Početna Sadržaj Izdvajamo SAD DUG 211.000 MILIJARDI $

SAD DUG 211.000 MILIJARDI $

815
0

ДРЖАВНИ ДУГ (САД) САМО 14 БИЛИОНА ДОЛАРА? ДА НИЈЕ МОЖДА 211 БИЛИОНА ДОЛАРА?

08.08.2011

 

Када је кредитна агенција ‘Standard & Poor’ умањила кредитну вредност САД са ‘AAA’ на ‘AA’, Сједињене Америчке Државе су по први пут искусиле једно такво умањене своје кредитне вредности. Ово умањење од стране ‘S&P’ је спроведено без обзира што је Конгрес одобрио план дизања нивоа дозвољеног државног дуга  …  “јер сам план, по нашем (S&P) мишљењу, не достиже онај ниво који би био неопходан да стабилизује динамику државног дуга на средњо-рочном нивоу”.

Ови средњо-рочни и дуго-рочни дужнички проблеми такође брину професора економије Laurence J. Kotlikoff-a, који је у Администрацији председника Ronalda Reagana имао функцију вишег економисте у Савету економских саветника. Он је изнео да је државни дуг, који Министарство финансија САД води као 14 билиона долара, само врх леденог брега.

“Ми имамо сва она ‘неслужбена’ дуговања која су масивна у поређењу са ‘службено’ обелодањеним дугом … ми се стално усмеравамо на ‘службено’ обелодањени дуг, и према томе ми покушавамо да избалансирамо погрешне финансијске књиге”.

Kotlikoff објашњава да су америчке “неслужбене” обавезе исплаћивања – као социјално осигурање, Medicare (државно здравствено осигурање) као и саме исплате од стране Medicaid (такође државно здравствено осигурање) – оно што државни дуг драстично уздиже.

“Уколико саберете сва обећања која су дата за државне исплате, укључујући и војне трошкове, и уколико онда одузмете све таксе које очекујете да наплатите, разлика је 211 билиона долара. То је та фискална празнина … ТО ЈЕ НАШ ПРАВИ ДУГ”.

У свом чланку од 06. августа 2011. насловљеном ‘ФРАНЦУСКА И ИТАЛИЈА У СТАЊУ ПРИПРАВНОСТИ ЗА ИЗБАВЉИВАЊЕ СВОЈИХ НАЈВЕЋИХ БАНАКА ДОК СЕ ЕВРОКРИЗА ПОГОРШАВА’, Simon Watkins и Dan Atkins, новинари британског Daily Mail износе да су се овог викенда страховања увећала да ће двема банкама, које спадају међу највећим у Европи, требати финансијско избављивање.

У Француској, председник Nicolas Sarkozy се нашао у ситуацији да се суочи са могућношћу да је друга банка по величини у држави, ‘Societe Generale’ – позната као ‘SocGen’ – на прагу КАТАСТРОФЕ пошто је искусила масовне губитке на позајмице које је давала Грчкој.

За Silvia Berlusconia је наишла ледена могућност да ће се највећа банка у Италији, ‘UniCredit Banca’, ‘разболети’ од исте врсте колапса уколико не буде финансијски избављена од стране државе, која већ сада гледа пораст опасности за националну економију.

У Британији високи државни извор је описао ситуацију ових двеју банака као ‘опасну’, док је портпарол Министарства финасија Велике Британије одбио да пружи коментар.

Док се министри Г-7 нација – Британије, Француске, Италије, Немачке, Јапана, САД и Канаде – спремају за дијалог због нагомилавања евро кризе, француске и италијанске владе су – како се верује – у стању приправности како би спасле ове банкарске гиганте.

Међутим, постоји веровање да су механизми избављивања који постоје (у француској и Италији) мање изграђени него они који постоје у Великој Британији.

И најмањи ‘миг’ да би нека главна банка пропала би било довољно да се сутра потпали паника на берзама, за које се страхује да ће иначе врло лоше реаговати на кредитно умањење САД од стране кредитне агенције ‘Standard & Poor’.

У свом чланку од 07. августа 2011. насловљеном ‘ТРАНЗ АТЛАНТСКИ ПОЗИВ ЗА ХИТНО РАЗРЕШЕЊЕ САДАШЊЕ ГЛОБАЛНЕ КРИЗЕ КОЛАПСА’, амерички политички економиста Lyndon LaRouche је изнео да је читав глобални финансијски ситем доживео КОЛАПС, и док је сам епицентар колапса регион транз-Атлантика, НЕ ПОСТОЈИ регион у свету који није имун од РАСПАДА који је већ сада на путу. Радикална промена у политици је једини начин да не дође до распада саме цивилизације, почевши са транз-атлантским регионом, што би у врло кратком времену популацију света свело на ниво од испод 2 милијарде људи.

Више не постоји никаква разлика између РАСПАДА европског финансијског и монетарног система и потпуног БАНКРОТА банака са Вол Стрита (Wall Street) за које се каже да су наводно ‘превише велике’ да би Влада САД дозволила и да пропадну.

Скромна процена је да су такозванa ‘Шесторица Великих’ – банкe са Вол Стрита – постале рањиве са својих 1,5 билиона долара инвестираних у дужничку Шпанију и Италију, а те инвестиције су сада постале скоро безвредне.

У свом чланку од 07. августа 2011. године насловљеном “НЕМАЧКА СУМЊА ДА БИ ВЕЋИ ФОНД МОГАО СПАСИТИ ИТАЛИЈУ”, британски Reuters извештава да у немачкој Влади расте сумња да би Италија могла бити спашена од стране европског Фонда за хитне намене.

Цитира се немачки Der Spiegel, који је изено да су финансијске потребе Италије толико велике, да би оне преплавиле постојећа финансијска средства која су на располагању. Италијански државни дуг износи 1,8 билиона евра (!!!), или 120 % њеног бруто националног дохотка.

Европску Фонд за финансијску стабилност (тј. за хитне намене), тренутно има на располагању само 440 милијарди евра.

За Видовдан превео Бранко Филиповић