Početna Sadržaj Osvetljenja Seča srpskih sudija

Seča srpskih sudija

871
0
SHARE

Visoki savet sudstva republike Srbije je na sednici održanoj dana 16.12.2009. godine je doneo odluku o izboru sudija u sudovima Srbije oko čega se u srpskim medijima vodi oštra polemika. Savet je bez obrazloženja dao spisak sudija koji ostaju u sudstvu a pri tome ostaje bez posla 730 sudija, dakle više od trećine. Javnost je reagovala burno jer je velik broj sudija, po mnogima boljih od onih što su ostali u sudovima ovom odlukom izbačeni iz sudske profesije. Ostalo je bez posla mnogo «dostojnih i stručnih» ljudi pa je jedan deo javnosti bio opravdano revoltiran. Nisu zaštićeni od «otkaza» ni kvalitetne i izuzetno ugledne sudije koji su ostali na ulici, a po stavovima upućenijih u ovu problematiku su u sudstvu ostali pa i napredovali oni koji nisu dovoljno stručni i dostojni, a neretko ni minimalno moralni da bi obavljali ovu izuzetno značajnu društvenu ulogu. Skandalozna čistka je obavljena od vrha – od Vrhovnog suda – do dna – lokalnih sudova koji su u velikom broju ukinuti.
Nisu izabrani za sudije oko pola krivičara Vrhovnog suda (sudije koje se bave krivičnim delima). Od pet predsednika krivičnih veća Vrhovnog suda samo je jedan ostao sudija. Sad ili onda nisu bili valjani kao predsednici krivičnih veća ili su im sada pronašli neke «mane». Sva je prilika da je nešto treće u pitanju. Dragana Boljević, predsednica Društva sudija, koje je oštro kritikovalo izbornu proceduru, jedna je od više od sedamsto sudija koje nisu prošle opšti izbor kaže da je upravo to razlog što nije izabrana. Ona je rekla da «Izjave da svaki sudija, pa i ja, zna zašto nije izabran su apsurdne, kafkijanske i potpuno u suprotnosti sa ciljevima reforme pravosuđa, a to su nezavisno, odgovorno i otvoreno sudstvo. Otvorenosti u ovom postupku nije bilo nimalo, a nezavisnost nije popularna u ovom trenutku». Ona ukazuje u izjavi Politici da je i Evropska komisija konstatovala politizaciju Visokog saveta sudstva i da je zbog toga znala da postoji mogućnost da ne bude izabrana.
Prvo što se moglo čuti je da su mnoge sudije koje su imale sreću da budu izabrane vezane na neki način za DS i neke vladajuće stranke. Demokrate tvrde da sudije nisu birane po političkoj pripadnosti ili opredeljenju, u šta mnogi opravdano sumnjaju. No naravno niko ne govori da «nove sudije» moraju imati direktne veze sa ovom strankom, ali je očito iz priloženog i od onog što se moglo saznati da su mnogi od onih koji su ostali to uspeli zahvaljujući posrednim ili neposrednim vezama sa moćnicima, koji su «jaki» a to znači deo političko-finansijskog establišmenta. Kako je mnogo sudija ovom prilikom otpalo – veze i to « jače » su radile i odradile posao za mnoge .
Nije nam toliko bitno što je bilo primera nepotizma i «veza», jer je toga ovde uvek bilo, već to što razmere ove pojave vode degradiciji sudstva. Naime kako je nerazumno ukinut veliki broj lokalnih sudova i sudskih radnih mesta, mnogi su morali da ispadnu iz igre, te su «veze» u velikom broju presudile sudijama a sa njima i sudstvu Srbije.
Kako je došlo do toga da uglavnom «ozbiljnije i dostojnije» sudije budu otpušteni to jest neizabrani a oni koji imaju slab učinak ili su popustljivi prema pritiscima moćnika da ostanu i napreduju u sudstvu. Pa tako što su oni koji su ozbiljnije i poštenije radili svoj posao te imaju iza sebe iskustvo i rezultate nisu računali da im treba neka «politička jaka veza» ili «podrška nekog tajkuna», dok oni koji nemaju reputaciju kao pošteni ili časni ili sposobne sudije su se aktivno uključile u proces lobiranja tragajući za «podrškom» gde god bi mogli doći do nje. To ne znači da se lobiralo samo preko jedne stranke u ovom slučaju DS ili uopšte preko neke vladajuće stranke – već da se lobiralo preko moćnika koji imaju «poziciju».
Kad uporedimo ponašanje poštenih i uglednih sudija sa onim koji to nisu jer su bili umešani u neke mutne političke ili finansijske procese, onda se ta razlika još više uočava. Naime ovi drugi nisu ni morali da se posebno angažuju da nađu neku «jaču vezu» pošto su svojim dosadašnjim «radom» već postali zaslužni članovi političko-finansijsko-regionalnih klanova i interesnih lobija. Dakle oni koji su do sada gajili dobre veze i «sarađivali» sa političarima, tajkunima i bezbednjacima su bili sigurni da će proći na ovoj prepreci i biti imenovani za sudije.
Primećeno je da su neke sudije koje su učestvovale u aminovanju izborne krađe na onim lokalnim izborima iz 1996. prošle ovo «sito i rešeto» na čuđenje obično neupućene čaršije koja je verovala da će ovde biti njihov kraj karijere. No nova vladajuća oligarhija više voli jednog «pokajanog sudiju» to jest one koji su nešto zgrešile pa su sada mnogo kooperativnije, no «pravednike» koji naivno veruju da dobar sudija ne treba da se boji za svoj posao i koji veruje da je sudstvo nezavisno od izvršne vlasti. Ovo je naravno suprotno od ideje hrišćanskog pokajanja, jer zapravo vladajući establišment želi poslušne sudije, a oni koji imaju mrlju u karijeri im to mogu pružiti pre nego oni koji ne mogu lako biti ucenjeni. Stoga su im bliži oni koji su «radili» sa bivšim režimom, jer očito «poštuju vlast» no oni koji su i onda i sada verovali da se mora suditi po zakonu bez obzira na pritiske koji dolaze «odozgo», pa makar bili i «demokratske orijentacije». Tako se moglo desiti da ljudi bivšeg režima koji su na vreme našli zaštitu kod novih vlasti ostanu u sudovima, a oni koji su verovali da sa reformom sudstva dolazi vreme «dostojnijih i stručnih» su se prevarili u proceni i u velikom procentu ostali bez posla u sudu. A mnogi verovatno neće naći mesta u advokaturi jer je «ulaznica» previsoka za one koji su pošteno radila, a «privatnicima» nije potrebna nova konkurencija.

Ono što je vidljivo je da je čistka bila naročito oštra među krivičarima i u tužilaštvu, dakle onim koji se bave klasičnim kriminalom. To nam govori da nova proevropska vlast želi da kontroliše kriminalnu politiku, to jest one koji se bore protiv kriminala. Želi da im oni budu poslušniji no dosad i da im ne smetaju. Neki bi opet rekli da je «kriminalna revolucija» tranzicione Srbije ušla u fazu legalizacije.
Na taj način su političke i «druge strukture» dobile novu «vazalnu zakletvu» od jednog broja novoizabranih sudija koji su postavljene na značajne pozicije u sudstvu Srbije. Time je sudstvo došlo u još veću zavisnost od političko-finansijske oligarhije nego što je ikad bilo te je na taj način prestalo biti posebna i autonomna grana vlasti u državi.
Na sve to je mlako reagovalo Društvo Sudija i sindikat pravosuđa tražeći obrazloženje za one sudije koje nisu izabrane. Ova i slične situacije pokazuju kako su ljudi nedovoljno solidarni i ne spremni da se bore. Naročito je to izraženo kod onih koji su obrazovaniji i ambiciozniji. Nasuprot toga obični radnici koji prostvuju na međunarodnoj pruzi kod Lapova ili ratni vojni invalidi iz Zrenjenina su svojom upornošću uspeli da ostvare ustupke i da tako pokažu da se može nešto postići i u ovo tranciziono vreme – iako nas svi ubeđuju da nije tako. Nadamo se da će sudije i zaposleni u sudu (o tim otkazima se gotovo nije ni govorilo) to shvatiti i prevazići strah i podeljenost i pružiti otpor urušavanju sudstva u Srbiji. Jer ako oni neće da se bore za pravdu kad su oni sami u pitanju ko će, i ako neće sada – kada će.

www.vidovdan.org

SHARE