SIRIJA

SIRIJA

Branko Dragaš, 03.09.2013

Zlikovačka NATO armada mora biti negde zaustavljena. Jedini način da se zaustavi je da bude vojno poražena. Nema drugog načina da se bahata i bezobrazna vojna oligarhija u Pentagonu urazumi i da odustanu od stalnih vojnih intervencija po svetu. Te izrežirane intervencije traju još od pedesetih godina prošlog veka, nekoliko godina posle Velikog klanja naroda, kada je Familija naložila Pentagonu da počne da interveniše po svetu, na raznim meridijanima, sve pod propagandnom floskulom o zaštiti demokratije, građanskih prava i nacionalnih interesa SAD. Kako se nacionalni interesi SAD brane na Kosmetu nikome nije jasno.

Kada pogledate istorijat svih tih intervencija do danas, onda ćete uočiti da se svake dve do tri godine otvaraju nova ratna žarišta, da se vojni budžet značajno uvećava iz godine u godinu i da je zvanično dostigao iznos od 631 milijardu dolara, mada se pretpostavlja da je taj iznos realno tri puta veći. Familija preko Pentagona sprovodi politiku svetskog policajca i kažnjava nepokorene narode. Vlade i države koje neće da prihvate recepte neoliberalnog kapitalizma i koje se protive neokolonijalnom porobljavanju moraju biti kažnjene. Ne sme se širiti opasna zaraza pokreta otpora totalitarnom sistemu. Familija ne preza i da ubije predsednike SAD samo ako su se usudili da spreče privatnu banku FED da neogranićeno štampa dolar, slučaj Linkol, ili predsednika koji, pored namere da nacionalizuje FED, širi opasne ideje o besmislenosti rata u Vijetnamu, slučaj JF Kenedi.

Imperija u rastrojstvu ne može da zaustavi svoju sigurnu propast. Šizofreni upravljači sveta nametnuli su totalitarne okove slobodarskom američkom narodu i danas je svakome pismenom građaninu planete jasno da SAD mora da doživi  i bankrot i socijalnu revoluciju, kako bi se  razvlastili bangsteri sa Vol Strita, nacisti iz Pentagona i politički manipulatori iz Bele kuće. Ustrojstvo društva u kome jedan odsto najbogatijih poseduju preko 60% nacionalnog bogatstva, dok 5% raspolaže sa preko 80%, neodrživa je na dugi rok i mora takvo političko ustrojstvo da propadne.

Prisustvujemo, dakle, upravo pucanju tog preduvanog balona, koga pokušavaju da nekako veštački održe u životu sumanutim štampanjem dolara bez pokrića i stalnim izazivanjem ratnih konflikata u svetu. Nobelovac Obama, smešna karikatura u obliku predsednika države koji ništa sam ne odlučuje, postaje krvoločni ratni osvajač od papira, dobošar novih nesreća, spinovani holivudski zombi iz horor filma, klovn u cirkusu o propasti predstavničke demokratije, koji je obmanuo svoju naciju, marketinška kampanja o predsedniku koji  će iz temelja da promeni američko društvo bila je obična laž, jer se totalitarno društvo ne menja marketinškim kampanjama, nego sistemskim izmenama zakona, taj i takav predstavnik krupnoga kapitala, koji u martu ove godine donosi odluku da niko sudski ne sme da procesuira zlikovce iz MONSANTA, naređuje Pentagonu da ratna flota krene prema Siriji i da Milosrdni Anđeo bombama sa osiromašenim uranijumom prekine tu sirijsku krvavu dramu.

Sve smo ovo već videli u slučaju Avganistana i Iraka, u slučaju Srbije i Libije, isti scenario, ista režija, isti glumci, sve je tako prokleto prepoznatljivo do boli, nije inteligentno, predvidivo je i poznato, lažne optužbe o hemijskom oružju ili genocidu koji se čini nad nedužnim civilima, o ugroženosti demokratije i građanskih prava, kao da u samoj Imperiji, gde se podižu koncentracioni logori i građanima gebelsovskim metodama svake sekunde ispira mozak, ne traje borba porobljenog američkog naroda protiv uzurpatora demokratije, ne traje svakodnevna borba na barikadama ljudskog dostojanstva i egzistencije da 50 miliona ljudi na ulici nekako preživi, pa niko iz ostatka sveta ne podiže vojnu silu protiv Imperije za zaštitu ljudskih prava američkih građana od totalitarnog režima, niko ne bombarduje skladišta MONSANTA i trezore FED-a, niko ne preti vojnom intervencijom farmaceutskoj mafiji i gangsterima sa Vol Strita, zato što svojom pohlepom truju i uništavaju civilizaciju,niko ne želi da eksplatiše naftne škriljce u Stenovitim planinama pod osvajačkim geslo da ta prirodna bogatstva ne pripadaju samo SAD, nego da pripadaju čitavom svetu, niko to ne radi, pa nema pravo ni Imperija na zalasku svoje moći da vampirski siše krv ostatku sveta, nadajući se da će tako preživeti.

Ne mogu da prežive, uprkos povećanju proizvodnje opijuma u Avganistanu sa 3.400t godišnje na preko 16.000 t godišnje, ne mogu da prežive jer je to zastareo model neokolonijalnog pljačkanja sveta, prevaziđen model dovođenja i svrgavanja diktatora koji rade po uputstvima Velikog Brata, ne mogu da prežive jer su provaljeni u svojoj bestidnosti i prevarama, ne mogu da prežive jer je taj model upravljanja društvom iscrpljen, nema više nikakvog životnog soka, ne mogu da prežive jer je rođeno novo doba i pojavile su se nove države koje kroje nove karte sveta. Suština je u tome da je američki stil života, koji se preko pola veka nametao ostatku planete kao jedini ispravan i kojim se, kao reče onaj nesretnik Fukojama, završava istorija, pokazao potpuno promašen, dosadan, neprihvatljiv i stran drugim civilizacijama, pa se danas te druge civilizacije bune i traže svoje mesto pod planetarnim suncem, brane svoj stil života, brane svoje pravo na mišljenje, ukuse, kulturu i obrazovanje, brane svoj pogled na svet i svoj lični život.

Imaju li to pravo da rade druge civilizacije?
Imaju.
To je njihovo prirodno pravo u borbi za opstanak i danas više niko ne može da zaustavi te druge civilizacije da se suprostave fašizmu Novog svetskog poretka.Kada propale multinacionalne kompanije dobijaju iz državnog budžeta novčane padobrane da bi izbegle bankrot, kada dobijaju neograničeni iznos papira iz štamparije novca, onda je to dokaz da je fašizam na delu i da nam jedino preostaje da mu se, kao misleći i slobodni ljudi, savim snagama suprostavimo i da mu ne dozvolimo dalje da se širi i uništava planetu.

Geostrateški gledano nacistička NATO armada mora biti , napokon, negde poražena, jer je to jedini jezik koga razumeju nasilnici iz Pentagona. Jedini jezik sile otpora Novom svetskom poretku. Ne postoji drugi način da se oni zaustave. Nasilnike može samo da zaustavi snažan udarac pesnice otpora nezavisnih država i nepokorenih naroda.  Nokaut pravo u podignutu dučeovsku njušku.Svi su se nadali da će se to desiti u Avganistanu i Iraku, ali to se nije desilo.Nije se desilo jer su snage zla bile ujedinjenije i moćnije od snaga dobra na planeti, koje su mogle da brane i Avganistan i Irak, ali koji se nisu usudile to da urade, jer su smatrali da će pokvarena vojna mašinerija iz Pentagona sama da se zaustavi, što je bilo naivno i glupo očekivati.Nisu se promenili režimi ni u Avganistanu niti u Sudanu, uprkos tolikom bombardovanju i stradanju nevinih civila.

Ako baš hoćete nije došlo  do promena režima ni u Srbiji nakon bombardovanja, uprkos likovanjima Druge Srbije da treba Srbiju bombardovati sve dok se Miloševićev režim ne smeni, što je patološko ludilo ostrašćenih sluga Novog svetskog poretka, koji samo gledaju svoje lične malograđanske interese, umesto da ustanu u odbranu nezavisnosti i samostalnosti drevne evropske države, koja je podarila Evropi baštinu i koja može da donese ozdravljenje bolesnom evropskom društvu. Naše stradanje pod zločinačkim bombama sa osiromašenim uranijumom NATO zlikovaca je pokazalo da ništa nismo mi, Srbi, naučili iz sopstvene istorije, da su srpski političari banditi i stoka, da smo povodljivi i svadljivi, da ne znamo svoju meru i da se kurčimo tamo gde nam nije mesto to da činimo. Zar treba da stanemo pred voz koji juri trista kilometara na čas u provaliju i da shvatimo da ga mi ne možemo da zaustavimo? Mi nemamo nikakav kapacitet da ga zaustvljamo i zato je jedina strategija bila da se sklonimo sa šina i pustimo da se Imperija uruši u ponoru svoje pohlepe. Mi joj ne možemo pomoći i ne možemo zaustaviti taj krah. Nažalost, Milošević to nije razumeo i zato smo doživeli tragediju.

Slučaj Libije je pokazao da se protiv Novog svetskog poretka i njihovog krstaškog pohoda na sve one koji se protive vladavini debilizma Velikog Brata, ne može boriti primitivizmom totalitarnog vođe, koji ne razlikuje značaj interneta od tople kamilje balege u ruci, da se ne može braniti zatvaranjem društva, nego modernizacijom i otvaranjem, oslobađanjem medija i rušenjem društvenih predrasuda, jer je to jedini način da se izdejstvuje pobeda. Libija je pregažena, uprkos željama slobodarskog sveta da Imperija doživi vojni poraz. To nije bilo realno i san o odmetniku na kamili koji se suprostavlja avaksima i pobeđuje ih pretvorio se u pustinjsku fatamorganu.

Slučaj Sirije dobija svoj istorijski konteks razmatranjem odnosa velikih sila u Novom svetskom poretku, pa sama Sirija, ta drevna civilizacija i kultura, velikim igračima nije više interesanta kao osobeni slučaj oslobađanja društva od Asadovog totalitarnog terora, to nikoga više ne zanima, nego je Sirija interesantna kao usputna stanica ka glavnom cilju putovanja krstaške vojske. Naime, smatram da će se kretanje osvajača Novog svetskog poretka nastaviti na liniji Sirija- Iran-Rusija –Kina. To je plan Familije kako da pokori svet i sve stavi pod operativnu kontrolu Velikog Brata.

Da li će se taj zlokobni plan ostvariti?

Mislim da je Rusija, napokon, shvatila o čemu se tu radi i da danas preduzima mere da zaustavi Nato armadu u Siriji, jer Putinu je, kao vrhunskom kontraobaveštajcu, jasno da se Rusija danas brani u Siriji. Sada razumemo zašto je Putin prošloga meseca dao iznenadnu vojnu uzbunu u sred noći, zašto je podigao 160.000 vojnika, brodove, oklopna vozila i avione, na opšte zaprepašćenje Pentagona, verovatno su očekivali da on pita njih da li sme to da uradi, zašto je juče naredio da ruska flota isplovi prema Siriji, jer to je jedini način da se nasilnicima  pokažu  oštri zubi.

Da li će Obama i Pentagon ići do kraja?

Ako budu išli do kraja, biće znato oslabljeni u osvajačkom pohodu kaznenih ekspedicija. Engleski parlamentarci su shvatili da Sirija nije isto što i Libija. Zabrinuti su tvrdim stavom Putina. Ne žele da rizikuju, vrlo su oprezni i radije se povlače iz operacije, makar doživeli prekore iz Vašingtona, nego da dožive neuspeh. To im u ovom trenutku borbe za oporavak nije potrebno. Francuski predsednik je tačno onoliko ratoboran koliki su nagomilani problemi u njegovoj zemlji. Uglavnom, nema više čvrstog stava zapadnih država oko intervencije u Siriji. To je velika pobeda.Vreme je trebalo da učini svoje.U Libiji se to nije moglo dogoditi, jer je Gadafi vukao potpuno pogrešne poteze, dok Rusi nisu previše bili zainteresovani da stanu u zaštitu Libije. Čekali su osvajače u Siriji.

Tako se vodi šah meč između Novog svetskog poretka i Rusije i Kine, koje jedine mogu da mu se odupru, jer krajnji cilj osvajača je da se porobe Rusija i Kina. Obe zemlje to znaju i zato inteziviraju saradnju, šire svoj uticaj na BRIKS i nastoje da naprave zajednicu zemalja sa kojima mogu da rade van uticaja Imperije. To je presudno važno i to je odlična strategija. Afrika je definitivno izgubljena za SAD i zato oni potpaljuju vatre u arapskom svetu, očekujući da će upaljene vatre držati afrički kontinent u permanentnom strahu da se pustinjski požari ne prošire i na njih.

Podignuti su ulozi u ovoj kockarskoj igri Velikog Brata. Sile zla gube snagu i ne mogu da regrutuju saveznike za svoje osvajanja, dok su sile otpora sve odlučnije da zaustave plamene požare što dalje od svoje kuće. Tako treba gledati ovaj sukob u Siriji. Sirija i sirijski narod su samo žrtve međunarodnog odmeravanja snaga moćnih sila i njihova lična sudbina za sukobljene strane je potpuno nevažna. Mi smo to poravnavanje računa velikih sila čitav jedan vek platili ogromnim ljudskim žrtvama. Nadam se da smo barem nešto naučili i da se više nikada nećemo naći u epicentru tog sukoba.

Ukoliko, ipak, Sirija bude žrtvovana i bude osvojena, onda je sledeća stanica Iran. Tu je lestvica podignuta na najviši nivo, jer Rusija dobro zna da, nakon pada Irana, sledi njen direktan sukob sa Novim svetskim poretkom. Zato Rusija pokušava da kupi što više vremena, jer vreme i kriza rade protiv Imperije, kako bi  što spremnije dočekala taj obračun. Na kraju, ako i  dođe do tog obračuna, mora se NATO armada da porazi u Rusiji kako bi se zaokružio osvajački ciklus od Napoleona i Hitlera  do špekulanata neoliberalizma. Poraz će biti siguran, jer se različiti principi života brane. To će biti pravi sukob civilizacija i pobediće ona civilizacija koja bude branila društvenu zajednicu, umesto interesa privilegovane kaste.

Napisao sam moja predviđanja. U poslednji tri decenije sam tačno izneo šta će se sve dogoditi u svetu i šta trebamo da radimo, kako da se postavimo i koje poteze da povlačimo. Moje mišljenje i predloge nisu hteli da saslušaju srpski neuki politikanti. Da li će Srbija dobiti novu generaciju političara i državnika, koji će razumeti o čemu pišem i koji će preduzeti sve mere da ne doživimo tragediju iz bliske prošlosti?
Ne znam.
Moje je da napišem ono što vidim.

Beograd, 03.09.2013