SAVETNIK PREDSEDNIKA
piše : Branko Dragaš, 15.03.2013
Doveo sam mog italijanskog partnera da prebaci proizvodnju kontejnera za voće i povrće u Srbiju. Nešto potpuno novo na svetskom tržištu.Kontejneri su specijalni i mogu da drže sveže voće i povrće tri nedelje, bez zamrzavanja i bez opasnosti da se roba pokvari. To bi višestruko uvećalo naš devizni priliv u izvozu svežeg voće i povrća.Naročito je to dobro za izvoz malina. Čija je cena u arapskom svetu, za svežu malinu, veća i do 20 puta od cene smrznute maline. Moj italijanski partner, koji je veliki gazda i koji je vlasnik te nove tehnologije, ima nameru da proizvede 20.000 kontejnera. Većih i manjih. Pregovara sa nekoliko zemalja. U poslednjem trenutku smo ga ubedili i da poseti Srbiju. Nikada nije bio u Srbiji. Ali, ipak, pozavajući mog prijatelja i mene , odlučio je da dođe.
Našao sam našu kompaniju u centralnoj Srbiji koja bi mogla te kontejnere da proizvodi. Dogovorili smo posetu. Italijan je bio zapanjen našom organizacijom. Od aerodroma do hotela, kancelarije, putovanja,fabrike, prevođenja, stručnih razgovora inženjera, sve je besprekorno funkcionisalo. Sve u minut tačno. Kulturno i profesionalno. Nije mogao da veruje. Posebno je bio iznenađen ljubaznošću i gostoprimstvom Srba. Na polasku, u mojoj kancelariji, poslužili smo ga domaćim ajvarom, domaćim mladim sirom i domaćim pekmezom od celih šljiva. Čovek je ostao zgranut. Nije znao vrata da pogodi. Na rastanku, izljubili smo se. Tri puta. Srpski.
Da li će biti posla? Videćemo. Njegovi inženjeri moraju da pošalju tehnologiju našim inženjerima. Ukoliko se sve složi, imamo dobar posao. Ili makar da dobijemo da radimo male kontejnere. U narednih nekoliko nedelja će se doneti odluka, posle miščjenja njegovih inženjera. Čekamo i nadamo se da ćemo uspeti u ovom poslu.
Zašto pišem ovo?
Zato što se desila jedna neprijatna scena. Naime, moj italijanski partner je preko mog prijatelja dobio kontakt sa predstavnicima vlasti i otišao je na sastanak sa nekim u Vladi. Mi smo znali da ide, ali to je bio njegov aranžman i nismo se mešali. Posle tog sastanka, otišao je u fabriku u središnjem delu Srbije. Tamo je otpočeo svoje stručne razgovore oko posla.
Menadžer te fabrike me je uveče nazvao, poslovan čovek koga znam čitavu deceniju i kome sam pomogao i zaštitio ga posle Petog oktobra, kada su ostrašćeni jakobinci sa ulice hteli da ga sruše, samo zbog toga što je pripadnik SPS, takvih poslovnih ljudi je bilo dosta koje sam spašavao progona i terora, menadžer me je nazvao i rekao da je njegovog gazdu zvao savetnik Predsednika države da mu najavi da će sutra doći u fabriku jedan italijanski partner. Kada mu je začuđeni gazda fabrike odgovorio da je taj partner već kod njih, savetnik Predsednika države je pitao – Ko ga je doveo? Branko Dragaš? Sledi odgovor – Branko Dragaš?! Svašta! Nemojte da radite sa njim. To je naša veza! BD je političar! BD hoće političke poene da dobije! Nikako ne radite sa BD!
Tako je bilo.
Dobro, ko je taj savetnik ? Nemam pojma. Ne znam birokratskog pacova koji je savetnik Nevernom Tomi. O Nevernom Tomi imam najgore mišljenje, o čemu sam već bezbroj puta pisao, javno i iskreno, ali o njegovom savetniku ništa ne znam. Pa zašto onda savetnik izgovara takve gadosti? Ne znam,. Jesam li ga upoznao? Nisam. Da li sam nešto tražio od njega i Nevernog Tome? Ništa. Međutim, on je , ipak, sve to rekao.
Prvo, nisam političar. I nikada nisam ni bio političar. A nadam se da nikada neću ni biti političar. Javna ličnost sam više od dve decenije i iznosim svoje stavove. Kome se svidja, uči od mene i primenjuje u praksi, kome se ne sviđa-ne čita. To je nekako najpoštenije. Kome se ne sviđa, okrene glavu i bavi se svojim poslom. Ali savetnik predsednika države je dokon. Prima platu od poreskih obvaznika, znači i od mene. Građani ga plaćaju da brani interese države i savetuje Predsednika države. Šta savetnik Predsednika države traži na tržištu? Ako hoće da bude na tržištu, onda napusti mesto savetnika i izađe na tržište, na crtu, da vidimo njegove sposobnosti u tržišnoj utakmici.
Savetnik Predsednika države to nikada neće da uradi. Plaši se konkurencije i tržišta. Ovako mu je bolje. Parazitizira na našim parama. Ogovara i traži prostora za sebe. Koristi poziciju da se ugradi. IMT sistem.
I još nešto. Nije lepo pred strancima pričati loše o svojoj zemlji i svom narodu. Nije lepo da se savetnik Predsednika izjašnjava o nama poslovnim ljudima iz Srbije pred strancima. To treba da kaže meni. U četri oka. Svako treba da radi svoj posao. To je jedini način da spasimo Srbiju.
Nešto se slično desilo i u jesen 2001 u Rimu, kada je veseli Labus pitao predsednika grupacije italijanskih bankara Paola Petizola – zašto rade sa mnom? Odgovor je bio kratak – To je naš izbor!
Beograd, 15.03.2013
