Početna Tekstovi СЛОВЕНИ/КОЛОВЕНИ

СЛОВЕНИ/КОЛОВЕНИ

8367
0
SHARE

 СЛОВЕНИ/КОЛОВЕНИ

 

Професор др Божидар Митровић, московски адвокат и стручњак за међународно право, деценијама се бори да докаже да је велика историјска превара, коју су, после берлинског конгреса 1878, наметнули нордијско-германски историчари, да су Словени на Балкан дошли из руских степа у 6. веку нове ере, прешавши Карпате, да постоји древна историја СлоВена, која се протеже све до неолитске прве цивилизације Лепенског вира и Винче, да је назив СлоВени погрешно прочитан и да је прави назив КолоВени, јер у основи схватања лепенског човека – мировозрења – погледа на свет, поимање света – налази се представа да је СВЕ КОЛО, схватање васкрсне снаге узајамног јединства кретања Мајке Земње око Сунца, што је била вера, тачније скуп знања, колективно знање или ВЕДЕ рода првобитног или скраћено – РазУМ.

 

СлоВени/ КолоВени су створили најстарију цивилизацију о којој данас не сме да се говори, која је забрањена,  скренута, коју одбацују историчари германске школе , заговорници римско освајачке, територијалне, папско-цезаристичке идеологије да је сила моћнија од истине и права, инквизитори једне империјалне, колонијалне, експлататорске и насилне крсташке политике, која се заснива на крађама, отимањима, фалсификатима и прекрајањима древне повести, која се заснива на перманентом геноциду према СлоВенима/КолоВенима, само у Другом великом клању је убијено 25 милиона СлоВена/КолоВена,  све у циљу да прикажу како су крсташи виша раса, Аријевци, како су они створили европску цивилизацију, културу, писменост и како су СлоВени/ КолоВени нижа раса, дивљаци, људождери, урођеници  из азијских пустара, који су се населили на свету европску земљу крсташа тек у 6. веку, који су дођоши, придошлице, уљези, вештачки тело у европском бићу и који морају да се покоре вишој, напреднијој, развијеној и старијој раси и цивилизацији, јер, у супротном, уколико не буду понизни и не сагну главе пред господарима, не клекну и пољубе стопала моћнијима, биће кажњени, ишибани, вешани, гиљотинирани, спаљени на ломачи или пећима у Аушвицу, биће истребљени и протерани из Европе, враћени преко Карпата у своју дивљу постојбину, биће доведени до стања да буду пресрећни што су робље у једној развијеној цивилизацији, јер шта могу ти дивљаци да буду него вечне  слуге римско-германским-франачким господарима, који на те СлоВене/КолоВене гледају као на неке ретке дивље звери из балканских шума, ухваћене и смештене у европске законодавне кавезе, бриселска поглавља и споразуме, балканске звери које морају да се држе на европској узди, са брњицом на устима, да не проговоре о древној цивилизацији Лепенског вира и Винче, јер је то јерес, тврдити да су првоРодни наши преци из култа Кола створили реч културу, да су имали свој КолоДар – каленДар, да су имали своје писмо, АЗбуку,винчаницу, своје богове, своју математику, да су имали заборављени број НУЛА, коју Европа није познавала до доласка арапских освајача, док су Арапи тврдили да арапске цифре, како их назваше незналице, нису биле арапске, него да су припадале неком древном народу, да су они само сачували матемтичке цифре од заборава, да су наши преци били први металурзи, да су зидали куће на спрат, да су имали грејање у кућама, да су знали да се земља окреће око Сунца, да је Винча била неолитски Њујорк, да није било речи за рат и оружје, да је више од трихиљаде година владало Златно доба, без рата и сукоба, да су правили скулптуре и наките којима се данас дивимо и да је све то што је откривено и доказано, али које се крије и омаловажава, био доказ да се радило о једној високо развијеној цивилизацији и култури, о цивилизацији која није била насртљива, колонијална и империјална, која је величала заједницу и љубав, која није, попут грчке цивилизације, све крала и присвајала као своје или попут римске цивилизације све уништавала, брисала и палила, ради се о култури  која је ударила темеље европске и светске цивилизације  и то само због тога што је припадала аутохтоним СлоВенима/КолоВенима, само због тога што није припадала римско-германско-франачкој цивилизацији, него им је претходила, та цивилизација је последнјих два века осуђена на заборав и изолацију.

 

Проф др БожиДар Митровић пише своје СлоВене/КолоВене као протест, бунт, крик и побуну над овом историјском неправдом, над овим цивилизацијским заборавом, над овим бахатим понижавањам, вређањем и гурањем у страну читавог једног древног народа, најстаријег и најмногољуднијег, највећег и најзначајнијег,  пише своје СлоВене/КолоВене као завештање будућим генерацијам да не пристану на превару, подвалу, фалсификате и лажна подметања, да не узимају здраво за готово све што им сервирају етаблирани савремени историчари, да прочитају и друге забрањене књиге, да упореде све податке, да промисле и да не дозволе више никада да буду преварени и понижени, да буду изиграни, да буду обманути, само због тога што , како их приказују, припадају нижим расама народа, да је то све смишљено како би се ти словенски народи држали поробљени, како би им се одузела слобода, сећање, мисао, РазУМ, како би се осећали инфериорно у односу на , наводно, супериорнију, културнију, цивилизованију и моћнију евроспку расу, која, заправо, то уопште није, која је живила у дивљем природном стању у време када су наши преци из Лепенског вира и Винче  имали своју математику, своје писмо, када су имали своје Цифре и када су својом толерантним односом према различитостима омогућавали складан развој друштвене заједнице.

 

Проф. Др БожиДар Митровић пише своју АЗБУЧНУ МАТЕМАТИКУ ВИНЧЕ , којом доказује да је древни назив СлоВена био КолоВени, да је 0 / НУЛА/ била позната још лепенцима и винчанцима, да божански знаци у МеђуРЕЧју нису у Месопотамији, него у Подунављу, да су Грци грешили када су НУЛУ сматрали да је НИШТА, верујући да из празнине и ништавила не може да настане нови свет, тако Запад  скоро два миленијума није прихватао НУЛУ, чиме је закочен развитак математике, спречен развој иновација у науци и нетачно приказиван календар, да је хришћанска црква, развијајући погрешан антропоцентризам, који је величао Бога јер је саздао свет ради човека, прилагодила геоцентризам хришћанству, да је римски територијални принцип био превазиђен христијанизовањем Рима , који се, сучеливши се са немогућношћу свог даљег територијалног ширења, определио да више не припаја себи нове територије, које више не може да контролише, него да христијанизује поробљене душе, које верују у остваривања царска небеског и лакше подносе муке овоземаљске, да је клерикално-империјални ватиканска инквизиција прогањала математику и слободоумље, да је у азбучним знацима брахма 10 означавано знаком у облику положеног знака Лепенског вира – А3, што указује да је Лепенски вир заједнички извор свих цифара или мишљење проф.др Радивоја Пешића да су азбучни знаци у Лепенском виру настали у зависности угла осунчавања три основна азбучна знака.

 

Све је ово непознато нашој јавности, држава није заинтересована да подржи даља истраживања на нечему што утемељује наше државне и националне интересе, стручна јавност је сувише етаблирана и уцењена  у процесима наметнутих европских интеграција или су ограничени својим личним историсјким догматизмом, немају научне знатижеље и словенске врцавости да искораче из преузетих и научених канона, тако да се све своди  на личну борбу одметнутих појединаца, побуњеника и десперадоса, који не пристају на историјске лажи, подметања и преваре, који неће да се покоре фалсификованој историји од стране германских историчара, који настављају да се боре из своје побуњене и слободарске природе, који су упорни и тврдокорни, жилави и несавладиви, упркос омаловажавању локалних српских малограђана и паланачких доктораната, европских професора за прежвакавање умрлих историсјких теорија, појединаца освешћених и продуховљених, одважних и смелих, који су ушли у једну велику и неравноправну борбу, али који верују у снагу древне идеје коју заступају, у снагу древне истине која је сакривена, који се жртвују за ту древну идеју и један од тих необичних и чудновато храбрих наших умних људи којима се дивим, кога слушам,  од кога учим и кога проучавам, управо је и проф.др. БожиДар Митровић, московски доктор правних наука, лепенац и винчанац, утемељивач истине о СлоВенима/КолоВенима, писац АЗБУЧНЕ МАТЕМАТИКЕ ВИНЧЕ, који нам открива да је могуће само у космичко-просторно-временском изворишту бројева из Винче да 0 = 3 x 4 x 5 = 60, круг древног циклуса , како је то приказано на древном азбучном часоВенику нашега Лазара Хиландарца,  српског средњевековног монаха, који је 1404 направио, на прочељу ступа двора Великог кнеза у Кремљу, први часовник са азбучним бројчаником,  који је непрекидно радио 217 година, показујући земаљске часове и положај планета, где је НУЛА била и остала ПРАИЗВОР, непрекидно КОЛО, као космогонија древних СлоВена/КолоВена, вечно винчанско кружење, обнављање, рађање, умирање и поново рађање, управо нам је проф.др БожиДар Митровић открио  тајну најлепшег православног храма на свету, тајну  Покровског саборног храма у Москви, који се налази на ПреКрасном тргу, не на комунистичком Црвеном тргу,  храма који је грађен од 1555 до 1561. године, храма који је подигнут, не како се званично пише у славу сећања на освајање татарског упоришта Казањ 1552. године, четри предивне велике и четри мале куполе нису означавале толики број напада на утврђени град, то је сувише просто и примитивно схватање, него је овај руски Храм подигнут у славу хелиоцентричног система, знаци КОЛА, вечног васкрса, са четри ГОДишња доба, односно каленДара, у духу древнне цивилизације СлоВена/КолоВена, у којој је централна купола Сунце, која је космогонија вечног васкрса природе као саставног елемента НУЛЕ као прапочетка.

 

Проф. Др. БожиДар Митровић  смело и оригинално даје тумачење, које је вековима мучило научнике, зашто су у математици Месопотамије  божански бројеви били 3,4,5,6,12,60, нашавши решење у генијалној једноставности којом су овладали људи Лепенског вира и Винче, чија је вера и философија, идеја РАзУМа, математика и култура,  биле засноване на  поставци да је СВЕ КОЛО, да је све било знање рода и да је то створило циклични, десетоцифрени систем, где је НУЛА била  основ тог система и где су   Винчаци, као први творци европске цивилизације, себе посматрали као нераскидиви део непрекидног кретања природе и небеских тела.

 

На самом крају овога приказа, морам да истакнем да нам је проф. Др. БожиДар Митровић открио сву поквареност и подлост гермаске историјске школе, која је Србе убеђивала да су дошли тамо негде иза Карпата, док је Русима продавала учење да су дошли из Подунавља, дакле, и они су прешли Карпате, али у супротном правцу од Срба, што показује да ти народи, у оваквом фалсификовању историје, нису баш  показали неки високи степен интелигенције, напротив, показују своју ограниченост и глупост у односу на супериорнију германску расу, Срби и Руси су , значи, само заменили  места живљења из разлога да би германски историчари могли да тврде да су и Срби и Руси досељени у своје нове постојбине, док су германски народи аутохтони народ и имају право да нам држе лекције, јер су у својој кући, док смо ми дођоши и избеглице,  даље, германски историчари  упорно тврде, позивајући се на једини извор, цара византијског Константина VII Порфиногенита, дело О УПРАВЉАЊУ ЦАРСТВОМ , да су се Срби  у броју од 100.000 до 300.000 земљорадника, све са својим породицама и свим осталим што их чини великом етничком заједницом, како су се они осећали и како су се изјашњавали, доселили из предела негде иза Карпата, тачно место се увек изоставља,  626. године  на Балкан, који је тада био насељен од 2 до 3 милиона становника, што значи да је та велика сеоба Срба изазвала тектонски поремећај, као када би данас у Србију, далеко било, дошло од 500.000 до 700.000 миграната са Блиског истока, да је такво  велико досељавање морало код локалног, земљорадничког становништва да изазове велике покрете отпора и одбране, крваве сукобе и ратове, којих није било и нису забележени, јер су досељеници својим бројем угрожавали домородачке земљопоседничке интересе, таква велика бројност досељеника је захтевала изузетно сложен и велики организациони посао пребацивање толиког народа преко Карпата на Балкан,  о Русима који иду у супротном правцу сада не причамо,требало је попети се на планински масив Карпата и онда се спустити у мочварне крајеве Балкана, народ је за такву велику сеобу, према квантитавним анализама, морао да има двогодишње залихе концентроване хране, морали су да имају велику количину семена, да усаде нову летину у години када се настане, морали су да имају велики број јахаћих коња, теглеће марве , запрега и ситне стоке, што значи да је тај народ морао да има велико богатсво пре него што је кренуо да се исељава из своје постојбине, тамо негде иза Карпата, па је некако логично било да се закључи да неки народ који већ има тако велико богатсво које је створио у постојбини и нема неког великог интереса да се сели из такве постојбине и да тражи хлеба преко погаче, да је то  заиста велики ризик да се крене на тако велики и опасан пут  само из разлога да би  се некако ушло у књиге византијског цара и германских историчара, да је тај мотив пресељења, морате да признате, ипак, бесмислен и глуп, а народ који има такво стечено богатство није глуп народ, да би стока, коју би тај народ србски повео са собом, морала да се храни испашом у току пута, носити толику количину сена за стоку није технички изводљиво, што значи да се мора да иде кроз пределе који имају добре ливаде и велике изворе воде, да би колона којом би се кретао тај народ била дуга читавих 1.500 км, што обесмишљава само време пресељења и што доводи до закључка да се сеоба морала да врши у више колона, што, опет, значи да је ширина сеобе морала да буде много већа и размакнутост између колона, како би стока имала довољно испаше, па се процењује да би таква велика сеоба Срба захватила и опустошила површину од 150.000 квадратних километара, то је 387 км ширине и 387 км дужине колоне, простор од Београда до Загреба, рецимо, један крак и други крак од Београда до Будипеште, у том простору би се кретали Срби, што је просто неизводљиво, јер постоје и други народи који већ хиљадама година живе на том простору и који не могу да нестану, нити могу да дозволе да их неко тако олако прегази, без рата и отпора, једино ако ти домородачки народи нису били исто Срби, па су, као добри домаћини,  одлучили да позову своје рођаке преко Карпата да им дођу у госте, јер имају неке велике планове у даљем насељавању Балкана, што је , поново, био један велики подухват јер, због великих мочвара и река на путу, стока се могла напасати само 120 дана у години, када су биле повољне временске прилике, зато је реално неизводљиво да се у тако кратком року од годину дана, колико су имали залихе хране, изврши сеоба тако великог и бројног народа, Мојсије је Јевреје водао 40 година на растојању од свега 40 км, настојећи да у том путу изумре генерација робова и да се роди нова генерација слободних Јевреја, али Срби нису имали Мојсија да им разгрне толике набујале реке на путу, поготово не непрегледни Дунав, за прелазак тако велике реке треба направити преко 300 скела, које људи морају сами да саграде јер, како рекох, нисмо имали Мојсија, што је поново отежавало и одуговлаћило сеобу, па када се све ово што смо навели узме у обзир, прескачемо климатске непогоде, болести, нападе животиња и пљачкашке нападе одметнутих банди, можемо да закључимо да је читав подухват сеобе Срба  захтевао одличну државну организацију, коју ми, наравно, тада нисмо ни имали, или беспрекорно самоорганизован и дисциплинован народ, што је, нажалост, потпуно у супротности са препознатљивим индивидуализмом и  карактектером особином  Срба да се курче и паметују,да проналазе неке своје посебне путеве и шеме куда ће да се насељавају, мислећи да увек могу да сами  нађу повољније услове и бољу земљу, тако да можемо слободно да закључимо, на све велике покушаје цара Порфиногенета и германске историсјке школе, да није било никакве велике сеобе Срба, да то није могло технички да се изведе,  да је то њихова подла измишљотина, да се иза те измишљотине крију римско-германско-франачки интерси, папско-цезаристичке освајачке намере, него да су ти Срби  од Лепенског вира и Винче већ живели у Подунављу, да су имали своју цивилизацију и своју културу, да су имали своју математику и своје богове, да су се звали, како нам доказује проф.др БожиДар Митровић, СлоВени/КолоВени, да је вероватно било мањих досељавања рођака из Сибира, који су бежали од хладноће и прелазили Карпате, долазећи у питомије и цивилизованије крајеве, долазећи да се настане у богатим пределима Подунавља код својих учених и богатих, угледних рођака који су припадали истој етичкој скупини СлоВена/ КолоВена.

 

Књиге проф. Др БожиДара Митровића су  угаони камен у одбрани српског националног идентитета и нашег аутохтоног погледа на свет, оне почивају на древним вредностима наших далеких предака, оне нам помажу да истрајемо у борби за одбрану независности и суверености Србије, оне нам дају снагу чињеница да истрајемо у борби за наш опстанак у невремену када нас поново Европа издаје и продаје, када затире наш допринос развоју европске цивилизације и културе и када хоће да нас коначно и трајно поробе као реметилачки фактор на Балкану.

 

Читајте ове књиге, изучавајте, учите, размишљајте и разговарајте, јер само тако, знајући да је је СВЕ КОЛО , да се све понавља и враћа,  да постоји азбука те вечне математике, можемо да се изборимо за своје поновно рађање и обнављање.

 

Београд, 24.08.2016

 

SHARE