СПОРТ
Неолиберални капитализам је ушао у своју завршну империјалистичку фазу пропасти – корпоративни фашизам.
Који је добио, због бахатости, тупости, ароганције и примитивизма, амерички корпоративни имиџ.
Након највеће преваре у историји човечанства, штампање долара без покрића, балон дугова се толико надувао, износ од 424.000 милијарди долара, да прети великим пуцањем и разарањем презадуженог друштва.
Како би привилегована каста милијардера, само 66 најбогатијих Американаца имају капитал као 167 милиона осталих грађана, сачувала своју политичку моћ и опљачкани капитал, спремни су све да предузму.
Видели смо у протеклих четири године да су Швабови нацисти на све спремни како би сачували од пропасти постојећи тоталитарни систем.
Лоботомирање, зомбирање, боцкање, колективно затварање, ширење страха, медијске манипулације, берзанске шпекулације, бацање новца из хеликоптера, холивудско дебилизовање и прогресивно заглупљивање народа, преплавили су читаву планету.
Све је то служило да се некако покуша да одржи корпоративни фашизам.
Али, проблем се није решио.
Неолиберални капитализам је упао у ћорсокак.
Један од значајних покушаја да се спречи избијање Светске Револуције, која ће из темеља да поруши капиталистички ситем производње и расподеле, било је и укључивање спорта у одбрану тоталитарног политичког поретка.
Хлеба и игара!
Римски поклич, који се задржао све до данашњих дана.
Зар у сваком граду на свету не постоје Арене, где се модерни гладијатори боре да забаве поробљене и презадужене грађане?
Награда за верно служење том накарданом, нехуманом и експлататорском систему је популарност и новац.
Огромна популарност у јавности и још већи новац који се обрће у професионалном спорту, привукли су милионе младих људи да униште своје животе, како би успели да уђу у кућу славних спортиста.
Како је криза неолибералног капитализма постајала све већа и како је раслојавање у друштву постало неиздржљиво, распон између капитала најбогатијијих милијардера и просечне америчке породице је нарастао на 1,46 милиона пута, примећујемо да су и премије спортиста постале све веће.
Тако врхунски спортисти добијају по неколико стотина милиона евра или долара за прелазак из једног у други клуб.
Колико ми је познато, деценијам не пратим детаљно спорт, тренутни рекордер је француски фудбалер Килиан Мбапе, који је у 24 години добио 700 милиона за потпис новог уговора.
Како је могуће да вешто ударање, шутирање, убацивање, забијање или смечовање лопте, узимам само за пример спортове са разним врстама лопте, вреди толико новца?
Па, написао сам већ, вреде онолико колико успеју да привуку огромне масе навијача да их гледају и следе, како би тако њима олакшали сву трагичност пропале и суморне егзистенцијалне стварности у којој живе.
Награђени су за оданост корпоративном тоталитаризму.
Намећу се као идоли зомбираним масама, које се тако држе под строгом контролом тоталитарног политичког система.
Марксистичким терминима написано, спорт је постао опијум за народ.
Заменио је религију, што се види у обожавању појединих спортиста.
Подсећам вас да је једном нашем прослављеном спортисти певано са трибина: „ Ми имамо нашег Бога!“
Култ обожавања спортиста можете да видите на свакој утакмици у свету, када гледалиште пада у транс после победе и када са усхићењем прилазе својим боговима да би добили неки лични реквизит или аутограм.
Служење корпоративном фашизму се добро плаћа.
Манипулције спортом ће да трају док траје неолиберални капитализам.
Како се он приближава свом финансијском слому, све је извесније да ће доћи до библијског урушавања читавог система.
Наравно, 98% грађана Запада још увек не схватају шта се догађа у свету.
Они и даље верују да ће Западна цивилизација да задржи империјалну позицију управљања остатком поробљене планете.
Они не разумеју да је то време, на сву срећу, прошло и да се више никада неће вратити.
Неолиберални капитализам је данас на великој раскрсници.
Може да заврши у Светској Револуцији или Дигиталном концентрационом логору.
Која политичка опција ће да победи, видећемо у неколико наредних година, јер се брзина пропасти корпоративног фашизма убрзава геометријском прогресијом.
Ако победи Швабова нацистичка агенда Дигиталног концентрационог логора, онда ће спортисти наставити да се величају као корпоративни богови зомбираног и дебилизованог човечанства.
Шта ће се догодити, ако, ипак, због спаса човечанства од шизофрених глобалиста, победи Револуција?
Победом Светске Револуције ће се створити нова Духовна заједница ослобођених народа на планети.
Спасићемо планету од сигурне пропасти.
Уништиће се тоталитарни политички и економски систем, који је планету и људску заједницу довео до уништења.
Створиће се нова Заједница слободних људи.
Спорт ће добити своју потпуно другу улогу.
Спортисти више неће да буду гладијатори за забављање робова, него ће да буду плаћени у зависности од могућности Заједнице.
Имаће примања, рецимо, десет пута већа од просечних примања у Заједници.
То ће бити награда за њихов рад, залагање и одрицање.
Наравно, мериће се и успех у такмичењу.
А шта ако спортисти то не прихвате?
Па, нека нађу неки посао на слободном тржишту Заједнице, сходно њиховим стручним квалификацијама.
Могу да буду бравари, монтери, механичари, келнери, шофери или неко друго занимање које су стекли у свом школовању.
Слобода избора је увек на њима.
Спорт ће да им донесе славу и богатство, које ће бити усклађено са моралним принципима ослобођене Заједнице.
Више никада спортисти неће морати да буду гладијатори.
Уместо величања професионалног спорта, Заједница ће финансирати и подржавати физичко васпитање и образовање народа.
Уместо да гледаш спорт и да се нервираш, плаћајући надметања гладијатора, боље је да се сам бавиш спортом, да се дружиш и здравље да негујеш.
Али, то је системска промена у друштву према спорту.
Хуманизација спорта је могућа и неопходна.
О томе, више у неком другом тексту.
Београд, 7532.г. гроздобер
