СЕЛЕКЦИЈА
Дјед је мене научиа од малена како се врши селекција. Запамтиа сам добро. Никад то нећу заборавит. Наша вамилија је била сиромашна и једва смо имали шта појест у оном нашем кршу. Дјед је онда заметно неколико оваца и коза. Иша сам за њим од раног јутра и чува овце и козе. Правиа сам му друштво, док нисам ојача и док дјед није стека вјеру уме. Онда је он одлазиа некуда, а ја сам остаја сам са овцама и козама.Врјеменом смо нарасли и имали смо велико стадо.Имали смо најбоље стадо у цијелим Котарима и када би са дједом ћера благо на продају на сточну пјацу, отимали су се за наше овце и козе.
Људи су се чудили, откуда унас тако здраве, јаке и дебеле овце и козе. Чудили су се да из тог камена расте таква пасмина.Чудиа сам се и ја. Мора да је постајала нека велка тајна.
Њесам има мира и једне прилике, када смо узели велике новце од продаје и када смо се враћали са сточне пјаце,јашући полако на нашим коњима, видиа сам да је дјед суче задовољно брке и онда сам га пита, вјерујући да се неће наљутит, да ми објасни у чему је тајна и зашто ми имамо најбољу пасмину у цијелим Равним Котарима.
„ Селекција!“, рече дјед и запали лулу , док се бели облак дима лењо поче дизат над његовом главом, мени се учини ка да говори неки светац из оне књиге шта ми је игуман манастира Крка да прошле јесени, када смо били на манастрирској слави на дан светог архангела Михаила – „ Селекција! Све је у селекцији! Упамти то, срећо муја добро. Открићу ти ту тајну. Животну тајну! Ти си још маћи, али слушај и памти. Тајна ће те пратит ваје. Не смјеш је никада заборавит. Све је – селекција“.
„ Шта је то –селекција?“, упитах зачуђено над том чудном и тешком рјечи, нагну се напред да боље чујем дједа и умало непадо са Прама.
„ Селекција је живот! Кога настављају они који живот ставе испред себе. Који живот славе! Који продужавају живот, уместо шта мисле само насе…“
„ Ништа те,дједе, не разумјем“
„ Разумјећеш кад одрастеш. Саде само слушај и памти. Е, видиш, сви се питају окле нама вако благо и како је наша роба најбоља на пјаци. А не знају да је све вође – селекција! Борба живота и смрти! Тако кажу наши стари, који њису нике књиге читали, јер су били неписмени. И ја сам неписмен и не читам књиге, али знам шта нам је чинит у тој суровој борби живота и смрти. Ако оћеш да опстанеш, ондак живот мора да надвлада смрт.Морају они који продужавају живот да иду даље. Није ти ништа јасно, елда?
„ Није“
„ Е, саде ће бит. Види, када дође врјеме да треба ћерати благо на пјацу, јер морамо да продамо стоку да би и ми живјели,онда је важно изабрати оне добре које ћеш оставит засе и оне лоше које ћеш продат. Од оних добрих, настаће још бољи, а они што неваљју,треба се отарасит да не покваре оне што ваљају. И сва тајна је утом. Е, како изабрат праве,а? Како? Оне који су добри? Шта ти мислиш,а?“
„ Не знам“
„ Е, вако сам ја направиа.Када дође вакат парења и ћерања, ја разлучим овнове и јарце, прчевне, од осталих оваца и коза. Држим их три дана без воде и ране. Све у близини тора.Три дана! Ништа им недам ни да једу нити да пију! Овце и козе раним и појим да они то гледају.То се, брале мој, успали да све блеји и мечи, чује се до сињег мора. Ал, ја не бегенам. Нит гледам у прчевне, нит им дајем воду и рану. Када прођу та три дана, онда ставим на једно мјесто воду ,а на другу страну ставим рану и пустим овце и козе. Тек тада пуштам овнове и јарце. Који ован и јарац прво крене да узме воду или рану, њега спремам за продају и клање. Шта ће ми таква бештија?!? Који ован и јарац прво наскаче на овце и козе, е, брале мој, тај је прави. Тај мени треба! Тај прави добру сорту. Есили разумиа?
„ Есам!“
„ Тако је и у животу! То је та – селекција! Немој то никад заборавит!“
„ Нећу, дједе!
То се немре заборавит.
Београд, 08.04.2017
