Početna Sadržaj Priče SELJAČINA

SELJAČINA

24219
0
SHARE

Seljačina živi u gradu.
Preferira najbolje lokacije.
Bavi se biznisom i politikom.
Ima imovinu na selu.
Gde je izgradio novu kuću.
Američku kuću sa bazenom.

Vozi skupa kola.
Nosi firmirana odela.
Puši tompus.
Letuje na najboljim lokacijama.
Stan u gradu mu je žešća kičerica.
Knjige kupuje na metar.
Slike na naramak.

Knjige ne čita.
Prati samo žutu štampu.

Seljačina nema nikakvu političku ideologiju.
On veruje samo u novac.
Pohlepan je i želi vlast.
U vreme komunizma veličao je Tita.
Ako je bizMismen, onda je opelješio državne fondove.
Ako je političar, onda je završio političku školu u Kumrovcu.

Početkom devedesetih je postao četnik.
Monarhista i pobornik Čiče.
Počeo je da ide u crkvu.
Počinje da slavi slave.
Konačno, dolazi do novca i prelazi u grad da živi.
Posle nekoliko godina kupuje nekretnine po svetu.
Ako je političar, onda je šovinista.

Srbuje i pobornik je rata.
Šalje tuđu decu da ginu.
Njegova deca su razmaženi debili i malograđani.
Školuje ih na prestižnim svetskim fakultetima.
Uči ih kako da budu pokvareni i podli.
Deca su im nesposobna i samo troše ukradeni novac.

Obožava Slobu, ne voli njegovu ženturaču.
Stvara veliki kapital na akcizama, primarnim emisijama i otkupom valute.
Postaje tajkun.
Izmišlja svoje plemićko poreklo.
Kupuje diplomu srednje škole, fakulteta i doktorata.
Postaje počasni akademik u nekoj vukojebini.

Ako je političar postaje ministar, gradonačelnik i ambasador.
Opslužuje tajkune i oni ga kite novcem.
Žena mu je palanačka prostakuša.
Pokondirena tikva.
Kupuju nekretnine po svetu da obezbede nesposobnu decu.

Kada je pukao Sloba, preko noći postaju obožavoci Đinđića.
Reformatori su i europejci.
Zaboravljaju svoju mračnu prošlost.
Više ne nose bele čarape na tamna odela.
Ne jedu za doručak švarglu, kavurmu i beli luk u kancelariji.
Ne prde pred zaposlenima.
Nisu još naučili da ne pljuju na ulici.
Vole da hraknu i šlajmaru zelepe za zid.
Obožavaju da podriguju.
Drže noge na stolu dok razgovaraju sa zaposlenima.
U kabinetima ministara puze.

Nose najskuplje satove i mobilne telefone.
Ženama kupuju najskuplji nakit.
Deci najmoderniju tehniku.
Imaju veliki prsten na ruci.
Na malim prstima veliki nokti.
Porcelanci se bele u ustima.
Mljackaju dok jedu.
Srču vruću supu.
I ječe.

Podmićuju sve novinare.
Vole da se slikaju.
Daju intervju o sebi i svojoj izuzetnoj porodici.
Slikaju se u stolicama sa pozlaćenim lavljim glavama.
Iste glave su im na ulazu u vilu na Dedinju.
Kameni labudovi su u dvorištu.

Pink je u kući i duši.
Lažni glamur.
Svuda pršti od besa i prostakluka.
Žene starlete.
Pišu i objavljuju knjige.
Gostuju u udarnim emisijama.
Prodaju svoje bljuvotine u desetine hiljada primeraka.

Seljačine se kvarcuju.
Sede u Klubu kniževnika.
I sprdaju se sa intelektualcima.
Kojima plaćaju večere.

Seljačina se ulizuje Koštunici, Tadiću, Dačiću i Vućiću.
Svi su mu dragi i bliski.
I on je njima drag.
Ali, najdraži su mu Toma i Dragica.
Sa njima je baš, baš dobar.

Seljačina zna samo četri padeža.
I time se ponosi.
Srbiju doživljava kao svoju ličnu prćiju.
Narod je za njega stoka.
Mora da služi njima, seljačinama.

Seljačina je opasniji od seljobera.
Seljober je gubitnik. Propalica.
Seljačina je opaka bolest društva.
Njegova potreba je da čitavo društvo poseljači.
Sve da pretvori u žabokrečinu i blato.
U tom brlogu se on odlično oseća.

Seljačina je Srbiju pretvorio u svinjac.
Svi smo u tom svinjcu zatvoreni.
Smrdi na sve strane.

Ko će da otvori svinjac da se izvetri?
Ko je taj?
Čekamo.
I smrdimo.

Beograd, 01.06.2015.

SHARE