Ruski film je ideološki oboleo od virusa – putinizam. Posle gledanja filma Taras Buljba, postalo mi je jasno da je nova ruska kinematografija pod velikom kontrolom komesara iz Kremlja koji, dodvoravajući se Velikom Vođi, prave, umesto umetničkih filmova, dugovečernje neukusne holivudske spotove o pravoslavlju i vođi koji treba da nas spasi.
Ovo je drugi film koji sam gledao i koji je napravljen na isti ideološki kalup. Prvi je bio 1612.
Film Taras Buljba nema nikavu umetničku vrednost. To je ruski pravoslavni vestern u kome se pije, puca, tuče, jure neprijatelji, ubija na najkrvaviji holivudski horor način ,bori za slobodu i sve čini da bi se u dva minuta, pet puta za redom, dakle, svakih 24 sekunde, u smrtnom hropcu kozačkih ratnika pozivalo na pravoslavlje koje će spasiti rusku dušu od moćnih neprijatelja, koji su okružili majku Rusiju i hoće da je pokore i pokatoliče.
Čemu sve to? Zašto?
Ne razumem. Zašto se snimaju ovakvi filmovi? Jedino obrazloženje je da administracija ministarstva kulture pokaže svom voljenom vođi, koji je borac i džudista, kako ona stoji na braniku pravoslavlja i kako je ona odlučna, makar potpuno uništila izvorno umetničko delo, da se dodvori Velikom Vođi nacije i pravoslavlja.
Ali, to smo već imali. Onaj, nekadašnji Veliki Vođa , branio je ideologiju radničke klase. Šta se tu promenilo? Ista ideološka matrica i ista tehnika. Nekada su samo bili veliki režiseri, recimo, Ezenštajn. Danas ni takvih umetnika više nema. Presnimava se po holivudskim šablonima. Kroji se moderan ruski film na američki način. Glavni junak je mešavina Džon Vejna, Ramba, Rokija i Konana varvarina. Ali to je već viđeno. Ponavljati to je bilo glupo. Još gluplje je tu glupost umotavati u pravoslavnu propagandnu.
Ako ponavljate nešto što je, samo po sebi, već glupo, onda pokazujete svu svoju raskošnu glupost.
Ovakvim filmovima gubi umetnost. Ali gube i pravoslavlje i Rusija. Gubi i Veliki Vođa jer se društvom širi primitivizam, kič i glupost. Vladati takvim zatucanim društvom, koje je pod kontrolom birokrata iz Kremlja, koji troše pare poreskih obveznika propagirajući neukus, primitivizam i glupost, nije dobra rabota. Pre ili kasnije to će se osvetiti Velikom Vođi.
Pouke iz svetske ekonomske krize treba da opamete Velikog Vođu.
Umetnost treba da pripadne umetnicima.
Ideologija politici.
Vlast demokratskim institucijama .
I sloboda građanima.
Građanima koji neće svojim novcem plaćati ovakve komesarske filmove.
A Gogolju sva počast.
Branko Dragaš, Beograd, 07.06.2009.
