ШИБИЦАР
Шибицар је човек без животне визије, памети и морала.
Може да има нагомилана знања, али нема разума. Није уман.
Жртва је сопствене сујете и похлепе.
Он нема средишта у себи и окреће се увек како ветар дува.
Прилагођава се моћнима и прати њихове трендове.
Модерног је изледа, али застарелих схватања.
Стиди се свога народа, порекла и традиције.
Одбацује своје корење и прихвата помодарство Запада.
Опонаша снобове и постаје малограџанер.
Аутошовиниста на задатку.
Зомбирани медиокритет, који понавља бесмислене научене фразетине.
Паланачки кицош који ваља пропале неолибералне идеје.
Шибицар нема никакву своју идеју, јер није ингениозан.
Није стваралац, већ је политички паразит.
Који живи на туђим идејама и на туђем новцу.
Вешт је само у шибицарењу.
Односно, прерасподели туђег новца у своју корист.
И препродаји туђих идеја као да су његове.
Шибицарење је могуће само у представничкој демократији.
Када представници народа одлазе у Скупштину да би шибицарили.
Они више не заступају интересе грађана, који су за њих гласали.
Они шибицаре само за своје личне интересе.
Демократију обесмишљавају, претварајући је у тиранију олигархије.
Избори су шибицарско намештање за наивне грађане.
Превара на коју поводљиви грађани пристају.
Шибицарење можемо да искоренимо ако уведемо Директну демократију.
Која укида професионалне шибицаре.
Грађани се ослобађају једног проклетог порока.
Стварају праведно друштво у коме нема шибицарења.
ЗАЈЕДНИЦУ слободних, поштених и равноправних људи.
Београд, 7532.г шумопад
