СПОНТАНИ ПРОТЕСТИ
Трећи дан протеста.
Мирно.
Нема сузаваца, пендрека, коњице, паса и насиља.
Нема ни хулигана.
Све је пристојно и културно.
Свуда око мене млади људи.
Седе на асфалту.
И то ме радује.
Добра је енергија.
За сада.
Али, на основу четири деценије искуства са улице, износим нека своја запажања.
Можда то може да помогне у садашњој ситуацији када је неизвесност око протеста велика.
Прво,морамо да знамо да нема спонтаних протеста.
Сви протести су организовани.
Спонтани протести могу да буду само у првих два сата окупљања грађана.
Након тога неко почиње да вуче потезе.
Касније, тај преузима протесте.
И усмерава протесте према сопственим политичким потребама.
Друго, сви протести морају да имају циљ.
Не постоје протести без циља који се жели да постигне.
Ако протести немају циљ, онда постају бесмислени.
И брзо пропадају.
Настали су из нечије једнократне потребе.
Зато се брзо и гасе.
Шта ће бити са овим протестима?
Не могу још да проценим.
Мислим да је још рано да дајем коначну оцену.
У наредним данима ћемо имати јаснију слику.
У међувремену,прочитао сам исповест бивших специјалних полицајаца који су радили технику преузимања протеста.
Узмимо да је све то што су написали тачно.
Дакле, разматрамо изрежирани сценарио од стране полуделог Узурпатора.
Који се плански обраћа нацији у уторак у 18.00 часова и који својом ароганцијом, намером да повреди слободарски дух српског народа, саопштава да он лично уводи полицијски час од петка увече до понедељка ујутро.
Пошто нема Скупштине и нема Владе, имамо отворену диктатуру једног, како сам за себе говори, хронично болесног човека.
Држава коју води хронично болестан човек мора да пропадне.
Грађани, изнервирани ароганцијом,безобразлуком и бестијалношћу Узурпатора, спонтано излазе на улицу.
Излазе све генерацији и породице са малом децом.
И то је та спонтаност, која траје наредних два сата.
Сведок сам те спонтаности окупљања народа испред Скупштине.
И то није спорно.
Узурпатор, према овом сценарију, шаље, све према изнетим објашњењима бивших специјалаца полиције за преузимање протеста, полицијске специјалце хулигане, чији је задатак да преузму протесте, радикализују их и доведу до уличних сукоба са полицијом.
Почиње се прво са упадом у Скупштину.
Који је смисао уласка у празну зграду?
Какав је циљ протеста да се уђе у празну зграду Скупштине?
Шта се тиме добија?
Претпоставимо да су грађани ушли у Скупштину, шта добијају тим уласком?
Ништа.
Сумануто проглашавање, две недеље раније, од стране две супростављене групе са улице,некаквих својих,насумице изабраних народних посланика и неке своје владе, представља потпуни дилетантизам и егзибиционизам политичких циркусаната, који су у служби Узурпатора.
Узурпатор показује јавности да има већих лудака и будала од њега.
Зато је порука грађанима јасна, да је много боље за све да он остане и даље да влада.
Значи, усмеравање протеста грађана да се по сваку цену уђе у Скупштину, потпуно је бесмислен политички циљ.
Како је Скупштина тренутно само празна зграда, тамо већ месец дана нема законодавне власти, јер је тренутно сва власт једино у рукама Узурпатора, онда је потпуно логично било, ако се симболично хтело негде да уђе и покаже да је нешто, ипак, освојено, како би се добила чврстина и енергија грађана у протесту, да се кренуло на освајање зграде где седи Председник Републике.
Двор Узурпатора је симбол његове политичке моћи у окупираној држави.
Зашто је изабран погрешан циљ?
Узурпатору је, као неком ко режира протесте, према овом сценарију, било, ипак, сувише ризично и опасно да се поиграва и да тридесет хиљада демонстраната усмери на самог себе.
Како је он у души велика кукавица, мекушац и слабић, такав ризик није смео никако да прихвати, јер је то био јако опасан политички подухват за њега.
После два сата извикивања увреда на рачун Велеиздајника и скандирања родољубивих парола, певања државне химне и протеривања свих опозиционих политичара, полицијски специјалци хулигани из првих редова испред улаза у Скупштину добијају задатак да крену у акцију и одједном почињу да нападају полицију.
Кошкање траје непрекидно до, отприлике, 23,15 часова, када полиција, изнервирана бакљама и гађањем од стране њихових колега у цивилу, испаљује 27 сузаваца на окупљени народ.
Настаје прави улични стампедо.
Тада почиње обрачун специјалних полицијских снага са окупљеним грађанима, који су дошли мирно да протестују против самовоље Узурпатора да их поново затвори и да уведе полицијски час преко викенда.
Полицијски специјални одреди хулигана у цивилним оделима окрећу се против народа кога су предводили и почињу сурово да се обрачунавају са окупљеним младим светом.
Гледали смо потресне слике фашистичке окрутности српске жандармерије.
Зашто су били тако окрутни?
Намере режисера је била да изазове, следећег дана, још већи број грађана на протестима.
Режисеру је требала још већа излазност грађана и још већа окрутност полиције, јер је намеравао да уоквири слику пред његове , како сам каже, тешке преговоре са ЕУ о издаји Космета.
Режија је успела.
Следећег дана излази скоро 50.000 људи.
Претежно младих људи, који су, понети успехом студената да се изборе да остану у домовима, провалили како функционише мекушац Узурпатор.
Схватили су да се плаши улице и да доноси одлуке само када је притиснут.
Игра специјалних полицијских хулигана и жандармерије се наставља.
Понавља се исти сценарио од претходног дана.
Присуствујемо незабележеној окрутности српске жандармерије према окупљеном народу.
Почиње разбијање демонстраната на две велике групе, касније на низ малих, да би се лакше обрачунали са њима.
Бачено је чак 90 сузаваца, претучен је силан свет и полицијски хулигани су демолирали неке улице, Васину, сломили семафоре, излоге и претурили и запалили стари, полицијски пежо комби, без таблица, да би слика за јавност била што потреснија о демонстрантима хулиганима .
Сви режимски медији су добили задатак да све демонстранте прогласе хулиганима, који су покушали да изврше државни удар, док су певали песме о Косову.
Исте реченице о демонстрантима су у режимским медијима употребљаване као 9.марта 1991.године.
То је и нормално, јер је Вучић био Милошевићев улични потрчко.
Који се дружио са навијачима хулиганима и извршавао налоге Службе.
Био је 1999.године министар пропаганде, демагогије и лажи.
Значи, обучен је да манипулише и вара наивне грађане.
Слике запаљеног Београда, где је велики обрачун владиних снага и десничарских хулигана, иза којих стоје Руси, како је Узурпатор рекао својим медијима да пишу, сценарио који је преписан од мафијаша Мила Бритве, јер исти човек пише текст обојици тирана, одлази муњевито у свет.
Узурпатор је добио оно што му је требало.
На разговоре са онима који су га довели на власт и који траже да испуни што је потписао, што је одавно већ морао да потпише, због чега га притискају и прете да ће га сменити са власти, долази са потресним сликама са улица запаљеног Београда.
Како сада да потпише признање Косова, када хулигани десничари и Руси спремају државни удар?
Морају да му дају време да то реши.
Тако жели да купи ново време.
Трећег дана протеста је све мирно.
Нема полиције, нема сукоба и нема насиља.
Касно увече, неких сат времена пре завршавања овог текста, Узурпатор шаље из Париза поруку демонстрантима у Београду и захваљује им се што су мирне демонстрације и што више нема сукоба на улицама са полицијом.
Изнео сам, дакле, сценарио кога режира Узурпатор.
Могућ сценарио,према мишљењу бивших специјалних полицајца за преузимање протеста.
Шта се даље онда догађа?
Протести су одиграли своју улогу и завршавају се ускоро.
Када?
Да не би било баш провидно, завршавају за два-три дана.
Да ли је баш све тако?
Процените сами.
Ако је све ово што сам написао, рецимо, заиста тачно, поставља се онда питање, да ли има нешто добро што се догодило у овим изрежираним протестима?
На основу ова три протекла дана, могу да изнесем нека своја запажања :
- Излазак грађана на улице у уторак увече је био спонтани протест огорчених људи, усмерен према полуделом Узурпатору, који је изгубио, услед успостављене тираније, сваки контакт са реалним политичким стањем у друштву,
- Кап незадовољства је прелила препуну чашу жучи грађана и тиме је доказана моја тврдња да је добро за брзу смену Узурпатора са власти да он што више, ако може свакога дана по десетак пута, наступа на медијима, јер тако више доприноси буђењу и освешћивању грађана, него сви наступи неспособне опозиције,
- Ако је заиста све изрежирано од Узурпатора и његових сатрапа, онда је јасно да се ситуација, услед великог присуства младих људи, отргла контроли и да је Узурпатор морао, уплашен за себе, да доведе сву тренутну моћ служби државне силе, чак и коњицу и псе, да би застрашио побуњене грађане,
- Филмови фашистичког пребијања младих људи од стране помахниталих полицијских хулигана и пуштених криминалаца, отишли су у свет и светска јавност је добила потврду да Србијом управља полудели Узурпатор,
- Дивљачко пребијање невиних младих људи, иживљавање полицијских хулигана у цивилу, оклопна возила на улицама,непримерена употреба сузаваца,од којих су се и поједине полицијске јединице давиле, коњи и пси на улицама, све то није заплашило слободарски дух српског народа,није изазвало страх и повлачење, како су очекивали Узурпатор и његови доушници, него су код народа изазвали запрепашћење, бес, инат и жељу да се бори за своју Слободу,
- Протеривање свих политичара са протеста показује зрелост грађана, који потврђују, опет, моје тезу да нам више не требају професионални политичари, јер више нико не верује политичарима,
- На протестима је преко 80% младих људи, који су били оптужени, само неколико дана пре тога, да нису заинтересовани за политику, да су апатични и да гледају само себе,
- Храброст неких младих људи на протесту је била задивљујућа, што помаже укупном процесу ослобађања друштва од страха и репресије режима,
- Протести грађана у свим већим градовима у Србији, показује да грађани желе темељне промене политичког система и да траже нову политичку алтернативу,10.
- Одбијање команданта полицијске јединице у Нишу да примене силу према грађанима, показује да нису сви полицајци силеџије, хулигани и фашисти, него да су то само они који су у блиским везама са врхом тоталитарног режима, 11.Одбијање специјалних војних јединица да се ангажује у сукобима са грађанима на протестима, показује нам да војска и даље припада народу и да ће војска да откаже послушност Узурпатору, 12. Упркос епидемији короне, коју је злоупотребила неспособна власт у политичке сврхе, грађани су изашли на улице, већина носи маске и свесно ризикују у овој борби за ослобађање Србије од окупације.
Свако од вас може да наброји још низ других тачака.
Изнео сам само оне које сам уочио као важне за овај текст.
Ако је, дакле, све режирано, онда се Узурпатор, ипак, преиграо.
На основу познавања историје тоталитарних режима и на основу личне борбе и непосредног учешћа у рушењу Милошевићевог тоталитаризма, мишљења сам да идемо сигурно ка крају Вучићеве владавине.
Он је постао политичка прошлост и време га је прегазило.
Ако би он остао на власти, Србија не би преживела.
Зато могу да напишем стару и познату паролу :
ГОТОВ ЈЕ!
Не поставља се, дакле, више питање: да ли ће Вучић да падне са власти, него се постављају три кључна питања : КАДА ће да падне са власти, КАКО ће да падне и КОЈУ цену ће грађани морати да плате да би се ослободили тираније?
Грађани, нажалост, увек морају да плате цену својих заблуда, непромишљености и своје поводљивости.
Грађани су криви што су дозволили да се успостави тиранија Узурпатора.
Грађани су криви што је изгубљен демократски потенцијал за одбрану Демократије и Републике.
Грађани сами морају да се изборе и да освоје Слободу.
У протекле две године опомињао сам нашу јавност, све је доступно на интернету, да постоји велика опасност избијања грађанског рата у Србији.
Опомињао сам од јула 2012.године да ће Вучић да уништи Србију и да ће да нас доведе до биолошког нестанка, јер ради по задатку кога је добио од наших непријатеља.
Вековни наши непријатељи све раде да у Србији избије грађански рат.
Браћо и сестре, господо другови,
То је најгори сценарио и због тога све морамо да предузмемо да се то никако не догоди.
Свако од нас је одговоран и нико не може да се сакрије иза кукавичлука званог аполитичност и конформизам.
Нема пречег посла данас у Србији од тога да сачувамо животе грађана од корона вируса и да сачувамо државу Србију од пропасти.
То једно са другим мора заједно да иде.
Текст који је пред вама је један у низу мојих доследних покушаја, радим то четири деценије уназад, да објасним грађанима мој поглед на тренутну друштвену ситуацију у Србији и да понудим конкретна и оперативна решења.
Немам никакве личне политичке интересе у свему што нам се догађа и сматрам да је моја историјска обавеза да вам, као родољуб и интелектуалац, предочим,све отворено и поштено, јер се само тако, враћањем међусобног поверења, можемо да избавимо из садашње несреће.
Сцене насиља на улицама Београда у протекла два дана су најбољи докази да се налазимо пред великом трагедијом, коју можемо да избегнемо, ако будемо мудри,сложни и духовно уздигнути.
Понављам, све можемо да избегнемо, ако данас устанемо у одбрану наше угрожене заједнице.
Морамо сами да се изборимо за своју слободу.
Нико нам неће да поклони слободу и нико неће да се бори уместо нас.
Свако ко нам буде донео слободу, биће наш нови окупатор.
Наш циљ мора да буде ослобађање од окупације.
Отуда, ево мојих конкретних одговора на она три кључна питања, која историја поставља данас пред нашу генерацију.
- КАДА ће да падне са власти Узурпатор – ако данашњи протести добију свој конкретан циљ, ако се свима нама на улицама, који протестујемо, прикључе сви незадовољни, понижени, преварени, разочарани и осиромашени грађани Србије, онда се то може да догоди најкасније до краја године, јер на јесен следи потпуни економски колапс, неће бити новца за плате и пензије из буџета, девизна штедња у банкама ће бити угрожена и динар ће доживети суноврат, па ће се у неколико дана све да реши;
- КАКО ће да падне са власти Узурпатор – масовним уличним протестима грађана по читавој Србији, без политичких вођа и лидера, са јасним политичким циљем, са увођењем НЕПОСРЕДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ, Владе народног спаса и спровођењем конкретног и оперативног Програма за спас Србије, потпуним Генералним штрајком, који ће на два дана да зауставити све у Србији, како би се држава и нација спасили,
- КОЈА ЦЕНА мора да се плати – све настале материјалне трошкове можемо да надокнадимо у ослобођеној Србији, осим људских жртава и зато је потребно да се сви уразумимо и да избегнемо непосредна страдања, јер ниједан људски живот не смемо да изгубимо својим непромишљеним одлукама или понашањем.
На крају, порука свим грађанима који су на улици и свима онима који ће да нам се придруже, протести морају да добију своје политичке, економске и социјалне циљеве и морају да добију своју организациону форму.
Нема спонтаних протеста.
Ми смо као стручна групација понудила решења и први смо 05 и 06. јуна 2020.године били на улици, показујући којим путем се стиже до слободе.
Све што смо урадили је постало јавно добро и свако може да га употреби за спас Србије.
Нема места сујети, јер интерес Србије мора да буде изнад наших личних интереса.
Лично покушавам својим знањем, искуством и јавним наступима, стајањем на улици и подршком протестима, да допринесем да остваримо постављене циљеве протеста, али молим све вас, који пратите мој рад, да узмете, ипак, у обзир да сам ја закорачио у седму деценију живота и да не могу да пратим темпо младе генерације, која је главни мотор наших друштвених промена.
Помажем колико је у мојој моћи.
И савест ми је чиста.
Поносан сам што припадам народу који се кроз историју сам увек изборио за своју слободу и независност.
Можемо то и данас да остваримо.
Сами!
Београд, 7529.година, жетвар, девети дан
