Početna Tekstovi САСТАНЦИ

САСТАНЦИ

6026
0
SHARE

САСТАНЦИ

 

У  модерном електронском добу састанци добијају други смисао.

Пошто се све у савременој цивилизацији данас јако брзо и темељно мења, онда се мора и да промени дух  одржавања самих састанака.

То, нажалост, морам да признам, многи наши савременици још нису разумели.

Понашају се као да још увек живимо у доба социјалистичког самоуправног блејања о трошку државе.

 

Блејање потиче из балканског чобанског менталитета да се убија досадно време, док невољно чувамо стоку у планини.

У том времену се надгорањавамо и надмудрујемо, боримо речима, јер нам је досадно, време споро протиче, ништа не стварамо ново, па нам је остало, пошто смо усмерени једни на друге, само да између себе направимо неко дешавање.

Доскочицама се вежба интелигенција и остваља широк пут за узлет ка звездама.

Планинске висови и близина небеског свода само дају осећај узвишености, изузетности и супериорности, које успевају да савладају болан осећај беде, сиромаштва и понижености.

 

У прохујалом времену преминулог социјализма, састанци су носили то чобанско надигравање око упаљене ватре, где је главни згодитак био да се противник речима порази пред другима и тако докаже лична супериорност.

Зато су састанци трајали тако дуго и тешко се договарало, јер су сви учесници у том игроказу хранили своју болесну сујету нарцисоидном потребом да се допадну другима.

 

У електорнском добу састанци добијају потпуно другу и суштину и форму, па зато сада, на самом почетку нашег организовања кроз ЕКОНОМСКИ ПОКРЕТ, износим неке основне постулате које морамо да следимо уколико хоћемо да постигнемо жељену ефикасност нашег заједничког деловања и да остваримо наше планове системских измена у држави и друштву.

 

Ево, на почетку, износим нека моја искуства, како не бисмо понављали увек исте грешке и како не бисмо губили драгоцено време на међусобном убеђивању, уместо на мењању нашег затуцано окружења.

 

  1. Састанак мора да има свој циљ, сврху и суштину, због чега се састајемо и шта се конкретно договарамо да заједнички урадимо,
  2. Састанак мора да буде припремљен унапред и зато нема потребе да се састајемо и да губимо време док све није електронски усаглашено,
  3. Састајемо се да нешто конкретно заједнички направимо, да се договоримо и план рада усагласимо и писмено потврдимо, да се лично упознамо и разменимо енергије, а не састајемо се да бисмо причали празне приче и убијали време и доколицу,.
  4. На састанаке долазимо без кашњења,
  5. На састанцима не понављамо туђе мисли и предлоге, него износимо оно што други нису рекли,
  6. На састанцима не евоцирамо успомене из прошлости,
  7. Ако нисмо уводничар на састанку, говоримо три минута,
  8. Говоримо отворено, гласно и јасно без флоскула, фраза и глупих поштапалица, гледајући саговорнике у лице,
  9. На састанак долазимо са оловком и папиром, да запишемо преузете обавезе да не бисмо заборавили шта нам је задатак,
  10. Јављамо се за реч само ако имамо нешто ново да кажемо,
  11. Састанак почињемо реферисањем извршавања преузетих обавеза,
  12. Неслагање са другима отворено показујемо и о томе јавно говоримо,
  13. Не мрзимо људе са којима се неслажемо или са којима се разиђемо,
  14. Покушавамо да убедимо друге у исправност наших идеја, ако то не успемо, преиспитујемо своје идеје,
  15. Ако се усвојене идеје морално косе са нашим животним и политичким принципима, без велике помпе и буке, јавно саопштавамо неслагање и напуштамо такве састанке,
  16. Уколико верујемо у сопствене идеје, покушаћемо да их остваримо у другој организацији и са другим људима,
  17. Не трошимо време и енергију на људе са којима смо се разишли, него на нове њуде са којима се тек организујемо,
  18. На крају састанка мора да се прочитају закључци и да они уђу у записник,
  19. Записници се чувају у архиви организације, јер доказује законитост у раду организације,
  20. Састанци нису скупови завереника, него сусрет мислећих људи који желе добро својој држави и зато ништа не кријемо.
  21. Не плашимо се преузимања наших идеја од наше конкуренције, јер наш циљ мора да буде остваривања добробита заједнице, без обзира да ли то ми морали да остваримо или неко други,који је способнији од нас,
  22. Учимо од оних који су паметнији, бољи, поштенији,раднији и организованији од нас и трудимо се да их својим радом надмашимо,
  23. Поштујемо све различитости и бранимо слободу изјашњавања и делања,
  24. Отворено признајемо своје грешке и тога се не стидимо,
  25. Није важно ко је у тиму први, ако тим побеђује,
  26. Победа мора бити остварена уз поштовање моралних принципа и етичког кодекса,
  27. Нема професионализације политике,
  28. Након извршеног задатка, враћамо се свом занимању,
  29. Добру атмосферу праве доби људи и узвишене политичке идеје,
  30. Све радимо да бисмо се ослободили царства рада и да освојимо царство слободе.

 

Уколико успемо да остваримо ове принципе у нашем политичком организовању, онда  смо на правом путу спаса државе и народа.

 

Увек морамо да имамо на уму историјску одговорност наше генерације да заустави ову државну и националну трагедију.

 

Велики посао нас чека и не смемо да губимо време.

Размишљамо о јавном ангажману и када добро размислимо, онда се одлучујемо.

Нема одустајања од политичке идеје изградње ХУМАНИЗМА и ЗАЈЕДНИЦЕ.

Верујемо у то што радимо и поносни смо што ми морамо да урадимо оно што је записано.

 

Београд, 25.04.2017

 

 

 

 

 

 

SHARE