СЕБИЧНОСТ
Живимо у егоцентричној и себичној цивилизацији.
Која уништава будућност свога поколења.
Али, истовремено, уништава и будућност човечанства.
Уништавамо и природу око себе.
Само због своје проклете себичности.
Која је последица неолибералног капитализма у распадању.
Где се задовољење својих похлепних прохтева сматра јединим смислом празног живота.
Све изван тога је изложено руглу и подсмеху.
Комерцијална цивилизација презире жртвовање.
Нарастајућа потрошња је затровала све друштвене односе.
Декаденција у којој живимо је последњи стадијум труљења неолибералног капитализма.
Болесно друштво се распада, трули и смрди.
Ако запушимо нос, нећемо решити проблем.
Смрад ће се и даље ширити.
Не можемо да живимо запушеног носа.
Разјапљена уста не могу истовремено да прождеру храну и прогутају ваздух.
Мораћемо нешто да променимо, ако хоћемо да живимо.
Себичност мора да се искорењује системским променама у друштву.
Нема системских промена без рушења тоталитарног политичког система.
Који рађа, развија и шири себичност до сопственог уништења.
У кога смо данас доспели.
И што смо више себични, то брже пропадамо.
На крају човечанства, то се претвара у рат, отимање и убијање свих против свих.
Последњи човек ће да поједе сам себе.
Београд, 7532.г.шумопад
