Početna Sadržaj Privatizacija Slab bilans privatizacije društvenih firmi

Slab bilans privatizacije društvenih firmi

612
0
SHARE

Propadaju i najuspešnija preduzeća u Šumadiji
Bahatosti novopečenih bogataša

Kragujevac – Tek okončani štrajk glađu grupe radnika u kragujevačkom privatizovanom preduzeću Azma i aktuelna situacija u takođe privatizovanoj fabrici Zastava Kovačnica iznova su skrenuli pozornost na naličje procesa izmene vlasničke strukture domaće privrede, odnosno na činjenicu da su efekti privatizacije društvenih preduzeća u Srbiji, u sve većem broju slučajeva, u potpunom raskoraku s proklamovanim ciljevima i očekivanjima. Otuda i ne čudi mnogo što se sve glasnije čuje pitanje da li je privatizacija jedna od slabijih karika procesa tranzicije u Srbiji.

Ako je suditi prema nedavno objavljenim ocenama stručnog istraživanja bilansa, dosadašnje izmene vlasničke strukture srpske privrede koje su, donekle pojednostavljeno ali ne i netačno, svedene na novinski naslov Kusi rezultati od prodaje, kao i prema dosadašnjim šumadijskim iskustvima u toj oblasti, odgovor na pitanje da li je privatizacija društvenih preduzeća jedna od slabijih karika tranzicije u Srbije izvesno je potvrdan.

U prilog ovome je i činjenica da su gotovo sve dosad privatizovane kragujevačke društvene firme (osim onih u Zastavi, ako se izuzme Kovačnica) u međuvremenu propale, ili još uvek propadaju, a Azma i Zastava Kovačnica tek su poslednji slučajevi, blaže rečeno, neuspelih privatizacija. Sada bi strogi zagovornici tržišta kao ekskluzivnog barometra uspešnosti poslovanja firmi mogli da konstatuju da je u kragujevačkom slučaju reč o preduzećima koja su i pre privatizacije tavorila ili, pak, bila na ivici kolapsa, te da im na tržištu nije bilo spasa ni posle izmene vlasničke strukture, što nije i sasvim netačno. Ipak, nevolju s konstatacijama i ocenama ove vrste predstavljaju upravo primeri dva poslednja ovdašnja privatizaciona slučaja, onih koji se odnose na Azmu i Zastava Kovačnicu. Prema poslednjim zvaničnim informacijama Zastava Kovačnica, koja je je do prošlogodišnje privatizacije (kada ju je kupio bugarski konzorcijum Intertrust) bila jedna od najuspešnijih, ako ne i najuspešnija Zastavina firma koja je svoje proizvode izvozila na brojna tržišta u svetu i izrađivala otkivke i za potrebe Dženeral motorsa, danas je u sve težoj proizvodno-poslovnoj situaciji.

Samo godinu dana posle privatizacije proizvodnja u Zastava kovačnici je prepolovljena, a izgledno je njeno i dalje smanjenje pošto se, s druge strane, gomilaju zalihe nekvalitetnih proizvoda. U takvoj situaciji, kovače od letos šalju na plaćene (prinudne) odmore na kojima su im zarade prepolovljene, dok se onima koji rade radno vreme produžava. Aktuelnim dešavanjima u Kovačnici ovih dana bavila se i republička Agencija za privatizaciju, a rezultati njene vanredne kontrole situacije u toj firmi biće, najavljuje se, uskoro poznati. Zastava Kovačnica, najstarija i najveća firma te vrste na Balkanu, od doskora uspešnog i perspektivnog preduzeća postala je novi šumadijski „privatizacioni slučaj“ čiji je ishod neizvestan.

Slično je i sa Azmom u kojoj je, podsetimo, grupa od sedmorice radnika i suvlasnika firme okončala sedmodnevni štrajk glađu. Azma je do privatizacije takođe bila uspešna firma koja je u vreme velikog uspona Zastave (osamdesetih godina prošlog veka) slovila za jednog od najsolidnijih kooperanata tadašnjeg kragujevačkog automobilskog giganta. Danas radnici Azme pokušavaju i štrajkom glađu da se izbore za spas preduzeća i sačuvaju svoj radni status u njemu. U Sindikatu ove firme kažu da su posle privatizacije plate zaposlenih sve ređe i „tanje“, ponajviše stoga, tvrde, što se kapital Azme nelegalno odliva u kragujevačko privatno preduzeće Ćar, čiji je vlasnik član konzorcijuma koji je krajem 2004. kupio Azmu. Doduše, članovi tog konzorcijuma je i još 73 radnika Azme, među kojima su i ona sedmorica koja su štrajkovala glađu, ali je gazda Ćara, uz pomoć poslovodstva Azme, uspeo da se nametne za većinskog vlasnika tog preduzeća. Zahtev Sindikata i radnika Azme da se raspetljaju vlasnički odnosi unutar konzorcijuma koji je u decembru 2004. kupio tu firmu, mesecima čami u nadležnim sudovima, kao i u brojnim drugim sličnim, ili istovetnim slučajevima.

Ne propadaju, dakle, samo privatizovana društvena preduzeća koja su i do promene vlasničke strukture bila neuspešna. Naprotiv, primeri Zastava kovačnice i Azme, kao i kragujevačke mlekare Mladost koja je do dobijanja većinskog vlasnika mlekom i mlečnim proizvodima uspešno snabdevala ne samo Šumadiju, nego i Sandžak i severno Kosovo, a posle dolaska gazde (stanovitog Gorana Ljubičića) vrtoglavo propala, kazuju da propadaju i društvena preduzeća koja su pre privatizacije i te kako uspešno privređivala. To što u Šumadiji, ali i drugde u Srbiji, propadaju privatizovana preduzeća eksplicite potvrđuje tezu da je promena vlasničke strukture domaće privrede jadna od najslabijih karika tranzicije, usled čega ionako enormno visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji, prema nekim stručnim istraživanjima, i dalje raste, dok se, istovremeno, prosečne zarade zaposlenih smanjuju.

Kako ovakva privatizacija u Srbiji, pored ekonomske, ima i svoju socijalnu dimenziju (otpuštanja i šikaniranja radnika, smanjenje zarada zaposlenih), to je ovih dana povodom situacije u Azmi reagovao Sindikat kragujevačkih metalaca, poručivši da napokon mora da se stane na put „bahatosti novopečenih bogataša koji kupuju preduzeća ne da bi unapredili njihovo poslovanje, već da bi ih upropastili“. Nevolja sa ovom porukom ovdašnjih metalaca je, međutim, u činjenici da se „bahatosti novopečenih bogataša“, ako je suditi prema dugogodišnjoj agoniji velikog broja radnika propalih kragujevačkih privatizovanih firmi (PKB Transport, Štamparija Nikola Nikolić, Zastava inženjering…) u zemlji Srbiji još uvek teško staje na put. Tužbe protiv nesavesnih vlasnika i zahtevi za poništenje privatizacija, i pored brojnih dokaza o nepoštovanju i bukvalnom gaženju kupoprodajnih ugovora, mesecima i godinama se vuku i razvlače po nadležnim i (ne)zavisnim sudovima. O ažurnosti domaćeg pravosuđa kada je privredni kriminal u pitanju ponajbolje, uostalom, svedoči činjenica da su od petooktobarskih promena na ovamo protiv stotinu i više rukovodilaca gotovo svih kragujevačkih preduzeća podnete krivične prijave zbog zloupotreba službenih položaja i ovlašćenja, manipulacija i mahinacija u poslovanju i postupcima privatizacije društvenih firmi i banaka. Koliko je javnosti poznato, nijedan od krivičnih postupaka ove vrste u Kragujevcu nije odmakao dalje od početka.

Ko i zbog čega kupuje

Glavni kragujevački stručnjak za privredu i privatizaciju mr Vlada Vučković se u potpunosti slaže s ocenama pojedinih domaćih stručnjaka da Srbija, koja je u proces tranzicije iz poznatih razloga ušla kasnije od gotovo svih postkomunističkih zemalja, u postupku privatizacije nije učila na greškama tih zemalja, već je izmeni vlasničke strukture privrede pristupila ishitreno i po svaku cenu. Pri tom se, kaže on, nije vodilo računa o tome ko kupuje, odnosno kolika je ekonomska snaga i kakve su stvarne namere novih vlasnika privatizovanih firmi. – U praksi se pokazalo da su uspešne samo one privatizacije u kojima su se kao kupci društvenih firmi pojavili investitori iz iste branše, ili veliki investicioni fondovi kojima je u interesu da uvećaju kapital kupljenih preduzeća. U svim ostalim slučajevima u kojima su kupci preduzeća bili biznismeni s nepoznatom ekonomskom snagom i nejasnim poslovnim namerama, privatizacije su bile neuspešne kako u Kragujevcu, tako i u drugim delovima Srbije – smatra Vučković.

Ozbiljni kupci – uspešne privatizacije

Kragujevačke firme PKB Transport, Štamparija Nikola Nikolić, Remont, Zastava Inženjering, Košutnjak, Partizan, Elvod, Mlekara Mladost, Azma i druge koje su nakon privatizacije propale, ili u kojima promena vlasničke strukture daje, blago rečeno, sumnjive rezultate, kupili su domaći biznismeni, ili „biznismeni“. Jedini izuzetak u ovoj grupi neuspešno privatizovanih preduzeća jeste Zastava Kovačnica, koju je kupio bugarski konzorcijum.

Za razliku od ovih, uspešno privatizovane kragujevačke firme mahom su one iz bivše Grupe Zastava: Zastava Alati, Zastava Tapacirnica, Zastava Šped, Zastava Livnica, Zastava Transport i Zastava Reomat. Ova Zastavina preduzeća kupile su renomirane slovenačke, austrijske i nemačke kompanije. Očekuje se da će ovoj grupi uspešno privatizovanih Zastavinih preduzeća uskoro da se pridruže i Zastava Mašine, koje je nedavno kupila jedna norveška kompanija.

Zoran Radovanović
Danas četvrtak, 12. oktobar 2006.

SHARE