Početna Tekstovi СЕЛО

СЕЛО

2723
0
SHARE

SELO

Branko Dragaš

Siromašni smo jer nas je politički ološ pokrao. Tranzicija je legalizovana pljačka države i građana, koja socijalističko društvo pretvara u divlji i banditski kapitalizam. Završna faza neoliberalnog kapitalizma je korporativni fašizam. Oni koji su bili bogatiji danas su još bogatiji, oni koji su siromašni su još siromašniji. Srbija je za vreme nacionalsocijalista 1990-2000. pokradena 104 milijarde dolara, dok je za vreme neoliberalnih talibana i veleizdajnika 2000-2018. pokradena 200 milijardi evra.

Siromašni smo što nemamo politički sistem koji može, na svim kapacitetima koje posedujemo, da stvori uslove za razvoj efikasnog ekonomskog sistema. Srbijom upravljaju potpuni politički diletanti, zamlate i zgubidani, koji su postali veliki lopovi, prevaranti i kapitalisti.

Period divlje, prvobitne akumulacije kapitala je završen. Sada sledi Revolucija. To je, izgleda, jedini način da narod uzme ono što mu pripada, što mu je na silu, prevaru i manipulaciju oteto. Znamo da je oteto prokleto, ali znamo i da neko mora da oteto vrati građanima. Ko će to da uradi?

Predložio sam da to profesionalno uradi Nadstranačka Vlada nacionalnog spas, koja će biti sastavljena od naših najvećih stručnjaka iz zemlje i sveta.Zamislio sam da Vlada ima devet ministarstva, čijim radom upravlja 50 naših najpriznatijih stručnjaka u svakom ministarstvu, da 25 stručnjaka budu kandidati za premijera i 25 finansijskih stručnjaka kandidati za guvernera, što je ukupno 500 stručnjaka koji upravljaju društvenim promenama. To možemo da nazovemo Bord za upravljanje društvenim promenama. ž

Cilj ovog Borda je da Srbiju oslobodi okupacije, da donese slobodu Republici, da društvo oslobodi totalitarne vlasti i da stvori uslove za ubrzani privredni razvoj u kome će stope privrednog rasta biti dvocifrene. Ako želimo da brzo izađemo iz sadašnjeg siromaštva, onda moramo da stvaramo mnogo više novca za državu i građane. To je jedini ispravan put. Sami da stvorimo i napravimo bolji život.Niko nam ništa neće da pokloni ili besplatno da podari.

Srbija ima sve resurse na kojima može da stvori bolji život.Potrebno je samo da te resurse stavi u funkciju privrednog razvoja. A to mogu da urade samo ljudi koji su za to stručni. Odnosno to mogu samo oni ljudi koji znaju na tržištu da prave novac. Pravljenje novca je zanat. Profesija. I to moraju da rade ljudi koji su školovani i obučeni za taj zanat. Ne mogu da rade oni kojima je to prvo radno mesto.

Država je, objašjavao sam to mnogo puta, najsloženiji sistem za upravljanje. Ljudi bez reference ne mogu da upravljaju tim najsloženijim sistemom. Zato u Vladu nacionalnog spasa mogu da uđu samo stručnjaci koji imaju najmanje 20 godina radnog iskustva i koji su se dokazali u struci.Gde možemo da pravimo novac za državu i građane? U današnjem tekstu ću da pokažem kako može Srbija u poljoprivredi i na selu da stvori jedan veliki deo novca za bolji život.

I možemo potpuno da izmenimo sliku Srbije, tako da sve veći broj građana živi na selima i da na taj način rasteretimo prenaseljene gradove, koji su zatvori za siromašnu i opljačkanu radnu snagu. Danas Srbija pravi godišnje, prema falsifikovanim podacima, BDP od 34 milijarde evra. Kako je devizni kurs nerealan, dinar je precenjen i mora da izgubi svoju naduvanu vrednost, onda je realno da je BDP svega 17 milijardi evra. Mislim da je čak i manji. Skoro 7 miliona građana Srbije treba da podeli pogaču koja je sve manja i koja se i dalje smanjuje. Građani koji neće da se brukaju i ponižavaju, neće da da čekaju milostinju, da im neko udeli mrvice, koji hoće da urade nešto sa svojim životom,koji hoće da zarade bolji život, odlaze iz Srbije, jer nemaju vremena da čekaju buđenje Srba.

Prošle godine izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije je dostigao svega 3,2 milijarde evra.To je izuzetno mali iznos u odnosu kakve sve mogućnosti ima naša poljoprivreda. Naravno, uslov da se poljoprivreda stavi u svom punom kapacitetu je da državom uparavljaju stručni, radni i pošteni ljudi. Koji ne kradu. Koji prave pare za državu, proizvođače i za sebe. Koji znaju posao, koji su iskusni, koji su rodoljubi i koji sve kapacitete u poljoprivredi mogu da stave u funkciju privrednog razvoja.

Pogledajmo poređenja. Srbija u poljoprivredi na jednom hektar obradive zemlje stvori samo 1.000 evra prihoda, dok Holandija na jedan hektar obradive zemlje stvori 17.000 evra, a Danska stvori 14.000 evra. Zašto je Holandija 17 puta efikasnija u proizvodnji nego Srbija? Zašto srpski seljak može da prehrani 18 stanovnika, dok nemački farmer u proseku hrani 152 stanovnika?To su prava pitanja za današnji nesposobni, pokvareni i lenji politički ološ koji nas namerno uništava. Nisu Holanđani nadljudi, nego su oni bolje organizovani, vredniji, štedljiviji i imaju politički sistem u funkciji privrednog razvoja.

Srbija ima 4,6 miliona ha najkvalitetnijeg zemljišta na svetu. Holanđani moraju plodno zemljište da otimaju od okeana.Naša ukupna poljoprivredna proizvodnja je 11 miliiona tona godišnje, što je negde oko 4,3 milijarde evra. Ako napravimo efikasnost proizvodnje po hektaru kao Holanđani, onda je naš potencijal na obradivom zemljištu 4,6 milion ha x 17.000evra = 78,2 milijarde evra. Skoro toliki je izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Holandije, samo na izvozu cveća oni ostvari godišnje 8 milijardi evra. Napominjem, Holandija ima samo 1,5 miliona ha obradivih površina. Kako Srbija ima ukupno 5,8 miliona ha plodne zemlje, to znači da se na još 1,2 milion ha može organizovati proizvodnja, koja može da donese 8.000 evra/ha, što je novih 9,6 milijardi evra prihoda. Odnosno, ukupno 78,2 +9,6 =87,8 milijardi evra godišnje.To je samo poljoprivredna primarna proizvodnja.

Sada uključujemo prerađivački sektor prehrambene industrije. Ako isključimo proizvodnju bezalkoholnih pića, koja je iskoristila kapacitete u iznosu od 80%, i duvansku industriju -84%, onda sve ostale prerađivačke grane su u rasponu od od 32% do 52% iskorišćenosti svojih kapaciteta,rekordno niska iskorišćenost je u proizvodnji stočne hrane svega 15%. Apsurdno je da, pored tolikih sirovina i doktora nauka, ne pravimo sami svoju stočnu hranu i izvozimo, nego moramo da je uvozimo.Stanje u prehrambenoj industriji je katastrofalno,što je posledica banditske privatizacije i političke otimačin u vremenima tranzicije.

Kada se uzme, recimo, period 2008-2017 godina , onda se vidi da nema rasta u tako niskoj iskorišćenosti prehrambene industrije, nego je došlo i do pada od 0,8%.Podatak da je u periodu 2013-2016 prehrambena industrija imala smanjenje svojih prihoda za 4,2 milijarde dinara, dok je cela privreda povećala bruto dodatnu vrednost za 9,32 milijardi dinara, nagoni nas na bes.Srbija je i dalje sirovinska baza, što je osobina kolonijalnih država, koje su zbog toga siromašne.Ako uzmemo da na, gore navedenu primarnu proizvodnju, možemo da dobijemo zaradu kroz prerađivačku industriju od 20%, što je najniži iznos, onda dobijamo veći prinos od 87,8 milijradi evra x 20% = 17,56 milijardi evra. Tako da se ukupan prinos poljoprivrede i prerađivačkog sektora penje na 105,36 milijardi evra godišnje.Međutim, ne želim ovde da stanemo.

Moja ideja, koja, nažalost, nije ostvarena, mada sam to predlagao svim vlastima u poslednjih tri decenije, da država Srbija otvori, zajedno sa našim ljudima u rasejanju, 4000 srpskih, brendiranih prodavnica i 4.000 srpskih, brendiranih restorana po svetu, u kojima će se prodavati srpski proizvodi. Način kako bi se to uradilo nemam vremena ovde da objašnjavam, mada sve imam razrađeno, jer sam 1993 godine imao, između italijanskih salona nameštaja, koje sam imao u Bugarskoj, otvoren i srpski restoran.

Znam kakve su mogućnosti zarada, ako se hrana prodaje kroz naše restorane.Na ovaj način bi se povećava vrednost poljoprivrednih proizvoda koji su proizvedeni u Srbiji i koji se direktno, bez posrednika, naši ljudi iz rasejanja su partneri u ovom poslu, prodaju na stranim tržištima. Moja matematička kalkulacija pokazuje da se naš promet može da poveća na ovakav način za 50 milijardi evra, dok je čista zarada 5 milijardi evra. Znači, ukupna vrednost naše poljoprivredne proizvodnje i prerađivačke industrije se penje na 155,36 milijardi evra. Jedan primer, imam ih mnogo.

Srbija proizvede godišnje 3,1 milion komada svinja, dok je imamo kapacitete za proizvodnju 30 miliona komada svinja. Pametnom politikom države i ulaganjem može da se dostigne ta proizvodnja od 30 miliona komada tovljenika x120kg x1,2 evra/kg= 4,32 milijarde evra godišnjeg prihoda, koga danas nemamo. Ako je zarad na ovom poslu 10%, onda proizvođačima i prerađivačima ostaje u Srbiji da podele 432 miliona evra, koje danas svinjari nemaju.Pitanje za sve one koji hoće da se bave politikom. Možete li u agrarnom biznisu da godišnje pravite 155,36 milijardi evra? Ako možete, umete i znate, izvolite.Poklonite se i počnite. Pokažite nam kako se to radi. Ako ne znate, kao što ne znate, sklonite se i pustite ljude koji to znaju.

Kada iz agrarnog biznisa dođe u Srbiju taj novac godišnje, onda, gospodo drugovi, 4709 sela u Srbiji će oživeti. Onih 1200 koje se ugasilo će se obnoviti.U 1034 sela, gde danas ima jedva hiljadu duša, naseliće se narod koji hoće da zaradi, da jede zdravu hranu i da živim životom u skladu sa prirodom. U 500 sela, koje danas nemaju prodavnice, doćI će trgovci.

U 400 sela, koja nemaju asfalt, oni koji se vrate i koji se budu bavili proizvodnjom će napraviti celokupnu infrastrukturu.

Pošto je 50.000 kuća na selu napušteno i 150.000 kuća zvrje prazno, eto gde mogu da se nasele povratnici sa svojim porodicama. Sve to može da se uradi pametnom državnom politikom. Neće ljudi prelaziti da žive na sela zato što ih na to neko primorava, nego će im ekonomski isplativije biti da žive na selima.Kreditnom-monetarnom politikom NBS će nuditi dugoročne kredite sa kamatom od 2% godišnje za sve one koji budu otpočinjali proizvodnju na selima. Naročito će biti stimulisana organska proizvodnja. Umesto sadašnjih 3.000 proizvođača, koji proizvode na 15.000 ha, mora da se zaposle 40.000 proizvođača na 600.000 ha proizvodnje najskuplje hrane na svetskom tržištu.

Poreskom politikom će biti oslobađani oni koji se budu vraćali na sela i koji budu zapošljavali radnu snagu na selima. Sa godišnjim prihodom od agrarnog biznisa 155.36 milijardi evra, sasvim je normalno da plate zaposlenih u proizvodnji na selima budu od 3.000 do 5.000 evra mesečno. Sa takvim mesečnim platama, ne samo da će prestati iseljavanje sa naših sela, nego će se Srbi i drugi građani Srbije po svetu vraćati u Srbiju.Prvo će pohrliti naši ljudi iz bankrotirane EU u kojoj će izbiti Revolucija protiv korporativnog fašizma iz Brisela. Stara mehanizacije će biti potpuno zamenjena novo mehanizacijom za poljoprivredu iz sopstvene domaće proizvodnje. Traktora imamo 425.000 koji su stari u proseku 27 godina, kombajna 25.000 koji su stari preko 22 godine i priključnih mašina preko 2,5 miliona stranih i po trideset godina. Sva ova mehanizacija nam treba da se zameni i to je potencijal od 20 milijardi evra za pravljenje naših fabrika.

Zašto bismo uvozili, kada možemo sami da proizvedemo. Ovo je nove ekonomska politika, koja je potpuno suprotna neoliberalnoj šok terapiji bez anestezije u kojoj smo dovedeni do biološkog istrebljenja. Novca ima u Srbiji preko 25 milijardi evra koji ili nije plasiran ili se nalazi u sivoj ekonomiji i hoće da se legalizuje. Ne trebamo više da se zadužujemo. Dovoljno je to što imamo u Srbiji i što naši građani drže u rasejanju. Stvaranjem jedne preporođene Srbije, većina građana će se vratiti u Srbiju, jer će uslovi za život biti bolji nego u svetu, a kada se oni vrate, doneće i svoj kapital sa sobom.

Kada svake godine agrarni biznis Srbiji donese 155,36 milijardi evra, onda će se napraviti u rekordnom vremenu, bez krađa i kraduckanja, auto-putevi po čitavoj Srbiji, izgradiće se brze pruge sa vozovima koji idu 300 km/h , tako da će se iz Vranja za Beograd stizati za 1 sat i 10 minuta. Poljoprivredna mehanizacija će se raditi sa robotizacijom i veštačkom inteligencijom, pa će, recimo, paori u Vojvodini sedeti i razgovarati, dok njihovi ogromni traktori i kombajni rade na njivama. Srpska hrana će brendirati svoje proizvode po svetu od ajvara do maline, od govedine do piletine, od paprike do kiselog kupusa, od leskovačke pljeskavice do bačkih mlinaca, postaćemo najveći izvoznici hrane na Balkanu.

PKB Korporacija će se 51% vratiti u vlasništvo države, dok će preostalih 49% akcije imati svi naši državljani. U pravim, obnovljenim zadrugama biće milion zadrugara, koji će sa svojim porodicama živeti ne srpskim selima. Naša deca će jesti domaću, organsku hranu, učiće drevnu istoriju Srba, negovaće duhovne vrednosti iz naše bogate tradicije, radiće kao mladi na svojim imanjima, neće imati šefove i direktore nad glavama, radiće za svoju porodicu i sebe, voziće najnovije automobile, putovaće po svetu od novca koga su sami zaradili, neće imati kredite i provodiće vreme uz pesmu, igru, duženje i smejanje, umesto što bleje u zatupljujuće ekrane mobilnih telefona.

Takvo srpsko selo privuće veliki broj stranaca, pa Srbija samo na seoskom turizmu može da prihoduje 10 milijardi evra godišnje, jer svako naše selo ima svoju drevnu istoriju. Sve ovo može da se ostvari. Kako? Vrlo lako. Građani trebaju da prestanu da glasaju za politički ološ vlasti i opozicije. Bojkot svih političkih satrapa je nužnost u ovom istorijskom trenutku. Građani moraju da glasaju samo za one stručnjake koji mogu da im ostvare,znanjem, radom i organizacijom, ovakvu Srbiju.

Zašto bismo živeli u gradu, kada možemo da živimo na selu na našem imanju? Ekonomski je nezavisan samo onaj ko bude mogao sam da proizvede hranu i koji ne zavisi od prodavnice ili supermarketa. Povežite se, dragi prijatelji, razgovarajte i planirajte povratak na selo, jer će se uskoro u oslobođenoj Srbiji naprave pravi uslovi za život na selu.

SHARE