SLUTNJE

 SLUTNJE

Branko Dragaš, 08.09.2013

Aleksandar Vučića : „ Znam sebe, znam svoj narod, koji volim najviše na svetu, znam kako ću skončati…i to mi se bliži…Zato mi se toliko žuri…Hoću što više stvari da završim da bi neko za 10-15 ili 20 godina mogao da kaže da je nešto u Srbiji dobro urađeno. Srbija mora da se modernizuje i to će u političkom smislu  skupo koštati one koji sprovode reforme.“
Dodao je da oseća odgovornost zbog visokog rejtinga koji ima prema istraživanjima javnog mnjenja.

Kakva je ovo suluda izjava?
Kakvo je ovo prizivanja nesreće?
Kakve su ovo slutnje?
O čemu se tu radi?

Aleksandar Vučić  ima ozbiljan psihički problem. Ovakve izjave daju samo ljudi koji gube razum. Nemaju ono što su stari Grci tražili od svojih državnika – razboritost. Čovek koji je prigrabio svu vlast i koji daje ovakve izjave može samo naneti veliko zlo državi i zajednici. Posle ovakve izjave, Aleksandar Vučić ne reba više da se bavi politikom. On nije sposoban racionalno da rasuđuje i ne može da vodi državne poslove. Njegove samoubilačke izjave štete društvu. Ako neko vozi riskantno velikom brzinom po lošim putevima, postoji opasnost da izazove nesreću. Njegova nepromišljenost ili suludost ugrožava učesnike u saobraćaju. Postoji opasnost da stradaju nevini. Zato vožnju treba prilagoditi saobraćajnim propisima. Ne zbog sebe, već zbog odgovornosti prema drugima.

Aleksandar Vučić je mlad čovek. Ima svoju porodicu. Politika koju vodi je promašena. To je dokazao dajući ovakvu sumanutu izjavu. Politika u kojoj se gubi život nije vredna žrtvovanja. Đinđić je to kasno shvatio. Zar ne bi bilo bolje za njega, porodicu, prijatelje i državu da je danas živ? Koji je smisao njegovog streljanja? Đinđićeva priča o modernizaciji Srbije, koju sada isto ponavlja i Vučić, potpuni je promašaj. Srbija se na taj način nikada ne može modernizovati. Niti je Đinđić bio reformator, niti je to danas Vučić. To je velika zabluda.  Srbiji ne trebaju takvi lažni reformatori. Žrtvovanje je bilo uzaludno. Sve je bilo pogrešno.  Dokaz? Srbija je danas  u mnogo gorem položaju, nego kada smo rušili režim Miloševića. Tada je postojala bar energija da se nešto može uraditi, danas više ni te energije nema.

Gde je suština problema?

Ponovio sam to bezbroj puta, pa moram i sada, jer Aleksandar Vučić upada u istu zamku u koju je upao Đinđić. Suština je u tome da treba promeniti totalitarni sistem upravljanja državom, kako bi se izvršile korenite reforme i zaista temeljno modernizovala Srbija. Đinđić je nasledio totlitarni sistem Despota, nije želeo da ga promeni, nego je zauzeo Despotovo mesto i obukao nova, proevropska odela. Smatrao je da su te kozmetičeke izmene dovoljne za reformu i modernizaciju Srbije. To je bilo sumanuto verovanje političara koji nije bio dosrasto istorisjkim vremenima. Sve ostalo znamo i sve ostalo je toliko puta napisano. Oni koji su ga poslali na streljanje  danas  se bogate i žive životima  protiv kojih se Đinđić uvek borio. Srbija je bankrotirala i nalazi se u potpunom rasulu, uprkos tolikim marketinškim spinovanjima o transparentnosti i modernizaciji.

Aleksandar Vučić ne razume da se ne može modernizovati Srbija  uzdizanjem kulta ličnosti i cenzurom svih medija.Totalitarni sistem mora da se sruši u njegovom korenu i da se umesto njega uvede direktna demokratija, kako bismo obnovili republikansku ideju i demokratiji vratili smisao. Šta je na tome urađeno? Apsolutno ništa. Srbija je dospela u ruke jednog nesposobnog i nedoraslog klinca, koji je danas mnogo opasniji lik po društvo od blentavog zgubidana Borisa Tadića, a dokaz njegovog političkog ludila je upravo izjava koju je dao. Aleksandar Vučić više nije sposoban da se bavi politikom i mora hitno da napusti sve državne funkcije.

Zašto je to važno?

Ako je tačno ovo što je rekao, onda je važno sačuvati život Aleksandra Vučića. Njegov život je vredniji od promašene politike koju on vodi. Ta promašena politika je dostigla svoj vrhunac u ovoj njegovoj izjavi. Ta promašena politika nije vredna i vreme će je potpuno pregaziti. Aleksandar Vućić je konvertit. Kao konvertit nosi duboko u sebi osećanje krivice. Odrekao se politike koju je zastupao čitavu deceniju, izdao je svoga političkog oca Šešelja, izdao je sve u šta je verovao tolike godine, što mu je donelo političku karijeru i materijalnu sigurnost, da bi, ucenjen i odrađen od strane stranih obaveštajnih službi, počeo da zastupa sve ono što je tolike godine napadao, vređao, pljuvao i nipodaštavao. Strane obaveštajne službe su uspele da izmene nastup Vućića, kao što su mrljavka Tadića ubrzali i japijevcem načinili, tako su agresivnog Vučića uspeli da uspore do te mere da ga pretvore u eurobudistu. To su posebni psihološki tretmani lobotomiranja ucenjenih osoba, koje strane službe drže na udici i usmeravaju da završi poslove koje su predvideli za njih. Tu nema nikakve sentimentalnosti. Političar mora da odradi što mu je naređeno, igraju na njegovu političku sujetu i materijalnu pohlepu, prave mu logistiku da sve to uradi u zadatim terminima, a nakon izvršenog zadatka , kada ispuše cigaru, bace ga na ulicu i petom opušak zgaze. To je sudbina diletanata političara u Srbiji, koji pokušavaju da igraju veliku igru za koju nisu dorasli.

Prema svim objavljenim informacijama, kada pažljivo složete kockice, ne morate da imate nikakve doušnike insajdere, dovoljna vam je srpska pamet običnog našeg čoveka, AV je davno ucenjen i tipovan za ovo doba. Veliki Brat planira unapred i priprema političare koji će odigrati ulogu koju im je Veliki Brat namenio. Konkretno, u ovom slučaju, AV i njegova dva pajtaša Neverni Toma i Mali Sloba, dobili su zadatak, kao provereni nacionalisti iz srušenog despotskog režima, da odrade ono što Boris Tadić nije smeo, da izvrše idaju Kosmeta i da omoguće njegovo priznanje. Taj scenario je danas na delu.

Selektivna borba protiv korupcije, hapšenje nekih tajkuna, dok se drugi ne diraju, loše napisane tužbe koje padaju na sudu, puštanje na slobodu opzuženih, ne diranje političkih tajkuna,  tajna nagodba sa vrhom žute mafije, zaduživanje zemlje u jednoj godini za 4 milijarde evra, raspad privrede i društva, potpuna kontrola svih medija, kult ličnosti, zadržavanje totalitarnog režima, spinovanje javnosti, podizanje rejtinga, uprkos tome što na izbore izlazi 35% birača, sve je to bilo u funkciji potpisivanja  briselskog sporazuma i izdaje naših Srba na Kosmetu.

AV danas igra na poslednju kartu. Kartu svoje lične žrtve. Prenemaganjem i licemerjem želi da izazove sažaljenje. Priča o njegovom danonoćnom radu i infuzijama koje prima u kabinetu služe za pridobijanje naklonosti građana, Isto se odnosi i na nesretnu priču kako je, sve u odelu, ležao u briselskim kancelarijama na podu, jer su ga satrapi EU toliko ponizili da mu nisu dali ni pristojnu hotelsku sobu, što je velika sramota ne za njega , nego za našu državu. Svim tim plasiranim pričama, kojih bi se pristojan i kulturan čovek stideo, AV želi da  dobije još neki procenat na rejtingu. Izjavom da mu se bliži kraj nepotrebno izaziva sudbinu i vodi državu u još veću neizvesnost i mrak.

Njegov problem je što se preigrao. Sada shvata da se nalazi u velikoj opasnosti. Ne može da se modernizuju društvo u kome postoji jedan najmoćniji čovek. Ne može najjači čovek u državi da preko svojih ličnih novinskih biltena vrši hapšenja, ne sme da preti, ne može , kao nadobudni klinac željan dokazivanja i poigravanja sa državom, zloupotrebljavajući državnu funkciju, da neprekidno govori u prvom licu, kao da je država njegova privatna kompanija, da će hapsiti, da to on ne prihvata, da on ne može svuda da stigne i sve takve budalaštine egocentričnog i frustriranog lika, jer niti je ovo njegova privatna država, niti je on sposoban da upravlja tako velikim i složenim državnim sistemom, pošto nikada ništa nije radio u životu, osim što je politički baljezgao gomile radikalskih glupsti, koje su nas skupo koštale.

AV ne shvata da ne hapsi on, nego policija. Ne shvata da ne diže tužbe on, nego tužilaštvo. Ne shvata da ne sudi on, nego sudovi. Ne shvata da ne uređuje novine on, nego urednici slobodnih medija. Isti oni koji su ga prošle godine, pre izbora, čerečili, koji su mu se rugali i podsmevali, da bi danas bili njegova udarna pesnica za uništavanje svake kritike u društvu. Borba protiv totalitarnog sistema je moguća jedino izgradnjom demokratskih institucija. Pojedinci nisu važni, nego je važno doneti dobre zakone, kojima će se braniti država od političara, tajkuna i kriminalaca. Dobrim zakonima se brani država od samovolje diletanata.

Mislio sam da , posle streljanja Đinđića, nikada više neću pisati ovakve tekstove. Nažalost, Srbija nastavlja da propada dalje. Ulazimo u opasnu zonu ludila i samovolje jednog čoveka.

Šta je rešenje?

Rešenje je da se Aleksandar Vučić spasi od samoga sebe.

AV treba hitno da podnese ostavku ili da se smeni sa svih političkih funkcija.To je jedini način da se izbegnu rizici o kojima on danas tako dramatično govori. Takav govor je neukusan i ogavan. To je podilaženje javnosti i opasno igranje sa vatrom. To ne sme da se radi. Nisu dobra vremena za takvu vrstu političkog marketinga. Ako potpredsedniku vlade Republike neko zaista i preti, onda javnost treba da bude obaveštena i policija mora da uradi svoj deo posla. Nema tu nikakvog prenemaganja i sentimentalnosti. Zadatak policije je da iznese svoj izveštaj o bezbednosti AV. Tako ćemo dobiti da institucije sistema profesionalno rade svoj posao. Ne sme niko da preti  državnim službenicima.

Molim Aleksandra Vučića da podnese ostavku i da se ne izlaže nikakvoj daljoj opasnosti.

Pozivam sve navodne istraživače javnog mnjenja, agencije za prodaju magle, i one koje se dodvoravaju svim režimima, plaćene analitičare, novinske biltene režima, televizije u službi režima, profesore u službi svojih privilegija i tezgi, sve vas preklinjem da prestanete da ložite AV, jer mu činite medveđu uslugu. Gurate ga u propast. AV nije dorasto ulozi koju ste mu namenuli, ne može da nosi teret tolikog spinovanja javnosti. Opijen je trenutnom moći koju poseduje i upada u opasno ludilo koje mu može ugroziti život.

Prekinite sa tim odmah!
To što radite nije dobro.
 Prekinite što pre i počnite da pišete ovakve kritičke tekstove, da pomognemo AV da dođe sebi, kada njegova lična stranka SNS, nema hrabrosti da mu saspe istinu u lice.
Nemojte da pothranjujete bolesnu sujetu jednom egocentriku koji, zbog grehova iz prošlosti, više ne može da se kontroliše.

AV je svojom nepromišljenom izjavom teško optužio srpski narod koga, kako ističe, najviše na svetu voli. Navodno, zna on svoj narod.  Ispada tako da mu najveća opasnost preti  upravo od njegovog naroda. Kakva blamaža! Kakva glupost političara koji je izgubio koompas. Ne preti tebi, čoveče, opasnost od tvog naroda, nego tebi preti opasnost od tih koji te okružuju, sa kojima si napravio koalicije, koje viđaš svakoga dana i koji rade protiv tebe. To su tvoji najveći neprijatelji. Nauči nešto iz savremene istorije.

Tvrdnja da mu se žuri da uradi za Srbiju što više da bi je modernizovao i da tako ostane upamćen u narednih dve decenije je potpuno smešna. Žurba potiče od naloga koje dobija od Velikog Brata. Više od sto godina niko nije uspeo da reši pitanje Kosmeta. AV to hoće da reši za nekoliko meseci. To nije normalno. To se ne može nikakvom brzinom rešiti. Treba ostaviti da vreme rešava te probleme. Pogotovo Srbija danas nije u stanju da rešava taj važan nacionalni problem, jer se nalazi u najgoroj situaciji od nastanka. Okupirani smo iznutra i optuženi pred svetom za genocid, gubimo teritorije i narod, smanjujemo se i nestajemo, uništen je moral i obesmišljeno svaka čestitost, pa nije dobro vreme za rešavanje kosmetskog problema.

AV to neće da razume, jer se dodvorava administraciji Velikog Brata i pokazuje da je dorastao da ispuni sve njihove naloge. Suština je da ništa nije rešeno. Odnosno, da je nezavisna država Kosovo priznato od strane režima u Beogradu, da su Srbi na Kosmetu prodati i da postoji opasnost novog egzodusa našeg naroda. To je politika AV i njegovih pajtaša.

Ne mogu da razumem da neko, ko ima svoju porodicu, ima hrabrosti da stavi potpis na briselski sporazum i da potvrdi planiranu izdaju. Zar se ne plaše kosovskog  mita? Zar se ne plaše srpske krvi koja je vekovima lila na Kosovu? Zar se ne plaše osvete kosovskih zavetnika? Zar se ne plaše predanja o izdaji svete srpske zemlje?

Neće Aleksandar Vučić ostati upamćen kao modernizator Srbije, jer to on uistinu nije, nego će ostati upamćen kao izdajnik koji je radio  protiv interesa svoje države i nacije. To muči Alekandra Vučića. To je njegov glavni problem. Laskanje medija i aplauzi podanika ne mogu da prikriju ovu istinu o izdaji. Ni nepromišljena prića o žrtvovanju mu neće pomoći da izbriše istorijsku istinu o veleizdaji.

Na kraju, Srbiji ne trebaju ovakvi političari. Srbija je umorna od ovakvih  slepih lidera. Video sam Koraksovu karikaturu, gde slepi vođa AV, kao kod Domanovića, vodi svoj narod u provaliju. To moramo zaustaviti. Tako ćemo spasiti i Srbiju i ostrašćenog Aleksandra Vučića.

Beograd, 08.09.2013