Početna Tekstovi САМОУКИ

САМОУКИ

3771
0

САМОУКИ

 

Читалац из Бугојна, Адмир Ризван,  пита ме који правац ја заступам у економији.

Одговорио са му да заступам – мој правац!

Не знам шта друго да напишем.

Не припадам ниједном правцу и нисам члан ниједне економске асоцијације.

 

Ствар да буде још интересантнија, економиста сам и послован човек 35 година,топ менаџер и стручњак који је обележио једно економско доба, не само својим економским тесктовима, него тиме што сам био први приватни банка у Источној Европи, али све то није било довољно да ме Друштво економиста Србије, ваљда се тако то удружење зове, позвове на састанак или семинар да чују и моје стручно мишљење.

Они мене не смеју да зову,јер се плаше да их јавно не раскринкам, а мени они нису уопште интересантни, досадни су и надобудни, јер никада нису правили новац на том њиховом толико прокламованом слободном тржишту, које, што је најважније, нигде не постоји, осим у главама тих незналица.

 

И тако смо остали вечито у сукобу, зато што они бране сваки режим и служе  режиму да добије легитимитет квазистручњака, за то лакејско трчкарање узимају добре апанаже, док сам ја остао доследан критичар свих досадашњих тоталитарних политичких устројстава друштва и никада нисам са њима правио пословне дилове јер ми се ти политички бандити гаде.

 

Питање Адмира ме  је подстакло да нешто кажем о томе како стичемо наша знања.

Изнећу сопствена  искустава.

Искрен да будем, у школи сам најмање научио о економији.

Схватио сам то на време, зато сам се трудио  да што брже завршим факултет и да се окренем реалном привредном животу.

Који се на факултету не учи.

 

Више сам научио о тржишту,ценама, пословању, берзама и конкуренцији од мог ђеда у Далмацији, када смо заједно износили наше пољопривредне производе на пијаце у Книну, Сплиту, Шибенику и Задру, него од мојих надмених професора универзитета.

 

Више сам научио о економији из литертуре Балзака, Томаса Мана, Шекспира, Крлеже и Пекића, наводим само њих за пример младима, него из обавезних уџбеника  за студенте економије.

 

Глад за широким  знањем ме је напала већ у основној школи.

Читао сам сатима све што ми је допало руке.

Читао сам упоредо и по десет књига, јер ме је то испуњавало и смиривило.

Мислим да сам један од ретких који је прочитао сабрана дела југословенског комунистичког идеолога Едварда Кардеља.

Али, из тих његових писанија сам рано схватио, радило се о цесној афери у Словенији шесдесетих година прошлог века, да су Словенци привремено ушли у Југославију и да ће, тако су јавно говорили, првом згодном приликом настојати да је што пре напусте.

 

Тада ми нико није знао да одговори на питање – зашто смо ми, Срби, уопште улазили у државну заједницу са Словенцима и Хрватима, када то није било у нашем националном интересу?

На то једноставно питање није било никаквог одговора..

Морао сам даље да сам истражујем и да читам.

 

То ми је помогло да постанем – самоук!

 

У мојој сиромашној  радничкој фамилији није било времена за читање.

Борба за обезбеђивање сурове егзистеније односила је већину времена.

Почео сам да читам јер сам био жељан сазнања о свету у коме живим.

Интересовало ме је да схватим како је нешто настало и да сазнам узроке и последице.

Занимало ме је да откријем неке нове, мени непознате и скривене светове.

 

Самоук је човек који сам учи.

Потребно му је за то само жеља за сазнањем, челична воља да истраје и време за одрицање од других животних наслада.

У  почетку све доста тешко иде.

Немате никога да вам објасни и да вас упути, него морате кроз џунглу података и књига да се пробијате сами.

Немате неког Вергилија да вас води и да вам покаже  Људку комедију , која се одвија пред вама.

 

Рецимо, на крају четвртог разреда, на распусту, прочитао сам Иву Андрћа „На Дрини ћуприја.“ То ме је охрабрило да на јесен исте године, када сам кренуо у пети разред, почнем да читам „ Травничку хронику“, али морао сам, нажалост, да одустанем јер  од силних турцизама нисам могао да  макнем од почетка романа..

 

Када сте самоук, онда се научите да морате да се ослоните – усе и у своје кљусе!

То је добро за ваш даљи развој у животу.

Знате да вам нико не може да помогне, нико вам не стоји иза леђа, никога нема да вам отвори нека врата, него свуда морате сами да подметнете леђа.

Мој ђед је говорио својим синовима, када су одлазили у свет у потрази за бољим животом:„Ми,Драгаши,морамо све да зарадимо великим радом,знојем, одрицањем и подметањем леђа!“

То нам је породичан усуд.

Ако га прихватите, онда вам је лакше да се пробијате кроз живот.

 

Мора се савладати и техника учења.

Неко брзо капира непознату материју и лако је понавља, али некоме треба много више времена.

Важно је да свако спозна себе и схвати којој групи припада.

Ако то на време не схвати, онда настају велики проблеми у животу.

Када се нешто  научи, онда више није важно колико је ко времена утрошио да би то научио.

 

Често се дешава да они који су заиста талентованији и којима учење лакше иде, брзо се опусте и све препусте своме таленту да уради, подцењујући радне навике, па их то кошта великих промашаја и неуспеха у животу.

Они који морају више времена да проводе учећи, немају избора и морају стално да вежбају и да раде како би одржавали добру кондицију.

Најбоља солуција је да се таленат и рад  допуњују и да се у целости прожимају.

 

Ако желимо да постигнемо оно што смо испланирали, ако нисмо обдарени великим талентом, онда морамо да великим радом надопунимо недостатак  талента.

То је истина о учењу.И ништа се ту није променило од Лепенаца до данас.

Питање је само ко то хоће себи да призна, а ко се заноси самообманама.

Народна изрека да се  велике школе не завршавају главом, него задњицом, настала је управо на овој тези о учењу.

Они који више уче  могу својом упорношћу  да постигну велике резултате и да смање почетну разлику између талентованости и рада, да би временом потпуно превазишли троме и лење таленте.

 

Када сте самоук, онда ваше  читање почиње гутањем свакаквих књига.

Не бирате, јер сте гладни знања.

Временом, када стекнете свој укус, опредељујете се само за оне књиге које су по вашим мерилима интересовања и које ваш уметнички остљив желудац може да свари.

Читањем широке литературе и забрањене историјске грађе добијате ширину у својим погледима и целовитост у спознаји света.

За пењање на ту прву степеницу самоспознаје потребно је 15 година интезивног читања, размишљања, бележења и расправљања.

После тога времена сте се оспособили да спознате законитости света који вас окружује.

 

Након нових 15 година непрекидног рада на себи, довољно сте компетентни да можете да уђете у изношење својих предлога и решења и да преузмете одговорност за управљање друштвеном заједницом.

Наравно, уколико сте све време живели и радили у реалном свету, уколико сте практично себе изградили, имате искуства и велико знање да можете да мењате лоше стање у друштву и да стварате нови и бољи свет око вас.

Додворавање младима како су они ти који морају да изврше револуционарне промене је само подлост и кукавичлук старијих генерација које немају снаге да саме ураде оно што морају, што им је историјска обавеза да изведу, али не желе да наруше свој достигнути комформизам.

Отуда су све револуције завршиле у новим облицима тоталитаризма, јер млади, неискусни, неиживљени револуционари су гладни живота и све прождиру пред собом.

Зар бољшевици нису говорили да револуцију прождиру њихова властита деца.

Не подижу они револуцију због потлачених и обесправљених, него због себе и својих нараслих прохтева.

Историја је заиста учитељица живота.

 

Самоуки то науче из књига, јер у школи се то не учи.

 

Данашње школе су тоталитарне организације за убијње и контролисање сваке напредне и слободарске мисли.

Историја је фалсификована.

Корпорације трагају за талентима да би их што пре корумпирали и убацили у тоталитарни систем.

Бубају се обиље непотребних информација само да се деца не уче да логично размишљају.

 

Драги пријатељи,

 

Из књига се само учи нова знања.

Интернет нам даје неопходне и брзе информације.

Зато, књиге у шаке!

Научите да мислите!

Укључите мозак, ограничите интернет.

 

Будите самоуки!

Сами бирајте свој животни пут.

 

Београд, 26.11.2017