Početna Sadržaj Društvo SAMOŽIVOST

SAMOŽIVOST

10684
0
SHARE

Reči same sve govore.
Samoživi ljudi hoće da žive samo oni.
Hoće čitav život sami da progutaju. Prožderu.
Sebični su i pohlepni. Samo misle na sebe.
Rade samo u svoju korist, makar naneli štete zajednici.

Postmoderni kapitalizam je razvio sebičnost do svoje propasti.
Zalaganje za potpune slobode i individualizam bez ograničenja doveo je komercijalnu civilizaciju do svoga potpunog kraha.
Ljudska zajednica tako ne može da funkcioniše.
Kriza koja je zahvatila zapadnu predstavničku demokratiju je kriza smisla, suštine i morala.
Iz tih izvora je potekla sadašnja ekonomska kriza.

Nažalost, moje kolege ekonomisti, čast retkim izuzecima, to ne
razumeju jer su samoživi.
Čitava kapitalistička ekonomija počiva na samoživom postulatu da sve što je dobro  lično za mene je prihvatljivo. Drugih kriterija nema.
Tako se ponašaju i kapitalistička preduzeća.
Ako imam dobar profit u poslovanju, nije bitno da li zajednica trpi zbog mog poslovanja. Baš nas briga što nanosimo neprocenjive štete zajednici.
Uspešan sam jer pravim profit.
Profit je merilo svih stvari samoživih pohlepnika.

Tako je neoliberalni kapitalizam upao u sopstvenu zamku.
Uništeni su temelji društvene zajednice, jer su tržišni talibani
oglodali sve ljudske vrednosti u društvu.
Čoveka su sveli na homo economicusa i on, mučenik, razapet između profita i procenata, između marketinga i PR’a, između prezentacija i reklama, razapet između sve praznije i gluplje svakodnevnice i želje da bude svoj, razapet uzmeđu praznine i suštine, danas očajnički traga za svojom slobodom i putom izbavljenja.

Čitave generacije su učene da budu samožive, da misle samo na sebe, da gledaju samo svoje interese, da nemaju nikakvog dodira sa ljudskim osećanjima, da se stide da zaplaču, da zajecaju, da se nekome požale, učene su da kriju svoja osećanja, suzbijaju, zakopavaju duboko u svojoj praznini i banalnosti, naučeni su da moraju kao programirane mašine da odlaze na posao, da zarađuju pare, da troše, troše i troše, jer kad trošiš onda se prazniš, onda se ispunjavaš, onda se dokazuješ, onda je to – cool!

Samoživi čovek je sve oko sebe obesmislio i doveo čovečanstvo do svog uništenja.
Svesni smo danas da ovako više ne može.
Nešto mora da se promeni. Nešto u ovoj civilizaciji ne valja.
Šta ne valja?
Istina je porazna – savremeni čovek  ne valja.
Mi smo se pokvarili.

Mi moramo da se promenimo. Mi moramo da radimo na sebi.
Mi moramo da učimo od onih koji su mudriji i pametniji od nas.

Jedini spas za čovečanstvo je u promeni nakaradnog sistema.
Popravka ovog sistema nije moguća.
Novi sistem mora da se izgradi.
Restart sadašnjeg sistema je igra Kurte i Murte.

Novi sistem mora da samoživost ograniči i stavi pod kontrolu.
To je moguće uraditi samo ukoliko razvijemo i branimo principe zajednice.
Posmoderni individualizam ne može da urušava principe zajednice.
Prava manjina ne mogu da obesmišljavaju pravo većine da brani principe zajednice.

Granica slobode jednog čoveka je ograničena granicama slobode drugih ljudi.
Agresivni pripadnici manjina u zajednici nastoje da samoživo prigrabe zajednicu samo za sebe.
Oni su toliko isključivi, bezobrazni i napadni da zlostavljaju većunu.
Oni žele svoj pogled na svet, svoja shvatanja i svoja opredeljenja da namamaknu većini, mada većina to ne želi da prihvati.
Odbijanje većine da to prihvati oni proglašavaju za primitivizam,
zatucanost, zaostalost i fašizam.

Vlast je podređena interesima te privilegovane manjine, bez obzira što bi vlast morala da zastupa interese većine kojoj je na izborima obećavala kule i gradove. Izbori služe samo da se zavede većina, potkupi ili uceni, kako bi
svoja građanska prava predala u ruke izabrane manjine, koja onda zastupa samu sebe i ostale pripadnike manjine u zajednici.

Tako je demokratija potpuno obesmišljena.
Predstavnička demokratija je potpuno uništila izvorni smisao
demokratije, gde većina odlučuje i većini svi moraju da se
prilagođavaju, pa smo dobili predstavničku demokratiju u kojoj većina bira manjinu koja samoživo radi samo za sebe.
Sve u društvu je ustrojeno na taj način.
Vrhunac propasti demokratije je današnje ludilo samoživog Ace Dramosera.

ON demokratiju doživljava kao svoju ličnu vlast u kojoj ON odlučuje o svemu.
To je ta samoživa potreba da sve progutaš, kontrolišeš, pratiš, slušaš ili znaš je opasno mentalno stanje poremećenosti ličnosti na vlasti.
To ne može dobro da se završi po društvo u kome se takav kult ličnosti uspostavi.

Prosto je neverovatno koliko je srpsko društvo propalo.
Nakon dvadeset i pet godina borbe za demokratiju, građanska prava, vladavinu zakona i građanske institucije Srbija je ponovo potonulo u jednoumlju jednog čoveka.
Totalitarno ustrojstvo društva i kult ličnosti je vrhunac samoživosti odnarođenog i izdajničkog režima.

U samoživoj komercijalnoj civilizaciji odnosi između ljudi se
uspostavljaju samo na osnovu ličnih interesa i koristi.
Samoživi roditelji u deci gledaju dobru investiciju za  svoj promašeni život.
Samoživa deca gledaju na svoje roditelje kao na sluge, koji treba da im omoguće udoban život.
Samoživi muškarci ne žene se jer neće da pokvare svoj ostvareni konfor.
Samožive žene žele samo muškarce koji će da hrane njihovu samoživost.

Samoživost se leči – davanjem, poklanjanjem i podelom.
Umesto pohlepnog gutanja i žderanja života, potrebno je učiti decu da nose zajednicu u sebi.
Umesto punjenja nepreklidne praznine u sebi, koja se ne može napuniti, treba se zaustaviti, okrenuti oko sebe i druge ljude prihvatiti ne kao svoje konkurente, nego kao pripadnike svoje zajednice.

Zajednica umesto nametnute samoživosti.

Beograd, 20.08.2015.

SHARE