Početna Sadržaj Privatizacija Srbija na 128 mestu po zaštiti malih akcionara

Srbija na 128 mestu po zaštiti malih akcionara

996
0
SHARE

Od 20 kriterijuma po kojima je merena kompetitivnost pojedinih zemalja, Srbija je najslabije plasirana po dva: opterećenosti privrede državnom regulativom (129. mesto) i zaštiti prava malih akcionara (128. mesto). Obe ove prepreke nepremostive su za obične građane. Politička nestabilnost i odsustvo perspektive demobilišu pre svega male akcionare, sitne kapitaliste. To destimuliše štednju, a podstiče potrošnju i život u skladu s onom “uzmi sve što ti život pruža”. Razumna društva ne troše sve odmah, do poslednje pare, već postoji i tzv. “investiciona potrošnja”.

Srbija zauzima 91. mesto po konkurentnosti privrede na najnovijoj rang listi 131. zemlje sveta, koju je objavio Svetski ekonomski forum. Naravno vodeće prvo mesto već tradicionalno drži ekonomija Sjedinjenih Američkih Država, za njom su do desetog mesta Švajcarska, Danska, Švedska, Nemačka, Finska, Singapur, Japan, Velika Britanija i Holandija, koje su zadržale ovaj plasman od prošle godine.

Najbolje plasirana postkomunistička zemlja je Estonija (27. mesto), potom Češka (33), Letonija (38), Slovenija (39). Na Balkanu vodi Hrvatska koja je na 57. mestu, slede Rumunija (74), Bugarska (79) i Crna Gora (82). Iza Srbije (91) su Makedonija (94), BiH (106) i Albanija na 109. mestu. Na poslednjem mestu liste je Čad, ispred Burundija i Zimbabvea. Neposredno ispred Srbije su Gvatemala, Libija Namibija… a iza Pakistan, Jermenija, Nigerija… Sve u svemu, i nije baš neko respektabilno društvo.

Ovi podaci ukazuju da Srbija nije dobro mesto za biznis, ali i za život uopšte, jer ima mnogo država koje stranim investitorima i preduzetnicima nude bolje uslove i sigurnost, i više mogućnosti za brzi rast i razvoj. Ovaj godišnji izveštaj o svetskoj konkurenciji poredi snage i slabosti nacionalnih ekonomija i primarni mu je cilj da oslika potencijal rasta ekonomije jedne zemlje u sledećih pet do osam godina. Indeks konkurentnosti se izvodi iz tri varijable (tehnološki kapaciteti, efikasnost javnih preduzeća, makroekonomsko okruženje).

Ovakve rang liste, iako nisu sasvim precizne i pouzdane, dobar su pokazatelj političarima da pokažu šta bi mogli da poprave. One građanima daju bar okvirnu sliku o tome dokle su ih političari doveli.

Po oceni Svetskog ekonomskog foruma, indeks konkurentnosti za našu zemlju je 3,78 (prvoplasirana SAD ima 5,67). Poređenje sa prošlom godinom nije sasvim moguće, jer su se podaci odnosili na Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, koja je, pak, prošle godine bila na 87. mestu. Crna Gora je plasirana bolje nego Srbija i zauzima 82. mesto sa prosečnom ocenom 3,91. Srbija je najslabije ocene dobila u oblastima koje čine politički ambijent, a najbolje kad su u pitanju osnovno obrazovanje i zdravstvena zaštita stanovništva. Kod takozvanih bazičnih uslova konkurentnosti koji obuhvataju četiri elementa: institucije, infrastrukturu, makroekonomsku stabilnost i zdravlje i osnovno obrazovanje, Srbija je najbolju ocenu dobila za poslednji elemenat (indeks 6,04 i zauzela je 31. mesto), a najgori za prvi, institucije (indeks 3,37 daje 99. mesto). S druge strane, kao najveće prepreke za biznis navedeni su neefikasna državna uprava, politička nestabilnost i korupcija.

Od 20 kriterijuma po kojima je merena kompetitivnost pojedinih zemalja, Srbija je najslabije plasirana po dva: opterećenosti privrede državnom regulativom (129. mesto) i zaštiti prava malih akcionara (128. mesto). Obe ove prepreke nepremostive su za obične građane. Politička nestabilnost i odsustvo perspektive demobilišu pre svega male akcionare, sitne kapitaliste. To destimuliše štednju, a podstiče potrošnju i život u skladu s onom “uzmi sve što ti život pruža”. Razumna društva ne troše sve odmah, do poslednje pare, već postoji i tzv. “investiciona potrošnja”.

Ukoliko želi da poveća svoju konkurentnost, Srbija mora da intezivira sprovođenje započetih reformi, posebno pravosuđa i obrazovanja, navodi se u zaključku Svetskog ekonomskog foruma. Budući da će u ovoj godini biti ostvarena znatno niža inflacija u odnosu na prethodnu, pretpostavlja se da će srpska makroekonomija u narednom izveštaju dobiti višu ocenu i popraviti svoj rejting konkurentnosti. Ali zato će, sudeći po onome kako nas vide strani investitori, još mnogo toga u Srbiji biti potrebno da se uradi na sprovođenju strukturnih reformi kao i uspostavljanju konkurentskih uslova na tržištu. Javna uprava će morati da postane mnogo efikasnija, a nivo korupcije sveden u prihvatljive granice.

Srbija ima najviše problema u domenu bazičnih faktora razvoja. Naime, prema tom podindeksu nalazimo se na poslednjem mestu u regionu, a njegovoj niskoj vrednosti najviše doprinosi loša ocena makroekonomije i to zbog niske stope nacionalne štednje, visoke inflacije, te visokih kamatnih marži i javnog duga. Zahvaljujući visokoobrazovanim kadrovima, relativno smo visoko rangirani u merenju faktora koji povećavaju efikasnost. Sliku kvari neefikasno tržište i to pre svega robno, gde nema dovoljno konkurencije. U ovom segmentu u regionu lošije je pozicionirana jedino Albanija. Sa njom smo na začelju i u pogledu poslovne sofisticiranosti, koju opredeljuje kvalitet i kvantitet lokalne ponude, odnosno sofisticiranosti procesa proizvodnje i same poslovne strategije. Albanija je po tom kriterijumu ne samo na dnu u regionu već i poslednje rangirana zemlja na svetu.

Nakon objavljivanja godišnjeg izveštaja Svetskog ekonomskog foruma jasno je da je Srbija nazadovala, a ne napredovala. I sada se kao i lane, ukazuje na iste probleme: narušavanje makreoekonomske stabilnosti, nespremnost da se uđe u suštinske reforme u realnom sektoru, neefikasnost državne uprave i pravosuđa, neprilagođenost obrazovanja i nerazvijenost zdravstvene zaštite.

SAD je već godinama bez premca po ovom izveštaju, i po ključnim tehnološkim kriterijumima kao što su korišćenje kompjutera i izvoz visoke tehnologije, ali beleži slabije rezultate u oblasti investicija u telekomunikacije, interesovanja mladih za nauku, pretplate na mobilne telefone i znanja stranih jezika.

Mirjana Živić

SCG bila bolje rangirana

Svetski ekonomski forum objavio je i prvu Studiju o konkurentnosti zemalja u sektoru putovanja i turizma. Studija je rađena prema indeksu konkurentnosti, koji čine tri pokazatelja šire kategorije: pravni okvir, poslovna sredina i infrastruktura, ljudski, kulturni i prirodni resursi. Ovaj indeks pokriva 124 zemlje širom sveta i ima za cilj da izmeri faktore koji zemlju čine atraktivnom za ulaganja u sektor putovanja i turizma.

Slovenci prednjače

Prema jednom drugom istraživanju koje obuhvata 40 evropskih zemalja, u nekim delovima centralne i istočne Evrope ljudi su bogatiji nego njihovi zapadni susedi. Tako primat u istočnoj Evropi imaju Slovenci koji drže 20. mesto u Evropi sa 8.851 evra prihoda po stanovniku, Mađarska je na 24. sa 5.462 evra po stanovniku, a Srbija jedno mesto iza Hrvatske, sa 3.227 evra (Hrvatska je napredovala za dva mesta u odnosu na 2006. godinu). Crna Gora je na 34. mestu sa 2.338 evra po stanovniku. Iza Makedonije na 36. mestu je BiH sa 2.033 evra. Letonija se najviše popela na listi, za čak četiri mesta, na 25. poziciju. Najsiromašnija je i dalje Moldavija sa 685 evra po stanovniku, a ispod 1.800 evra po stanovniku su i Belorusija, Albanija i Ukrajina. Studija je rađena u vreme dok je postojala Državna zajednica Srbija i Crna Gora, pa nema podataka posebno za Srbiju i za Crnu Goru. Prema krajnjim rezultatima SCG je bila rangirana na 61. mesto. U kategoriji pravni okvir zauzela je 79. mesto, po poslovnoj sredini i infrastrukturi je bila 80, a u kategoriji ljudski, kulturni i prirodni resursi – 13.

Dnevnik 24.11.2007.

SHARE