažu sa takvim optimizmom kreatora reformi. Oni smatraju da je rast industrijske proizvodnje samo privid. Èak tvrde da je “prvo tromeseèje ove godine obeležila nepovoljna poslovna klima“. Zašto æute ostali ekonomisti? Zašto ne rasprše privid u glavama lažnih eksperata koji nas vode u propast. Propast nije privid. Ona je tu. Svako ko posluje u privredi i svaki graðanin koji živi od svog rada zna da situacija nikad nije bila gora. Privreda je ostavljena sama sebi. Spoljnotrgovinski deficit za januar i februar iznosi veæ 942,5 miliona dolara. Njega još nisu stigli statistièki da umanje. Moraæe hitno nešto da smisle. Neku novu metodologiju. Recimo, da uvoz ne prikazuju. Tako æemo biti u suficitu. Birokrate iz MMF æe biti prezadovoljni. Njihovi puleni su pravi èarobnjaci. Sve im statistièki uspeva. Eto, obeæali su da æe smanjiti budžetski deficit sa 45,3 milijarde dinara na odobreni nivo od 30 milijardi dinara. Kako? Sve je statistièki moguæe. Pokazaæu vam kako se lažno prikazuje BDP i naduvavaju uspesi reforme. Posle oktobarskog prevrata BDP je bio 9 milijardi dolara. Neoliberali se danas hvale da su poveæali BDP na 19,2 milijarde dolara. To poveæanje iznosi preko 113 odsto. Zadivljujuæe, zar ne? Stopa rasta u 2001 je bila 4,5 odsto, tako kažu, u 2002 realno 2,8 odsto i u 2003 u minusu – 0,9 odsto, a ne rast od 1,5 odsto kako su oni objavili. Kako je onda ostvaren rast od 113 odsto? Voleo bih da idolopoklonik neoliberala i svih režima Stojan Stamenkoviæ objasni ovu višu matematiku. Prema zvaniènim podacima BDP je 1.120 milijardi dinara. Kada to podelite sa 70 dinara za jedan evro dobiæete 16 milijardi evra. Taj broj pomnožite sa 1,20 i dobiæete 19,2 milijarde dolara. Sve izgleda statistièki savršeno. Ali, reformatori legalisti zaboravljaju da je kumulirana inflacija od 2001 – 2003 bila 156 odsto. Uzeæemo tu cifru, bez obzira što naša preduzeæa plaæaju struju 8 puta skuplje, zemljište – 7 puta skuplje, vodu – 10 puta skuplje i iznošenje smeæa, koje niko ne iznosi, gotovo 12 puta skuplje. Dakle, uzmimo tih zvaniènih 156 odsto. U istom vremenu, ne uzimam drugi uzorak kao što statistièari – falsifikatori rade, devizni kurs je porastao za svega 18 odsto. To znaèi da je došlo do realnog poveæanja cena, uzmimo tu pijaènu raèunicu, od – 138 odsto. Taènije, ono što je u oktobru 2000 vredelo 1000 DM danas ima kupovnu moæ od 420 DM ili 210 evra. Toliko smo svi najmanje izgubili. To, opet, znaèi da kurs nije realan, što tvrdim veæ èetvrtu godinu. Uveæajmo kurs za tih 138 odsto. Tako dolazimo do kursa od 1€ : 166 dinara. Kada 1.120 milijardi dinara podelite sa realnim kursom od 166 i pomnožite sa 1,20 dobiæete BDP od 8 milijardi dolara. To je manje za 1 milijardu dolara nego BDP u 2000 godini što iznosi 11 odsto BDP. Ovo nije neka velika matematika, zar ne? Sve je, kako bi rekli reformatori, transparentno.

Statistièari, dakle, prema nalogu politièara, protivno svojoj struci, poigravaju se èinjenicama. Kao da se ne radi o životima i sudbinama miliona ljudi. Kao da je najvažnija stvar da samozvani demokratski blok pokaže svoj uspeh koga nema. I to u vrlo kratkom roku. Optimizam je nužan, ali ne bez pokriæa. Tako piše Vizionar. Ne mogu se predsednièki izbori dobiti serijom lažnih vesti. Preliminarni dogovori sa MMF èekaæe predsednièke izbore. Ukoliko i doðe do povlaèenja ugovorene dve tranše zajma od 146 miliona dolara to neæe imati nikakav efekat pošto æe veæ u junu spoljnotrgovinski deficit dostiæi skoro 3 milijarde dolara, ukoliko se nastave sadašnje tendencije.

Labus i Dinkiæ su pravi diletanti. Gube dragoceno vreme za privredni razvoj i prepravljaju statistièke podatke, radujuæi se što æe možda dobiti od MMF tih 146 miliona dolara, verovatno hoæe, dok im iz države odlazi u prvom tromeseèju skoro 3 milijarde dolara ili do kraja godine ogromnih 6 milijardi dolara. Zar su to serije dobrih vesti? Zašto koalicioni partneri ne zaustave pogubno delovanje finansijske trojke Labus – Dinkiæ – Jelašiæ? Setite se šta je sve Ðeliæ rekao za njih. On ih najbolje poznaje. Nekada su bili drim tim. Nekada se nisu služili statistièkim prevarama. Reè je reè. Danas nemaju više izbora.

Serija loših rezultata se nastavlja. Ukoliko žele da opstanu, moraæe da primene svoju raèunicu na predsednièkim izborima. Veæ govore da nije predsednik onaj koji dobije najviše glasova. Sve je moguæe. Budite oprezni. Ponesite zato svoju olovku. Za svaki sluèaj.

SHARE