Prošlo je samo tri dana od tragiène sahrane nastradalog premijera kada se u Skupštini zaorio pobedosni smeh, grljenje i ljubljenje. Ista ona lica koja smo pre tri dana gledali smrtno zabrinuta, smrknuta i uplakana do bola pred televizijskim kamerama nisu mogli da sakriju izarenost, radost i pobjednièki smeh. Šta se to znaèajno dogodilo da su testamentirani naslednici tako brzo promenili raspoloženje? Razlog je vrlo banalan. U Skupštini je biran novi premijer i vladajuæe stranke su uspele da prikupe tanku veæinu od 128 poslanika, meðu njima i tri otkupljena poslanika Nove Srbije pa su po kratkom postupku javnosti pokazali da nastavljaju da vladaju.
Smeh, radost, aplauzi i ljubljenje odzvanjali su Skupštinom. Ožalošæeni naslednici nisu mogli da sakriju svoju sreæu što su uspeli. Kamen im je pao sa srca. Uspeli su da pokažu na da su pravi naslednici svog pragmatiènog uèitelja. Oni su njegovi najbolji ðaci. Sve je išlo po kratkom postupku. Odmah posle ubistva uvodi se vanredno stanje i otpoèinje politièki linè svih neistomišljenika i protivnika vlasti. Spektakularna sahrana u režiji Provincionalnog Manipulatora iz senke, sahrana koja je rimejk sahrane Velikog Meštra sviju hulja, ista manipulacija strahom i bolom ljudi, kolone za upis u knjigu žalosti, mimohodi, cveæe, zaklinjanja, obeæanja da æe se nastaviti putem nastradalog, zatamljeni ekrani, uplašenost pred buduænošæu, svetski državnici u ispraæaju, doduše u mnogo manjem broju i ne iz prvih postava vlasti, testamentirane poruke i suzbijeni strah od gubitka vlasti samo su deo poslednjeg oproštaja od èoveka koji je stvorio neke nove snage koje æe da, posle njegovog nasilnog odlaska, vladaju Srbijom.
Oproštajni govori nad ustreljenim èovekom, bili su puni pretnji prema svima onima koji se budu usudili da posumnjaju u sposobnost naslednika da upravljaju državom. Oproštajni govori su bili zavet pragmatiènog ideologa da cilj opravdava sredstva i da oni koji hoæe da kontrolišu nemaju šta da traže u politici, njihovo mesto je u Crkvi. To se najbolje videlo na poruci koja je poslata javnosti od ljudi koji su iznoslili kovèeg. Umesto da doktora filozofije i rodonaèelnika opozicije despotskom režimu nose i okružuje duhovno bratsvo filozofa i intelektualaca, njegov sanduk su iznosili Veliki Manipulator, Kupac Šeæerana za 3 evra, Sitni Prevarant, Propali Student, Trgovac krmivom i jajima i Policijski prisluškivaè tuðih razgovora. Obuèeni u preskupa italijanska odela, zalizani brilijantinom i opasno namrgoðeni, sve veæ viðeno u filsmkim verzijama sahrane dona mafije, poslali su poruku èitavoj javnosti ko su pravi naslednici i nastavljaèi Njegovog dela i kakva æe Srbija da bude. Neka svi znaju – Srbija je na dobrom putu. Nema otstupanja! Srbiju æe voditi oni koji su iznosili sanduk. Oni su dobili zaveštanje od Njega jer ih je sve on stvorio. Testament se mora poštovati. Ostavština za buduænost su oni. Javnost mora da poštuje poslednju volju pokojnika. Uspešni ljudi æe stvoriti uspešnu Srbiju. Pragmatièari æe verno slediti ideje Ideologa vulgarnog pragmatizma. Ništa nije sveto što u praksi nije uspelo da se nametne i dokaže.
Ne gubeæi zbog toga vreme, vladajuæa stranka je odmah sutradan posle sahrane zakazala vanrednu sednicu Glavnog odbora na kojoj je predložila naslednika. Ne sme se izgubiti vlast! Pokojnik to nikad ne bi dozvolio. Vreme je novac! Reforme se moraju nastaviti jer imetak za poèetak još nije obezbeðen. Tek su na poèetku tranzicionog puta. Mandat treba završiti do kraja a onda dobiti novi. Pogrešna je bila procena da æe se brzo Srbija podiæi. Treba vladajuæa stranka dugo da ostane na vlasti da zaokruži reforme koje ne daju rezultate. To je bila pokojnikova zamisao. Uvek treba iæi ispred svih. Vanrednim stanjem javnost je zatvorena i sada je pravi trenutak da rade šta su naumili. Vanredno stanje je uvedeno i u vladajuæu stranku. Nema rasprave. Nema više sastanèenja. Sve do redovnih izbora strankom æe upravljati vrh stranke. Upravljaæe i državom jer je to isto. Stranka i država su danas jedno te isto. Položen je život u temelje te ideje. Graðani su došli na sahranu u velikom broju da podrže Stranku i njeno pragmatièno vodstvo. Stranka ima ogromnu podršku uplašenih graðana i niko nema prava da sumnja u vanredno stanje. Stranka æe se odluèno obraèunavati sa svim politièkim protivnicima jer oni su neprijatelji naorda. Treba pokušati zabraniti sve stranke koje se mogu povezati sa zloèinom. Sreæom mnoge se mogu tu naæi. Državni organi æe taèno utvrditi ko je šta pisao i govorio, jer se tu krije motiv za ubistvo. Te nalogodavce treba inkvizitorskim metodama prisiliti da priznaju svoju teroristièku delatnost. Njih treba povezati sa kriminalnim tipovima koji su izvršili ubistvo. Oni su planirali državni udar. Voða jednog kriminalnog klana javno je govorio da želi da bude premijer. On je bio povezan sa «patriotskim snagama» koje su spremale državni prevrat. Prljavi novac od narkotika stavljen je u službu tih «patriotskih « snaga i to se marketinški može iskoristiti za obraèun sa svim patriotskim snagama.
Pravo je vreme da se porazi nacionalna ideologija. Projekat ekonomskog upropašæavanja Srbije mora do kraja da se izvrši. Srbija više nikada ne sme da bude jaka država na Balkanu. Srbija je remetilaèki faktor i samo pokorena u neokolonijalnom ropstvu može da bude garant mira. Nametnute reforme su zbog toga i smišljene. Otuda toliko pohvala meðunarodne birokratije za sprovoðenje reformi koje ne daju rezultate. Uprkos sve veæem protivljenju graðana i neprihvatanju takvog scenarija, pokojnik je insistirao da se baš takve reforme nastave i testamentirani naslednici neæe odstupiti. Imperijalni Guverner Srbije je dao punu podršku stranci na vlasti i oni na vanrednom Glavnom odboru, bez diskusije, donose odluku da kandidat stranke bude novi premijer i da Nesvršeni Student bude unapreðen na mesto njegovog potpredsednika, dok Muževni Psiholog je najbolje rešenje za ministra odbrane.
Vanredno stanje daje odrešene ruke na svim televizijama i prete i prozivaju sve neistomišljenike. Provincijalni Manipulator je sve medije stavio u pogon, da u roku od tri dana ubedi javnost da je naðena prava zamena za premijera. Svi partijski funkcioneri su postavljeni u tu odluèujuæu bitku. Koalicioni partneri moraju da slušaju jer nemaju izbora. Strah od gubitka vlasti je ogroman. Vladajuæa stranka je sve popularnija prema istraživanju Plaæenih Agencija i niko ne sme ništa da radi protiv vladajuæe stranke. Ostrašæene mlade junoše, razgoropaðeni i željni vlasti, odluèno nastupaju u svim medijima i traže linè politièkih protivnika. Folklorski Zet traži da njegov resors bezbednosti dobije najznaèajnije mesto u nastavku reformi. Folklorski Zet nastupa na svim medijima istovremeno Njegova biografija je pravi biser. Ovako ga urednik jedne beogradske televizije najavljuje: èlan vladajuæe stranke, radio na širenju evropskog pokreta, vodi resors bezbednosti u parlamentu i èlan je vladajuæe strrranke. Kvalifikacije Faktorskog Zeta bile su dovoljne da graðane ubede u njihovu bezbednost. Folklorski Zet je bio na tom mestu i pre ubistva. Putovao je na usavršavanje u Imperiju i tako je mnogo toga nauèio. Folklorski Zet se ne oseæa krivim zbog loše bezbednsoti državnih funkcionera, on je zet i nauèio je da nikada ne bude kriv. Zet je uvek u pravu. Zetova je reè poslednja.
Pored njega, medijsku borbu za satanizaciju politièkih protivnika dobio je Mladi Pisac koji je od dve godine nauèio da piše. Imao je svega dve godine kad je nauèio da piše prva slova. Njegov internacionalizam i pragmatièki modernizam se ogledao u prihvatanju oba pisma istovremeno. Bio je to veliki korak za demokratiju u tranzicionom periodu. Mladi Pisac je morao da donese parlamentarnu veæinu u inaguraciji ideje i misli Provincialnog Manipulatora. Scenario je uspeo. Vanredno stanje je davalo rezultate. Vanredno stanje je idealno za parlamentarizam. Mladi Pisac je iznenaðen kako sve dobro funkcioniše – nema nepotrebnih rasprava, zakon se brzo usvaja i nema nepotrebnog otezanja pošto glasaèka mašinerija vanredno dobro radi. Njegov stariji kolega u Saveznom parlamentu Stari Lisac, usavršio je parlamentarnu demokratiju i poslanici se javljaju, prema njegovoj vanrednoj naredbi, da kratko i jasno diskutuju sa «Da» i «Ne».
To je pravi put za ulazak u evropsko društvo. Èemu nepotrebne rasprave? Samo se vreme troši. Parlamentarna veæina ionako sve izglasava. Parlamentarna veæina može da radi šta hoæe. Može da drži vanredno stanje do kad ona to bude htela. Može sva pitanja u državi da svede na «Da» i «Ne». To æe ubrzati reforme i naš ulazak u neokolonijalno ropstvo. Imperijalnom Guvernatoru to ne smeta. Demokratija nije ni dobra za nižu rasu. Važno je samo da se ostvare svi odreðeni ciljevi reformi. Provincijalni Manipulator je shvatio kako funkcioniše imperijalna logika i dosledno sprovodi ugovoreni scenario. Provincijalni Manipulator savršeno dobro zna šta Imperijalistièki Gubernator hoæe. Ne moraju više ni da se èuju. Vrhunac podaništva je kad sluge, bez ikakvih uputstva rade taèno ono što su gospodari zamislili. Za to je potrebno imati vanerdnu sposobnost. To ne može svako.
Vanredno stanje omoguæava da se ta vanredna sposobnost pokaže na delu. Scenario je savršeno dobro pokriven demokratskim maskama. Javnost je iskljuèena iz prenosa. Vanredno stanje važi za javnost. Imaju dovoljno zabavljanja sa izveštajima o hvatanju kriminalnih grupa i neæe ni primetiti da je naslednik postavljen. Sve je pod medijskom kontrolom. Provincijalni Manipulator likuje. Ostvario se njegov san da upravlja iz senke i da zameni Æutljivog. Posle ceremonijalne sahrane pripremio je i ceremonijalnu parlamentarnu predstavu. Ostala je samo da glasaèka mašinerija izglasa predlog. Novinari su proterani iz sale. Ne moraju da slušaju svakakve zlonamerne komentare poražene opozicije. Ne moraju da èuju odgovor kandidata za upražnjeno mesto, na pitanje legalista da li je osuðivan da je odgovarao za sitne mangupske prevare u mladosti.
Tako èovek bez životne i radne biografije, bez škole, bez ugleda u stranci i narodu, postaje parlamentarni naslednik. Parlamentarna veæina je izabrala Sitnog Prevaranta za Premijera i nastavljaèa reformi. U poèetku je prošao i Veèiti Student da svojim bogatim radnim iskustvom presudno pomogne evropske integracione tokove. Veèiti Student je idealan da vodi strateške i teške razgovore sa naivnim, neiskusnim i svršenim studentima elitnih koledža koji su privremeno zaposleni u njihovim državama ili na ujedinjenim briselskim položajima, koji im daju moguænost i priliku da razgovaraju sa Veèitim Studentom. Tako uspevaju proevropske snage u Srbiji da vode poltiku zemlje bez imena, himne i èvrstih carinskih granica.
Proevropske snage æe podržati i brucoše da vode zemlju samo da ne budu patriotske snage ogrezle u suprotnom mišljenju i kriminalu. Proveropske snage podržavaju vanredno stanje. Kome to smeta vanredno stanje, pita se Vrhovni Ministar Suda. Kafiæi rade, ljudi se šetaju, autobusi voze putnike, snabdevenost u supermarketima je dobra, cene miruju, parlament radi vanredno dobro. Proevropske snage su napokon doèekale da ih Sitni Prevarant vodi u toliko željenu Evropu. Proevropskim snagama to ne smeta. Pragmatièni cilj opravdava neevropska sredstva. Arogantno upravljanje državom dovešæe na vlast Veèite Studente, Prevarante, Trgovce krmivom i jajima, Policijske prisluškivaèe, Kupce šeæerana za 3 € i mnoge druge mediokrite koji æe slediti upravljanjem totalitarnu maticu i koje ni u jednoj normalnoj i civizlizovanoj zemlji ne bi uspeli. Proevropske snage podržavaju takve i spremni su da tolerišu nestašluke mangupa iz sopstvenih redova. Sve je to jedna ista malograðanska splaèina nemorala, izdaje, korupcioje i donatorskih pasa koje pristižu za podršku takvog koncepta.
Graðani Srbije nisu važni. Njihov sve gori život u reformama ne interesuje izabrane nevladine organizacije koje pod krinkom liberalnih i demokratskih ideja, koraèaju rame uz rame sa mangupima u redovima nove vlasti. Tako treba! Srbija se prošlosti vraæati neæe! Imaju parlamentarnu veæinu i mogu da rade sve što hoæe. Mogu da ukidaju zakone koji predviðaju da se tek posle dve godine od smrti javne liènosti može razgovarati o javnim obeležjima njegovog imena. Mogu davati imena glavnih ulica, trgova, parkova keja ili aerodroma, studentskih stipendija, nagrada za najbolje sastave i titulu najpragmatiènijeg politièara godine. Mogu da zloupotrebljavaju vanredno stanje i da progone sve neistomišljenike. Meðunarodna birokratija im je dala odrešene ruke.
Ugašeno je svetlo u našoj balkanskoj krèmi i sve je dozvoljeno. To je proevropski stil. Provincijalni Manipulator koristi novonastalu situaciju. Javnost je okupirana, pokorena i uplašena. Javnost je optužena da je saraðivala sa svim klanovima i podržavala je zloèinaèki despotski režim. Javnost treba kazniti i uhapsiti. Parlamentarna veæina podržana proevropskim snagama i vanrednim stanjem likuje. Sitni Prevarant je njihov promoter. Podvala je uspela. Patriotske snage su poražene. Legalisti su otišli u ilegalu. Narod æe linèovati sve povezane sa zloèinom. Treba što više politièkih protivnika vezati za kriminalne klanove. Cilj opravdava upotrebu pragmatiènih sredstava. Potkupljeni poslanici æe glasati. Sitne prevare, sitan bakšiš. Dovoljna su ta tri glasa. Proevropske snage raèunaju na tu trgovinu. Ako se kupac i prodavac dogovore država se ne sme mešati. Slobodu trgovanja i ugovaranja ne sme država da sputava. Država samo treba da pravi ambijent da takva parlamentarna trgovina bude moguæa. Sve je tržište. Sve se može kupiti i prodati. Pitanje je samo cene. To su nauèili od pragmatiènog i rano nastradalog ideologa trgovanja.
Proveropske snage podržavaju vulgarni pragmatizam. Dosta je bilo patriotskih laži o istoriji, naciji i nebeskom naordu. Sada je došlo neko novo vreme. Reformatori operišu bez anastezije. Oni su Manèester Junajted koji igraju u firmiranim odelima nabavljenim kod šanera. Sitni prevaranti i šaneri dobro saraðuju. Ideolog vulgarnog pragmatizma se hvalio da je njegov toliko vešt da odela od nekoliko hiljada maraka nabavlja za 300 maraka. To je reformski doprinos sivoj ekonomiji. Tvrdo budžetsko ogranièenje ne važi za reformatore. Priznaje se, samo tvrda parlamentarna veæina od 128 tvrdih, reformskih poslanika u zanosu. Priprema se pobeda proevropskih snaga. Patriote su u povlaèenju. Izabran je novi premijer. Salve odušvljenja ispunile su sve duše parlamentarne veæine. Živelo vanredno stanje! Živela tranziciona vremena u kome se obesmišljava parlamentarizam! Smeh je zarazan. Niko ne može da prikrije zadovoljstvo. Poljupci, aplauzi, urlik zadovoljstva! Grljenje. Uspeh je brzo napravljen. Svako ostaje na steèenim pozicijama. Samo æe poneko biti žrtvovan i unaprediæe ga. Mediokriteti su pobedili. Smeh je namenjen nemoguæoj javnosti.
Podvala je potupno uspela. Meðunarodne okupacione snage su zadovoljne. Srbi su stoka. Jaram su sami stavili na sebe. Ispoštovana je volja veæine. Zakoni su sve predvideli. Niko neæe odgovarati što je sprovodio zakon. Zakon mora biti iznad interesa naroda. Parlamentarna veæina neæe na izbore. Oni su dobili mandat da nametnu jaram neuspešnih reformi. Graðani se ne pitaju. Graðani neka èekaju nove, redovne izbore. Onda neka menjaju i donose svoje zakone. Ali, tada æe sve biti kasno. Zakon neæe više ništa moæi da promeni. Smeh je namenjen prevarenim graðanima. Glupi su da sada shvate šta parlamentarna veæina radi u njihovom interesu. Za graðane je zadužen Provincijalni Manipulator. On æe im prirediti nove, ružièaste zabave i kvizove. Graðani ne pamte dugo. Do redovnih izbora sve æe biti umiveno, oprano i zaboravljeno. Zaborav leèi bolesnu dušu patriota. Zaborav je hrana za proevropsku snagu u narastanju. Parlamentarna veæina slavi zaborav. Smeju se podvali. Saèuvali su vlast, ojaèali su svoje pozicije na politièkom tržištu i mogu nastaviti da se obraèunavaju sa svima koji su otkrili njihove namere.
Ko æe saradnike zloèinaèkih klanova slušati? Niko. Ko æe glasati za legaliste saradnike ubica? Niko. Proevropske snage su dobile novu ikonu – Sveti Pragmatièar Kumopoèivši. Njegov lik i delo æe svi da slede. Nema odstupanja! I posle Njega – On! Proevrospke snage se svojom pragmatièmom ikonom bore ptrotiv dogmatizma despotskog režima. Ko hoæe, moral neka ide u crkvu! Pragmatièna ikona štiti nevladine organizacije koje nisu povredile rame u brzom hodu sa vlastodržcima. Nevladine organizacije i studije za liberalnbe i demokratske centre se ne bave politikom. Oni preziru politiku. Njih zanimaju njihova ramena. Taèno tri dana nakon sahrane Parlamentarna veæina je pokazala da su nevladini centri za demokratiju i liberalizaciju na dobrom putu. To je pravi imetak za uspešan poèetak. Sada ih više niko ne može spreèiti da uspeju. Ikona ih sve štiti od nezadovoljstva graðana kojima treba otvoreno reæi u lice. Nema više patriotskih laži. Proevrooske nevladini centri liberalno i demokratski konkurišu i ne kalkulišu za dobijenim donatorskim parama. Ko hoæe da konkuriše i kalkuliše neka pokuša da organizuje konferenciju o refomama u eksluzivnom hotelu Hajat o sopstvenom trošku i neka svi mediji to prenose. Ima li takvih? Nema. Hvala lepo! Nemojte onda pozivati nikoga ko misli drugaèije. U Srbiji je èitava pamet skoncentrisana u nekoliko liberalno-demokratskih centara za nevladino delovanje. Ostale pameti više nema.
Neki talentovaniji su izvedeni pred inkvizitorsku komisiju za utvrðivanje slobodnih misli i napisa. Tek treba da dokažu da nisu saraðivali sa kriminalnim klanovima i da su sluèajno kritikovali reforme. Ministar kulture æe razmisliti kako æe liberalno i demokratski kazniti te što su javno krili svoje misli i što su utvrðivali ono što se tek treba dokazati. Takvi su zloèinci. Njima treba zabraniti da se smeju. Oni mogu pokvariti dane žalosti. Njih treba trajno zabraniti. Ne poštuju proevropske pragmatiène obièaje. Ne ljube novu ikonu. Ne klanjaju se pred Sitnim Prevarantom i njegovim mangupskim klanom. Oni služe vojsku i vole da idu u šklou. Oni hoæe liberalnu i demokratsku, bez nevladine organizacije da mrdaju ramenima. To nije po standardnima EU. Savet Evrope ne prihvata takvo išæašeno ponašanje. Partnerstvo za rame za plakanje neæe nas dovesti do NATO ženidbe, uprkos provodadžiranju žena u crnom i homoseksualne stacionarne tako da u rukama drže tvrda budžetska ogranièenja kojima hoæe da napune sve moždane rupe u našem zakonskom telu.
Zašto da prikrivaju radost? Pragmatièni su i moderni. I posle modernizma skledi totelitarizam. Maske su pale. Smehom æe prevrnuti nebo i zemlju. Dokazaæe da se mafijaši ne grle i ne ljube tri puta. Pokazaæe da putna privreda može bez belih puteva. Sve se beli od beline. Svuda samo belo. Belo je i odelo ispod ožalošæene predstvave. Beli su i zubi na nasmejanom reformskom licu. Beli su i dani od traga zloèina. Beli se i smeh od prha zaborava. Svi se smeju. Smeh je zarazan. I otrovan. Smeh je naš najveæi izvozni brned. Uprkos svemu, oni se smeju. Smeju se do suza.
Beograd, 07.04.2003. god.