SOCIJALA
Branko Dragaš, 07.10.2013
Građani Švajcarske pokreću referendum da svaki državljanin Švajcarske, samim činom što je državljanjin, dobije od svoje države minimalan iznos za egzistenciju u iznosu od 2.500 franaka. Švajcarska je jedna od najbogatijih država na svetu. Građani smatraju da država mora da obezbedi svakog svog građanina jednim minimalnim iznosom iz zajedničke kase.
Nasuprot bogate Švajcarske je siromašna i opljačkana Srbija, čiji političari , bez obzira koju boju nose, smatraju da država nije ništa dužna da učini za građanina. Ta neoliberalna mantra, koju propagiraju trinaest godina reformatori naše propasti, koju propagiraju propali i ucenjeni političari, kriminalni tajkuni i estradni profesori univerziteta, svi oni koji žive na državnim jaslama, koje izdržavaju poreski obveznici, napuštena je u bogatim i uređenim državama. Kriza je pokazala da nije moguće razvijati kazino kapitalizam, koji se zasniva na načelu da bogati postoju još bogatiji a siromašni sve siromašniji, jer takav oblik društvenog ustrojstva, pre ili kasnije, mora da pukne i da dovede do socijalne revolucije.
Socijalna revolucija izbija zbog toga što večina stanovnika društvene zajednice više ne mogu da prežive endemsko siromaštvo i što jedini izlaz, koji može da dovede do poboljšanja njihovog materijalnog stanja, oni vide kroz promenu društvenog uređenja. Larpurlartističke rasprave, koje su se vodile u XIX veku, šta je važnije Šekspir ili kobasica, padaju u vodu i postaju bespredmetne, gledano iz marksističke perspektive, kada počne zavijanje gladnog stomaka. Ne može se raspravljati o Šekspiru gladnog stomaka i ta istina nije nikakvo Marksovo epohalno otkriće, nego je plod ličnog iskustva onoga koji gladuje i rezultat njegove zdrave pameti koja potvrđuje takvo užasno činjenično stanje u kome se siromašan čovek našao.
Politički ološ na vlasti u Srbiji ,od Petooktobarskog prevrata do danas, nastavlja da uništava državu i sve njene institucije, građane guraju u sve veće beznađe i siromaštvo, potvrda takvog bolesnog stanja društva je sve veći socijalni kriminal, koji se više ne može kontrolisati, pa se stvara jedno predrevolucionarno stanje u društvu, muk građanja i nepostojanje alternative su samo dokaz da se u utrobi društva kuva veliko nezadovoljstvo, koji može da dovede do velike nevolje. Na tu veliku nevolju igraju naši neprijatelji, jer njihov pakleni plan je da se čitav srpski ciklus uništavanja i propadanja srpske države i nacije završi građanskim ratom Srba protiv Srba.
Ko to ne vidi, taj je lud. Ko od Srba radi na tome, taj je bitanga , podlac, satrap i ološ. To su ucenjeni izdajnici, kojima mora da se sudi za veleizdaju države.
Godinama pišem, nastupam i iznosim u javnost svoje lično stručno mišljenje šta nama se dešava i kakav je predlog mera. Nažalost, decenijama nikoga to ne zanima. Oni koji imaju vlast me smatraju svojim političkim neprijateljem. Tako sam postao večita opozicija propalim političarima. Građani se plaše otvorenosti i iskrenosti mojih rešenja. Građani su povodljivi i pristaju da ih političari lažu i varaju.Danas su svi računi došli na naplatu. Nemamo vremena više za zablude i lutanja.
Ukoliko želimo da izbegnemo najgori scenario u koga nas guraju naši protivnici i negatori, onda moramo primeniti politički i ekonomski program koga sam pre nekoliko godina izneo. To je jedini spas za državu i naciju. Nema boljeg programa danas u državi. Postoje bolja pojedina rešenja u okviru takvog programa, jer program je živ i spreman na svakodnevne izmene, zavisno od prilika u kojima se trenutno bude primenjivao, ali to je jedini program koji može da spreči ono najgore.
U tom mom programu, predvideo sam da svaki građanin Srbije, samim činom što je državljanin Srbije, dobije od države minimalnu novčanu socijalnu nadoknadu mesečno, da dobije 15 kvm stan po glavi domaćinstva, da dobije 1 kg hleba, 1 l mleka ili jogurta i 150 gr mesa dnevno po porodici, da ima osnovnu zdravstvenu zaštitu besplatnu i da obrazovanje bude besplatno za sve one koji redovno uče i polažu. Sve iznete cifre su podložne dogovoru, računicama i promenama. Uzneo sam osnovnu ideju. Sve iznad minimuma koje obezbeđuje država mora da se zaradi na tržištu. U slobodnoj konkurenciji, na tržišnoj utakmici.
Na ovaj način organizovanja društva dobijamo da su svi članovi društva socijalno zbrinuti, što je presudno važno za stabilnost društva i za iskorenjivanja socijalnog kriminala, dok , opet, s druge strane, dobijamo mogućnost da se kreativni, radni, sposobni i preduzimljivi građani, koji ne žele da žive na socijali, mogu legalno da se bogate na tržištu svojim radom. Ne trebamo da se plašimo bogaćenja sposobnih ljudi na ovakav način. Što su ti građani bogatiji, to je i društvo sve bogatije i još više će izdavati za socijalu. Tako bismo i mi u Srbiji došli do tog minimuma od 2.500 švajcarskih franaka, koja je danas u Srbiji nedostižna cifra.
Srbija ima potencijal da bude bogata država.
Srbi poseduju urođenu inteligenciju, koju treba osloboditi straha i razigrati.
Nema napretka Srbije bez socijalnog obezbeđivanja svakog građanina Srbije.
Srednja klasa se stvara radom i štednjom.
Na bogatoj trpezi ima dovoljno hrane za sve ukućane.
Beograd, 07.10.2013
