Početna Sadržaj Osvetljenja Soros vs Euro

Soros vs Euro

843
0
SHARE

Veliki hedž fondovi dogovorili su tokom diskretne večere na Menhetnu da “igraju veliko” na budući pad evra, prenosi Wall Street Journal u petak. Američki milijarder Džordž Soros, čovek koji se već poigravao čitavim državama, bio je jedan od učesnika Tajne špekulativne večere i nepogrešivi dokaz da je reč o nezaustavljivom trendu
Evro bi u odnosu na dolar, u bliskoj budućnosti mogao stići do pariteta jedan prema jedan. Pad vrednosti evropske valute koji je počeo u decembru 2009. (1,51 dolar) nastavljen je i u 2010. što pokazuje i februarska statistika kada je evro skliznuo na 1,36 dolara. Do percipirane ravnoteže dolara i evra, džinovi globalnih finansija (SAC Capital Advisors LP, Soros Fund Management LLC, Paulson & Co, Brigade Capital) će ulagati ogromne svote novca igrajući na pad evra, čime će ostvariti basnoslovne profite. Vesti koje stižu iz Grčke i one koje se očekuju iz Italije, Portugala i Španije, jasno govore da je pad evra trend koji se neće lako zaustaviti i na koji će se “nakačiti” mnogi berzanski učesnici, doprinoseći tako njegovom još bržem padu.
Tamo gde je profit, tamo je i istinski vladar sveta, multimilijarder Džordž Soros, berzanski mag koji je crne srede 16. septembra 1992. “detonirao” Centralnu banku Engleske (Bank of England), kladeći se na pad funte. U evropskoj sapunici i epizodi “evro” Soros Fund Management LLC, “težak” 27 milijardi dolara, učestvovaće sa, na primer, 10 miliona dolara na kratkim pozicijama (short), kladeći se na pad evra i špekulišući zapravo u vrednosti pozajmice od 200 miliona dolara. Ukoliko evro oslabi novih 10% kao što se već dogodilo u poslednja tri meseca, Soros će, šortirajući se, zaraditi 20 miliona evra, što predstavlja simpatični obrt od 100% za tri meseca. Dnevni obim trgovanja evrom iznosi oko 1.200 milijardi dolara.
Prošle sedmice Financial Times je objavio članak u kome Soros procenjuje da “budžetska kriza u Grčkoj otkriva slabosti Evro-zone i da su reforme nužne zbog narednih kriza.”
“Zemlje članice (Evro-zone) su osnovale zajedničku centralnu banku ali odbijaju da zajedničkoj vlasti prepuste oporezivanje svojih građana. Za zdravu valutu su neophodni i centralna banka i trezor (zajedničko ministarstvo finansija) koji će na dnevnoj osnovi oporezivati građane i biti od pomoći u doba krize. Kada preti krah finansijskog sistema centralna banka može uticati na likvidnost ali samo trezor može rešavati problem solventnosti”, podučava Džordž Soros.
Hronologija pada
Evro je skrenuo pažnju na sebe 4. decembra 2009. kada je oslabio 1,5% pod dejstvom američkih izveštaja o stopi nezaposlenosti.
Između 9. i 11. decembra neke velike evropske i američke banke su otpočele “klađenje” na pad evra.
Pritisak je počeo da raste i evro je zabeležio još jedno posrtanje od 1,3%, kada je 16. decembra agencija Standard & Poor’s degradirala grčki javni dug. U tom trenutku u igru protiv evra uključili su se i veliki investicioni fondovi.
Novi udarac stiže 20. januara kada evro pada, opet 1,3%, u neverici investitora da će Grčka ekonomija biti u stanju da refinansira dugove.
Do 29. januara obim ulaganja protiv evra, igranje na njegov pad, dostiglo je rekordni nivo od 60.000 fjučersa (ugovora o kupovini ili prodaji standardne robe u ugovorenom terminu, po tržišnoj ceni), najveći posle 1999, prema podacima Morgan Stanley banke.
Tri dana nakon Tajne večere direktora sveta, 26. februara 2010. evro je stigao do 1,36 dolara, izgubivši ukupno 10% u poslednja tri meseca.

SHARE