ШЕТАЊА

Branko Dragaš

ŠETANJA – Šetanja su postala besmislena. Šetnje su prerasle u šetanje nezadovoljnih građana. To je vrlo opasno stanje u trenucima kada je naša nacionalna tragedija upala u agoniju. Šetanje dugo traju. Nepotrebno se gubi teško podignuta energija građana. Biblijski podvig studenta preti da se ugasi, jer nije bilo Završnog udarca.

O tom Završnom udarcu sam već dosta pisao. Iznosio sam konkretna i operativna rešenja, koja nas mogu da izvuku iz sadašnje tragedije. Jedini način da se trajno spasimo je da se sruši totalitarni politički i ekonomski sistem, koji se danas pretvorio u fašističku vladavinu poludelog Uzurpatora. Koji je uspeo, nažalost, nekako da učvrsti svoju nasilnu vladavinu u progresivnoj propasti države i naroda.

Svaki dan, zapamtite, svaki dan opstanka Uzurpatora na vlasti donosi ogromne ekonomke gubitke državi i građanima.Zbog toga, naš oporavak će da bude bolniji, duži i teži. To je istina, koju mali broj ljudi na našoj političkoj sceni sme da vam otvoreno kaže. Lažu vas, kako bi vam se dodvorili. Lažu vas da bi dobili vaše glasove.

Kada dobiju vaše glasove, onda će da nastave, doduše nešto kulturniju, totalitarnu vladavinu, zasnovanu na primeni dosadašnjeg pogrešnog i štetnog političkog modela predstavničke demokratije. Taj pokušaj bekstva od realnosti, sve nas će skupo da košta. Već uveliko plaćamo cenu zaduživanja i rasprodaje naših prirodnih resursa.

Podli plan prevare građana, koji je smišljen u močvarnom Briselu, pokušava da nekako neprimetno zameni pomahnitalog Uzurpatora, nekim novim poslušnikom. Koga će zombirani građani oberučke da prihvate. Ali, nikako ne mogu da nađu adekvatnu zamenu. Studenti su probudili narkotizovane građane. Koji su oprezni u davanju svoje podrške.

Ne mogu da nađu nikoga ko će novim lažima i šupljom demagogijom da zavede probuđene građane, jer kriza je toliko duboka i teška da će svaki pajac Brisela da bude srušen sa vlasti već posle nekoliko meseci pogrešne vladavine. Uzurpator će iza sebe da ostavi pustoš. Razorenu državu. Para neće da biti iz  bankrotirane EU, jer će oni da budu u velikim problemima.

Nema više novca na kredit da bi se potkupljivali povodljivi građani Srbije. EU je u finansijskom kolapsu. Ali, to ne vide napaljeni malograDŽaneri i estradne patriJote. Oni i dalje žvalave o nekakvim evropskim standardima. Sledi socijalna revolucija ili građanski rat u EU. Raspad lažne EU Jugoslavije. To nama otvara prostor za naš spas. Oni će da se zabave svojim jadima i neće više imati vremena da misle na nas. Taj istorijski trenutak je stigao.

Moramo da ga kapitalizujemo. Ali, samo ako razumemo Novo doba. Koje se suštinski razlikuje od svih ostalih istorijkih doba kroz koje smo uz velike žrtve prošli. Potrebni su nam, dakle,iskusni i organizovani stručnjaci koji razumeju istorijsko vreme u kome se danas nalazimo. Odvažni, pametni i operativni stručnjaci koje će da upravljaju operacijom izlaska iz nacionalne tragedije. Račun nam je konačno došao na naplatu. Sledi krah finansija i veliki socijalni nemiri na ulici.Nezadovoljni, prevareni, siromašni, prezadiženi i nezaposleni narod više niko neće moći da šeta i zamajavama ulicama pobunjenih gradova. Traži se Završni udarac.

DEMOLIRANJE – Jedini način da se konačno izbavimo nesreće je da demoliramo postojeći politički sistem i da izgradimo novi politički i ekonomski sistem. Nikakve reforme, kozmetička šminkanja mrtvaca ili friziranje postojeg sistema ne mogu da reše naše nagomilane probleme. Nikakvi pojedinci sveci, vođe, fireri, despoti, voždovi ili mesije ne mogu da nas spase iz narastajuće tragedije. Bez promene sistema, sve je uzaludno. Zato su pred nama dva istoriska zadatka : demoliranje sadašnjeg političkog sistema i izgradnja novog političkog sistema.

Prvi korak demoliranja moraju da rade ljudi koji su stručni za taj posao. Oni će da budu nagrađeni za svoje učešće u tom istorijskom procesu. Dobiće odgovarajuću materijalnu nadoknadu za svoj rad na rušenju totalitarnog fašističkog režima. I ništa više. Na taj način im se država zahvaljuje na učešću u poslu. Drugi korak je izgradnja novog sistema. To moraju da rade neki drugi ljudi, koji znaju da prave sistem i da upravljaju sistemom.

Iskusni stručnjaci iz zemlje i rasejanja koji će, takođe za materijalnu nadoknadu, biti uključeni u preporod države i naroda. Prve godine preuzimanja vlasti, zbog bankrota Srbije, svi moraju da rade volonterski i tek sledeće godine se postavljaju pravila za nadoknadu stručnjacima koji učestvuju u spasu države. Nadoknada se obezbeđuje iz ostvarene realizacije i javnost određuje, putem Direktne Demokratije, visinu te nadoknade i kontroliše izvršene radove.

JAVNOST – Pobunjeni narod na ulici će da traži konkretna i operativna rešenja za svoj spas. Državna kasa će biti prazna. Dinar će da propadne. Plate i penzije će drastično da padnu. Životni standard će da se udavi u sve većoj inflaciji. Neće biti stranih kredita. Dospele rate i kamate nećemo moći da plaćamo. Nelikvidnost će odvesti privredu u stečaj. Nezaposlenost će da eksplodira.Srbija će da doživi potputni finanijski slom. Da li neko o ovome priča? Studenti? Opozicija? Malogradžaneri? Estradne patriJote?Zamlate analitičari? Avlijaneri? Udbaši? Niko! Ko samo priča, opominje i nudi rešenja? Stručnjaci Pokreta MOBA. Niko drugi! Neverovatno!

Zašto svi izbegavaju ove suštinske ekonomske teme za spas države i naroda? Zašto beže od tragedije koja nam se sprema? Zato što nemaju rešenja. Zato što su istorijski neodgovorni. Zato što su bolesno opsednuti  samo da se dokopaju vlasti. Zato što se bave svađanjem, ogovaranjem i pljuvanjem, kako bi prikupili više lajkova i naplatili što veću monetaziciju. A šta ćete da radite na Titaniku koji tone? Ma, nije bitno što tone! Ko ga jebe! Veselo!

Važno je da brabonjate, blebećete, baljezgate i da se zajebavate, zezate do ludila, da sluđujete javnost, lupetate gluposti, izmišljate, lažete, podmećete, krivotvorite, važno je  da se zlobno naslađujete našom  nacionalnom nesrećom i da se se samozadovoljavate svojom izuzetnom  ulogom u palanačkom cirkusu. Takva površnost, neozbiljnost, diletantizam, nezrelost, neznanje i banalnost je uništila našu javnost.

Umesto iznošenje konkretnih i operativnih rešenja za naš nacionalni spas, umesto temeljne obnove duhovnih vrednosti u propalom društvu, umesto da izgradimo trajne institucije koje će da odbrane Slobodu, Pravdu i Poštenje od egomanijaka u politici i društvenim mrežama, umesto da se ujedinimo u zajedničkoj borbi za spas države i naroda, na bazi podignute Platforme, naša javnost se raspada, razgrađuje i samoništava u pokušaju da se politički ološ dokopa po svaku cenu vlasti. Do kada će onda ovo potonuće da traje? Sve dok ne završimo u ledenom okeanu naše mržnje, zavisti, povodljivosti, sprdanja i ogovaranja. Tada smo samo brodolomnici.

PLATFORMA – Zašto nema udruživanja za spas Srbije?  Kažu -sujeta! Možda. Uzmimo da je samo sujeta razlog zašto nema udruživanja. Šta mogu sujetni ljudi da urade za spas države i naroda? Ništa. Znači, ako je tako, onda sigurno propadamo. Da li je jača sujeta od straha? Ako je sujeta jača, onda nam nema spasa. Ako je strah od propasti jači, onda imamo šansu da se izvučemo. Kako? Evo, iznosim jedan predlog. Potrebno je da se postavi Platforma za sistemske promene u drušvu. Ko treba da postavi tu Platformu? Studenti. Zašto oni?

Zato što su najjača politička grupacija u društvu. Građani još uvek imaju poverenje u studente. Kako se gradi Platforma? Ona mora da bude izgrađena na moralnim i stručnim principima. Znači, kandidati koji će da budu okosnica vođenja sistemskih promena u društvu moraju da ispunjavaju ta dva ključna principa.

Moralni princip je povezan sa lustracijom i konfiskacijom imovine stečene na privilegijama. Tako se otvara prostor za nove ljude u našoj političkoj javnosti, dok se odbacuju svi politički konvertiti, kameleoni i preletačevići. Oni se kažnjavaju, dok se ustupa prostor moralnim ljudima koji nisu učestvovali u politici. Stručni princip- zahteva da svi kandidati za državne funkcije ispunjavaju stručne kriterijume.

Recimo, da su minimalno 25 godina u struci i da imaju stručne reference priznate na tržištu. Na ovaj način, građani ne biraju više kandidate po imenima i principu ko mi se više sviđa, demagoge koji podilaze građanima svojim lažnim obećanjima i potkupljivanjem, nego se izbor vrši samo na osnovu moralnih i radnih referenci. Oni koji su u svetu učestvovali na međunarodnim tenderima, znaju o čemu pričam. Građane uopšte ne zanima kako se zovu ljudi koji će da upravljaju državom, nego da li ti kandidati ispunjavaju postavljene principe.

Kako će rad državnih funkcionera biti javan, svakodnevno kontrolisan i ograničen na godinu dana, onda više neće moći da se stvaraju parazitska politička oligarhija. Slobodna konkurencija je omogućila da dobijemo najbolje kandidate za državne timove. Građani kontrolišu, mere i prate svakodnevno ispunjavanje usvojenog Programa za spas Srbije i zamenjuju one kandidate koji ne znaju timski da rade ili ne ispunjavaju preuzete obaveze. Na ovaj način, prevazilazi se sadašnje stanje subjektivnog biranja kandidata za državne funkcije, nego se biranje vrši samo na osnovu referenci i kontinuiranog praćenja njihovog rada. Sujete više nikakve nema. Profesionalci vode državu i nagrađeni su od uspeha Zajednice. Platforma odvaja žito od kukolja i pouzdani je metod za sistemsku promenu društva.

KADROVI – Kakvi ljudi nam trebaju na čelu države? Već sam nastupao u javnosti i pisao da jedan čovek ne može ništa da uradi, makar se taj čovek zvao i Karađorđe. Novo doba zahteva zajednički rad stručnog tima, koji se bira u konkurenciji na postavljenoj Platformi.Predlažem u stručnom timu četiri nivoa učešća u sistemskim promenama države.

Prvi ešalon stručnjaka sam nazvao -SAVET MUDRACA. Koji je sastavljen iz 550 moralnih i stručnih rodoljuba, koji imaju preko 60 godina života i preko 35 godina radnog iskustva u struci i koji određuju Viziju, Misiju i Strategiju političkih i ekonomskih promena. Oni se nalaze na čelu države i upravljaju postavljenim novim političkim i ekonomskim sistemom.

Njihov zadatak je da, poput ledolomaca, razbiju zamrznuti i zastareli politički sistem lažne predstavničke demokratije i da pomognu uspostavljanju Direktne demokratije i Meritokratije. Drugi ešalon stručnjaka, čine stručnjaci u dobi od 45 do 60 godina i oni zauzimaju mesta – MENADŽERA, kojih će biti 550 i oni će konkretno i operativno da upravljaju državom, ali su pod stalnom kontrolom Saveta Mudraca i svakog građanina u Direktnoj Demokratiji.

Ti mlađi i iskusniji stručnjaci moraju da sprovode političke i ekonomske programe Saveta Mudraca. Treći ešalon, čine MLADI STRUČNJACI u dobi od 30-45 godina, kojih ima 10.000 stručnjaka i koji pomažu Menadžerima da ispune preuzete obaveze. Zbog nacionalne tragedije koju smo doživeli i zbog izuzetno teškog i obimnog pola spasa države i naroda, potrebno je da imamo ovaj broj Mladih Stručnjaka koji će da pomažu brzom našem spasu. I četvrti ešalon, čine – ANGAŽOVANA OMLADINA. Njihov zadatak je da budu operativni trkači starijih kolega, da uče posao kako se vodi država, kompanija i porodica, te da budu pogonsko gorivo za naš brzi društveni i privredni razvoj. Oni su u dobi od 18 do 30 godina i ima ih 100.000 mladića i devojaka iz zemlje i rasejanja. Evo, to su kadrovi koji će timskim radom da nas spase iz ove nametnute i programirane nacionalne tragedije.

EGOMANIJACI – Kada čujete na društvenim mrežama da vam neko kaže – ja ću da uhapsim, ja ću to da uradim ili ja garantujem svojim životom, onda znajte da je to oboleli egomanijak. Takav nam ne treba. Taj ludak ne razume Duh novog doba. Opasan je demagog i isto će da rade kao i politički ološ pre njega. Nemojte da gubite vreme  na takve egomanijake. Oni ništa ne rade zbog interesa Zajednice, nego zbog svojih ličnih interesa. Oni beže od svog proganjajućeg ludila i hoće da se leče javnim radom. Takvi ljudi su opasni. Oni su nas uništili. Ne smemo više da verujemo takvim dripcima i klošarima. Potreban nam je sistemski pristup našoj tragediji.

UDBAŠI – Udbašima nazivaju sve one koji misle svojom glavom, koji su nezavisni, koji su spremni da se žrtvuju, koji ne podnose lenjivce, prevarante, demagoge, politikante, tajkune i kriminalce. Sve one koji ne misle kao pohlepni Uzurpator i koji se protive uspostavljenom fašističkom totalitarizmu. Sve one koji pripadaju samo sebi, koji su rodoljubi i kojima ne treba politika da se dokazuju, jer su već dokazani u svojim strukama. Udbašima ih nazivaju oni koji su verne sluge UDBE. To je namerna zamena teze. Najbolji način da se u društvu napravi zbrka. Politički haos.

Kako sam preko četiri decenije u javnost i borim se za odbranu okupirane Zajednice, onda sam dolazio u veliki sukob sa moćnicima totalitarnog političkog sistema. Za komuniste sam bio anarholiberal. Za liberale sam nacionalista. Za socijaliste sam demokrata. Za demokrate- tradicionalista. Za malograDŽanere -revolucionar. Za patiJote -kosmopolita. Za nacionalsocijaliste – kapitalista. Za kapitaliste – utopista. Ali, intersantno, ranije mi niko nije rekao sam sam Udbaš.

Mada nikakve kontakte sa UDBOM nemam i nikada nisam imao, uvek sam sve radio javno i otvoreno, ništa nisam krio i nemam strah pred Službom, samo neka rade svoj posao, koga, nažalost, ne rade dobro; mada me prisluškuju od 1990.g. kao najvećeg finansijera opozicije i kritičara totalitarnog sistema, današnji avlijaneri su dobili nalog da me proglase Udbašem. Iskreno, to je toliko glupo lajanje da počinje da me oduševljavanja stepen ljudske gluposti i zlobe. Na taj način žele da obezvrede i uprljaju sve moje političke ideje, koje njih direktno ugrožavaju, jer su nesposovni, glupi i ograničeni da razumeju značaj novih političkih ideja za spas zajednice.

AVLIJANERI – Izbezumljeni, besno laju, izobličenih lica, staklastih pogleda, stegnutih čeljusti, grozničave nervoze, stisnutih usnica, napudrani od UDBE, laju po zadatku, laju u čoporu, jer su mekušci i kukavice, sline i hulje, laju jer su hijene, hrane se lešinama popljuvanih ljudi, samozadovoljavaju se svojim besnim lajanjem, čopor im daje snagu, čvrstinu i hrabrost, laju dosadno, podlo, glupo, besmisleno, laju da se čuje njihov lavež, jer tako skreću pažnju na sebe, laju na sve ono što ne razumeju, što im je strano, što narušava totalitarni sistem zaglupljivanja, laju, reže, vređaju, pljuju i sve obesmišljavaju, prema dobijenom zadatku, braneći fašistički režim u raspadanju, tvrdeći da niko ne valja, da su svi Udbaši, kako bi sebe prikrili, laju jer nemaju nikakvu ideju, rešenje, ne znaju kako da se izbavimo iz naše nacionalne tragedije i zato tako besno laju na sve nas koji znamo, hoćemo i možemo, jer stvaramo, gradimo, podižemo  i ne znamo da lajemo.

Šta da radimo sa avlijanerima? Opušteno! Neka laju! Nastavljamo da širimo naše nove ideje i rešenja. Obraćamo se građanima koji razumeju i ne podnose ta besna lajanja. Takvih građana je sve više, jer je nevolja sve veća.

Traže se spasonosna rešenja, umesto lajanja. Nastavljamo dalje! Ne osvrćemo se na ta lajanja. Nemamo vremena za gubljenje. Ali, obećavamo, kada demoliramo fašistički režim i kada izgradimo novi politički i ekonomski sistem, tražićemo da se otvore arhive UDBE. Neka građani vide ko je bio avlijaner.

Beograd, 7534.g. studen