САУЧЕСНИЦИ
Да ли сте саучесник у окупацији нашег народа?
Постављам ово питања свим грађанима Србије.
Нарочито српским интелектуалцима.
Који би морали да буду савест нације.
Посебно интелектуалцима који се баве хуманистичким наукама.
И који данас, нажалост, на њихову срамоту, у већини ћуте или раде за издајнички и конвертитски окупациони режим.
Продали су веру за вечеру.
Није иста позиција оних који су одговорни да бране морал у друштву и оних који су одговорни, рецимо, за здравље грађана.
Лекар је дужан, таква му је природа позива, положио је Хипократову заклетву, да лечи све људе, без обзира да ли су они морални или неморални,без обзира којом се струком баве и које позиције у друштву заузимају.
Лекар нема никакву могућност избора, јер се он бави лечењем болесних људи и не суди о њиховим греховима.
Претставници хуманистичке науке су дужни да бране појам добра, заједницу и морал.
Они су позвани да суде о понашању других људи у односу на опште добро.
Када не би било хуманиста у друштву и када се не би чула њихова реч, онда би настала општа збрка, папазјанија, пометња и хаос, нико не би знао где му је место у друштву и не би била одређена мера свих вредности.
Без те мере заједница не може да функционише.
Хуманиста мора да брани општа морална начела заједнице, без којих заједница не може да опстане.
И мора својим личним животом и својим личним примером да покаже другим људима каквом друштву стремимо.
Једно без другога не иде.
Нарасло неповерење у заједници је последица тог раскорака између онога што се јавно изговара и личног примера оних који то што јавно изговарају сами не поштују, него се понашају искључиво у одбрани својих личних интереса.
Тако смо доспели до данашње апатије, равнодушности и незаинтересованости грађања за бављењем политиком.
На опште одушевљење политичког олоша, којима се отворио пут за поробљавање, пљачку и експлоатацију тих истих разочараних грађана.
Општа морална начела без личног примера у пракси су само досадне фразетине и тупаве флоскуле које ништа у друштву не решавају, него праве још веће проблеме, јер шире смутњу и постају сатавни део тих нараслих проблема.
Јавне личности покушавају да подвале заједници, јер прикривају своје личне интересе кроз лажно јавно величање интереса саме заједнице.
Нажалост, то им до сада полази за руком, јер успевају на исти начин да обману грађане.
Међутим, та превара може да траје неко краће време, тачније једно одређено време, неколико година, али та превара пропада јер не нуди трајно решење насталог проблема.
Проблем се скрива под тепих и одлаже за друга времена, док је демагогија, обмана, лаж, отимање и пљачка у току.
Када друштвени проблем нарасте до неиздрживости, онда, услед унутрашњег притиска, долази до пуцања ситема кроз банкрот, демонстарције на улицама или оружану револуцију.
Када ће се то догодити, зависи од еластичности стрпљења и трпљења поробљених грађана.
Једно је сигурно, да ће се то сигурно да догоди.
И Србија данас сигурно срља у тај опасни сценарио друштвеног слома.
Који се може да заврши крвавим грађанским ратом.
На општу радост наших вековних непријатеља, који на томе доследно раде.
Отуда је важно да не постанемо саучесници издајничког и окупационог режима који нас води у општу друштвену и националну пропаст.
Задатак хуманистичке интелигенције је да не учествује у тој превари и да покаже пут избављења.
Лични пример је зато најбољи начин да се стекне изгубљено поверење.
Када хелениста професор Милош Ђурић одбија да потпише Апел српских интелектуалаца у окупираној Србији од стране нациста освајача, када своме колеги, академику композитору, каже да он то не може да потпише јер предаје Етику, не удара у бубњеве и не дува у свирала, онда је то потврда овог изнетог начела о одговорности хуманистичке интелигенције у време распада државе, пропасти нације и перфидне унутрашње окупације која се данас спроводи на делу.
Значи, да будем потпуно конкретан и јасан, то сам већ износио мојим јавним наступима,ако припадате хуманистичкој интелигенцији данас у Србији, онда не смете, ни под којом понуђеном ценом, да прихватите сарадњу са издајничким тоталитарним режимом, не смете да га јавно подржавате, не смете да наступате на њиховим цензурисаним националним медијима, не смете да излазите на намештене и изрежиране изборе, не смете да причате то што прича академик Душко Ковачевић, не смете да присуствујете промоцији књиге тајкуна и битанге Мирослава Мишковића, не смете да учествујете у некој фалш расправи о умрлој Југославији коју организује и плаћа овај исти тајкун покварењак, не смете попут режимског буџетског овисника Кустурице да говорите на конгресу партијског, криминалног картела, не смете да будете плаћени цикусант као што су то Лазански и остала политичка банда аналитичара и мастурбатора, не смете да учествујете у емисијама посрећног Мефистовела Марића и Пинк перверзњака Митровића, јер ако на то пристанете, као што многи који се лажно представљају да су хуманистичка интелигенција,нажалост, пристају,онда сте саучесник и сарадник тог подлог, расипничког и преварантског окупационог режима.
Ако сте се продали, ако сте медијски популарни, ако згрћете новац када народ изумире и када нема основне услове за нормалан живот, онда сте лакеј, слуга и потрчко тог тоталитарног система, онда , господо другови, саучесници у злочину који се спроводи над нашим поробљеним народом, нисте интелектуалац, упркос вашим титулама, звањима и капиталу кога сте присвојили.
Запамтите, ви сте интелектуални олош!
Гори сте од политичког олоша!
Ви њима дајете легитимитет за спровођење тираније.
Ви сте већи издајници од њих!
Нема оправдања!
Узалудна су вам објашњавања!
Непотребна су ваша правдања!
Ви сте саучесници у злочину!
Не лажите више себе!
Стидите се, бедници и протуве!
Суштина јавног деловања је да се одбрани заједницу од владавине олоша.
Одбранити слободу грађана од демагога, превараната и шибицара.
Нема сарадње са окупаторима!
Линија животног разграничења је повучена.
Честит и добар човек ту линију никада не сме да пређе.
Нема цене за издају заједнице.
На путу за Хиландар, 24.05.7527
