Početna Tekstovi  „ САЛО или сто двадесет дана Содоме“

 „ САЛО или сто двадесет дана Содоме“

568
0

                                   ПЈЕР ПАОЛО ПАЗОЛИНИ

                        „ САЛО или сто двадесет дана Содоме“

 

Зашто нема побуне?

Зашто на све пристајемо?

Где је крај људском понижавању?

Ко ће да се супростави злу?

 

Војвода, Бискуп, Председник и Судија су представници тоталитарне власти.

Није важно да ли је она фашистичка или демократска.

У „ Божанској комедији“ нашег пропадања све власти су исте.

Провлаче нас кроз кругове зла.

„Предсобље пакла“, „ Круг опсесија“, „ Круг гована“ и „ Круг крви“.

 

На крају, ритуално се у дворишту убијају они који су били непослушни.

Нису се побунили, само су нису испуњавали своје добијене обавезе.

На радију свира „ Кармина Бурана“ Карла Орфа.

Величање љубави, природе и безбрижног живота у сцени бруталног убијања.

 

Маркиз де Сад  се распојасао у тоталитарном режиму.

Ништа се није променило до наших дана.

Неће се ништа ни промени.

Увек ће бити болесних и перверзних умова.

Који ће стремити да добију власт и да свет уреде према својим нагонима.

 

Проблем није у Маркизу де Сад, него у нама.

Ми смо криви што пристајемо и што се покоравамо.

Ми смо криви што дозвољавамо, након злочина, да плешемо.

Променили смо музику на радију.

Правимо се да се није ништа догодило.

Окрећемо главу и бежимо у нове несреће.

 

Пазолини је ослободио своју машту.

И свој презир према тоталитаризму.

 

Београд, 7529.година , студен, девети дан