Početna Sadržaj Osvetljenja SAD DUGOVI

SAD DUGOVI

608
0
SHARE

Gubitak platežne sposobnosti – katastrofa za SAD

25. april 2011. | 17:42 | Izvor: Tanjug
VAŠINGTON –

Sjedinjene Američke Države nisu nikada izgubile sposobnost plaćanja svojih dugova, a predstavnici dve glavne političke stranke Demokratske i Republikanske kažu da ne žele da se to sada dogodi.No, sa partijskom zajedljivošću i prilično različitim gledanjem na način smanjenja budžetskog deficita, sada se razmišlja i tom dosad nezamislivom.Američka vlada sada uzajmljuje 42 centa na svaki potrošeni dolar.Ako zamislimo da to uzajmljivanje uskoro dostigne postojeći plafon javnog duga od 14,3 biliona dolara, a Kongres ne podigne taj limit, šteta će se osetiti u celoj privredi, pogoditi skoro svakog Amerikanca i uzdrmati svetska tržišta, navela je američka novinska agencija Asošiejted pres (AP).

 

Do toga će doći ukoliko administracija u Vašingtonu ne bude u stanju da ispuni finansijske obaveze, uključujući otplatu kredita ili kamata na te kredite.

Vlada uzajmljuje uglavnom prodajući vrednosne papire pojedincima i drugim vladama, uz obećanje da će ih isplatiti u celini, sa kamatom, za određeni vremenski period.

Među onima koji bi verovatno prvi bili direktno pogođeni eventualnim propuštanjem isplate kamata ili glavnica, jesu fondovi koji drže vladine obveznice, banke koje ih kupuju direktno od Federalnih rezervi i preprodaju drugima, kao i strani investitori, koji drže skoro polovinu vladinih hartija od vrednosti.

U tom hipotetičkom slučaju, pozajmljivači bi tražili sve veće i veće kamate na nove obveznice, kao što to rade u slučaju Grčke, Portugala i drugih prezaduženih država.

Gubitak platežne sposobnosti pokrenuo bi finansijsku paniku poput one iz 2008, i gurnuo nazad u recesiju najveću svetsku privredu koja se još oporavlja.

Šef Feda Ben Bernanke ocenio je da bi neuspeh da se podigne limit državnog duga bio događaj koji bi ukočio privrednu obnovu.

Na kraju, to bi dovelo do poskupljenja većine kredita, uključujući i potrošačke, a nastavak tog ćorsokaka bi dodatno oborio vrednost dolara i doveo u pitanje njegov status prve rezervne valute u svetu.

Narodna Republika Kina, trenutno druga svetska privredna sila, i druge države, mogli bi početi da državne obveznice prodaju ispod cene , dodatno dižući kamatnu stopu i količinu nacionalnog duga.

Ušlo bi se u začarani krug sve viših kamata i sve većeg duga.

SAD su dugo predstavljale svetski standard finansijske stabilnosti i kreditnog rejtinga, a njihove državne obveznice smatrane su potpuno bezbednom investicijom.

Međutim i državne obveznice gube sjaj, pošto je nedavno zbog razmirica demokrata i republikanaca u Kongresu oko budžeta za tekuću fiskalnu godinu koja se okončava u septembru, za malo došlo do zatvaranja pojedinih segmenata administracije, a najnoviji izveštaj o kreditnom rejtingu dovodi u pitanje finansijsko zdravlje zemlje.

U slučaju da dođe do potpunog zastoja u podizanju limita duga, vlada bi se do leta mogla naći u situaciji da ne može legalno da uzajmljuje novac za isplatu svojih računa, najpre kamata, a zatim postepeno i dnevnih operacije države.

U nekom trenutku, morala bi da se odluči koje račune da plati, a koje da stavi na stranu.

Plafon duga biće dostignut negde oko 16. maja, procenjuje ministarstvo finansija.

Posledice bi se u početku sporo osetile, ali bi se postepeno gomilale.

Konačni dan suočavanja bi, čak i uz kreativno računovodstvo, verovatno pao negde početkom juna.

Jedan od razloga zašto nema dogovora je odsustvo saglasnosti šta je uzrok visokog budžetskog deficita.

Demokrate, uglavnom, krive prethodnu administraciju republikanskog predsednika Džordža Buša, njegova dva rata u Iraku i Avganistanu, sniženje poreza za bogate i skup program lekova na recept.

Republikanci upiru prstom u velika trošenja vlade demokratskog predsednika Baraka Obame.

U stvari, glavni razlog je duboka recesija, koja je smanjila prihode od poreza i dovela do toga da se stotine milijardi dolara troše na borbu protiv recesije.

Dug je bio devet biliona dolara krajem 2007, pred početak recesije, a sada je za dlaku ispod limita od 14,3 biliona.

Iako republikanci kažu da ne žele još veći ekonomski haos, veliki broj njih, povezanih sa pokretom Čajanka , preti da će glasati protiv podizanja limita državnog duga, bez obzira na posledice. Ankete pokazuju da se veliki procenat Amerikanaca sa time slaže.

Limit državnog duga SAD podizan je 10 puta u protekloj deceniji.

Obama je 2006, tada kao senator, glasao protiv povećanja limita, optužujući predsednika Buša za neuspešno liderstvo.

Nedavno se izvinio jer je tada glasao politički, umesto da je glasao za ono što je važno za zemlju.

 

SHARE