Početna Sadržaj Izdvajamo Rusija neće državni kapitalizam

Rusija neće državni kapitalizam

638
0
SHARE

Rusija neće državni kapitalizam       
Đorđe Milošević    
sreda, 22. jun 2011. 
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev iskoristio je međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu da iznese osnovne okvire ekonomskog i društvenog razvoja svoje zemlje u narednom periodu. On je u svom programskom govoru ne samo označio osnovne, uglavnom već poznate pravce i zadatke daljeg razvoja društva, nego je izneo i niz novih, svežih zapažanja i predloga koji su iznenadili ne samo analitičare nego i neke od njegovih bliskih saradnika. Neke od tih ideja i zapažanja, analitičari su u prvim ocenama nazvali ,,revolucionarnim’’ (u pozitivnom ili negativnom smislu) i naveli na različita razmišljanja o tome u kom će se pravcu i uz primenu kakvih zakonskih i drugih normativa i pravila, zemlja dalje razvijati.

 

Medvedev je u nekoliko ključnih konstatacija bio kategoričan. Rekao je da će scenario napretka i ekonomskog razvoja zemlje biti realizovan bez obzira na to ko će se nalaziti na čelu države. Takva konstatacija uklapa se u mngo puta ponovljene tvrdnje da su osnovni pricipi društvenog razvoja zemlje utvrđeni, da povratka na staro nema i da u Rusiji više neće biti ni revolucije ni kontrarevolucije. ,,Od toga smo se proteklih decenija i vekova umorili i prolili suviše mnogo krvi da bismo se ponovo međusobno sporili’’- rečeno je na najvišem mestu. Ostaje, dakle, samo da se izaberu najbolji načini i metode na putu demokratskog razvoja društva. U tome, očigledno, ima određenih razlika, to ruski lideri i ne kriju, ali one su- kažu zvaničnici, normalne u svakom, pa i ruskom društvu.

Napravio sam strateški izbor u korist jačanja pozicije privatnog preduzetništva, rekao je Medvedev. Dodao je da u ruskoj privredi treba da dominiraju privatno preduzetništvo i privatni investitori. Rekao je takođe da zemlja treba što pre da radikalno raskrsti sa greškama prošlosti. ,,Mi ne gradimo državni kapitalizam i ne vraćamo se na petoletke. To bi bio put stagnacije’’. Predsednik se time suprotstavio nekim sasvim nedavno iznetim mišljenjima vrlo autoritativnih ličnosti. Samim početkom juna, rukovodilac strateškog štaba ,,Opštenacionalnog fronta’’ Nikolaj Fjodorov izjavio je da ,,Jedinstvena Rusija’’ i ,,Narodni front’’ nameravaju da predstave javnosti petogodišnji plan razvoja zemlje. Dakle, nešto što bi moglo podsećati na sovjetske petoljetke. ,,To nije moj izbor, moj izbor je drugačiji. Država treba da zaštiti izbor i svojinu onih koji reskiraju svojim novcem i svojom reputacijom’’, kaže Medvedev.

Obrazlažući ove ključne stavove, ruski predsednik je podsetio da se tokom krize 2008. godine vlada aktivno mešala u biznis, što je u datim okolnostima i u uslovima svetske ekonomske krize bilo neophodno.
Obrazlažući ove ključne stavove, ruski predsednik je podsetio da se tokom krize 2008. godine vlada aktivno mešala u biznis, što je u datim okolnostima i u uslovima svetske ekonomske krize bilo neophodno. Ta etapa je prošla i sada je sa tim završeno, smatra Medvedev. On ocenjuje da uplitanje države, pored ostalih negativnih elemenata, može da ometa tržišne mehanizme, što opet dovodi do slabljenja konkurentne sposobnosti.

A što se tiče konkurentne sposobnosti, tu se Rusija ne može baš pohvaliti visokim dometima. Ovih dana je, naime, objavljen podatak kompanije ,,Strategy Partners’’ do koga se došlo u saradnji sa ekspertima Svetskog ekonomskog foruma, da Rusija zauzima ne baš prestižno, 63. mesto na svetskoj listi rejtinga globalne konkurentske sposobnosti. To je mesto između Šri Lanke (62) i Urugvaja (64). Prva tri mesta na listi zauzimaju Švajcarska, Švedska i Singapur.

I, dok druge zemlje manje-više popravljaju svoj rejting na toj listi, Rusija tone sve dublje. Razloga ima više, a moskovski mediji među najvažnije navode dvojne standarde u mnogim oblastima života i delatnosti. U oblasti zaštite prava svojine Rusija se nalazi pri samom dnu, pa onda nije čudo što preduzetnici izbegavaju zemlju u kojoj im imovina nije sigurna. Osim toga, na većini ruskih tržišta ne postoji realna konkurencija. Da bi neko osnovao svoju firmu u Rusiji, potrebno je bar mesec dana, dok je u Evropi taj rok- maksimum sedam dana. Po mišljenju eksperata, i porezi su u Rusiji dosta visoki. Više se ne možemo ponositi ni nivoom obrazovanja i sposobnostima naših stručnjaka i drugih činovnika kako je to bilo u sovjetska vremena, kažu eksperti. Zato nije ni čudo što je situacija takva kakva je.

Da se vratim ponovo na govor predsednika Medvedeva. Iz njegovog izlaganja proizilazi da nije saglasan sa premijerom Putinom o tome da je Rusiji potreban ,,miran i odmeren rast’’. To je greška – smatra Medvedev. On je i u maju, na pres konferenciji u naučnom centru Skolkovo, nagovestio da nije saglasan sa prilazom Putina modernizaciji. ,,On smatra da je modernizacija mirno i postepeno kretanje, a ja mislim da mi imamo šanse da se brže modenizujemo i napravimo kvalitetni skok napred’’, rekao je tada Medvedev. ,,Iza prividne stabilnosti može da se krije zastoj. Zato je neophodno brže i odlučnije menjati sve što ometa brži razoj’’, smatra ruski predsednik.

Analitičari kažu da je Medvedev, u stvari, sada ponovio osnovnu strategiju formulisanu tokom trogodišnje aktivnosti na čelu ruske države koja je postala poznata kao ,,program ruske modernizacije’’
Analitičari kažu da je Medvedev, u stvari, sada ponovio osnovnu strategiju formulisanu tokom trogodišnje aktivnosti na čelu ruske države koja je postala poznata kao ,,program ruske modernizacije’’. U Sankt Peterburgu samo je taj program pojasnio i upotpunio nekim novim, svežim idejama koje su mu se u poslednje vreme nametnule. ,,Ubeđen sam da je to najsavremenija i najdostojnija politika za Rusiju“, rekao je Medvedev i dodao da zemlja ima snage da kvalitetno izmeni situaciju u narednih nekoliko godina.

Po njegovom mišljenju, treba se usredsrediti na rešavanje sledećih zadataka: na kardinalnom poboljšanju investicione i preduzetničke klime sa ciljem da se stvore visokoproizvodna radna mesta u svim regionima zemlje; na kvalitetnom progresu u borbi sa korupcijom, stvaranju savremene policije i drugih pravosudnih struktura; na povećanju efikasnosti sudskog sistema; na modernizaciji državne uprave i uvođenju u nju savremenih projektnih pristupa i na decentralizaciju punomoćja.

Nabrajajući dostignuća koja su u Rusiji postignuta posle raspada Sovjetskog Saveza (koja su, kako je rekao, ogromna) Medvedev je apelovao da se ,,živi kako to guber dozvoljava’’. Deo sredstava od prodaje nafte i gasa treba čuvati. Suvišno i nepotrebno trošenje tih sredstava u jeku globalne inflacije može biti veoma rizično. Medvedev je time samo podsetio na ono na šta upozoravaju mnogi eksperti: zemlja sada praktično živi na izvozu nafte, gasa, metala i još nekih sirovina što zajedno čini preko 70 odsto ruskog izvoza. Da nekim slučajem cena nafte spadne na 30 ili 40 dolara po barelu, Rusija bi zapala u ogromne teškoće. Eksperti smatraju da u tom slučaju zemlja ni godinu dana ne bi izdržala bez strane pomoći.

Rusija u poređenju sa drugim zemljama, ima neka ogromna preimućstva – kažu eksperti ,,Stratedži partners’’ i Svetskog ekonomskog foruma.
Naveo bih i neke druge zaključke do kojih su došla istraživanja kompanije ,,Stratedži partners’’, kao i izjave pojedinih ruskih eksperata koji ukazuju na pozitivne, ali i negativne činjenice u ekonomskim kretanjima. Tako predsednik ,,Sberbanke’’, bivši ministar ekonomskog razvoja i trgovine German Gref kaže da je privredni rast usporen i pored visoke cene nafte. Ponovo se povećava inflacija, a budžet je u minusu. To znači da model privrednog rasta, na osnovama visokih cena nafte i priliv kapitala, više ne funkcioniše.

Rusija u poređenju sa drugim zemljama, ima neka ogromna preimućstva – kažu eksperti ,,Stratedži partners’’ i Svetskog ekonomskog foruma. To su ogromni energetski resursi, zatim kvalifikovana radna snaga (za razliku od Indije i Kine, na primer, gde postoji armija jeftine radne snage) i unutrašnje tržište koje je jedno od najkrupnijih u svetu. To privlači strrane kompanije koje žele da zarađuju na efektu koji daju velika tržišta.

A da su ti prirodni resursi Rusije zaista ogromni svedoči podatak koji je ovih dana objavila moskovska štampa pozivajući se na ,,Britiš petroleum’’ za 2011. godinu. Prema tim podacima, Rusija raspolaže sa 5,6 odsto rezervi svetske nafte (što je manje nego ssto se moglo pretpostaviti), zatim sa 23,7 odsto rezervi gasa, 19 odsto rezervi uglja, 23 odsto ssuma, 8,1 odsto oranica i 8,4 odsto slatke vode.

Međutim, po mišljenju eksperata, ima mnogo toga što strane investitore odbija. Prvi i glavni ,,minus’’ Rusije su dvojni standardi koji cvetaju svugde: na drumovima, po sudovima. Po faktoru zaštite prava svojime Rusija se nalazi na samom dnu svetske lestvice, zajedno sa najzaostalijim afričkim državama. A koja će to budala preduzimač doći u zemlju znajući da sutra njegove fabrike i brodove mogu da uzmu- pitaju eksperti?

Takva situacija i neke druge činjenice navode i domaće preduzetnike da potraže ,,spas’’ van granica Rusije. Iako je izvoz kapitala iz zemlje proces koji traje više godina (radi se prema grubim procenama o stotinama milijardi dolara), od početka ove godine iz Rusije je, prema navodima ministra finansija Alekseja Kudrina, izvezeno oko 30 milijardi dolara. Kudrin to objašnjava i neizvesnošću oko narednih predsedničkih izbora marta iduće godine. Iako zvaničnici tvrde da tu nikakvog talasanja neće biti i da će se Putin i Medvedev dogovoriti ko će se od njih dvojice kandidovati, u vazduhu ipak ,,visi’’ neka neizvesnost koja uznemirava investitore. Oni žele da svoj imetak obezbede tamo gde im je po njihovoj oceni sigurniji.

Medvedev je, inače, na ekonomskom forumu izjavio da će uskoro objaviti svoju odluku o kandidovanju i da će to učiniti ,,u posebnom formatu’’. Posmatrači su iz intonacije njegove izjave zaključili da će se Medvedev kandidovati na izborima. Da li će to učiniti u dogovoru sa Putinom ili ne – ostaje da se nagađa.

Pojedini moskovski mediji objavili su ovih dana i grafikone o tome šta smeta stranim investirorima da vode biznis u Rusiji, pozivajući se na istraživanja Svetskog ekonomskog foruma. Na prvom mestu je korupcija ( 21,2 odsto) zatim visoki porezi (18,9) pa nedostatak sredstava (15,5) kriminal (9,4) i inflacija (8,5 odsto).

Da se ponovo vratim na izlaganje ruskog predsednika.

Medvedev je nagovestio promenu strukture  Vlade i drugih organa vlasti na svim nivoima, ali tu misao nije detaljnije razradio. Rekao je da se u savremenom svetu ne može upravljati zemljom iz jednog centra, pogotovu ako se radi o tako ogromnoj zemlji kakva je Rusija. ,,Ako se sve radi i kreće samo po signalu iz Kremlja, znači da sistem nije u redu i to treba menjati’’. Nagovestio je stvaranje posebne radne grupe koja će pripremiti predlog o decentralizaciji punomoćja između nivoa vlasti u korist lokalnih zajednica.

Nisam uočio nijedan važniji skup u Rusiji na kome se ne govori o korupciji kao nacionalnom zlu. To je i ovoga puta bio slučaj. ,,Priče o tome da korupcija guši razvoj Rusije čuju se stalno“, rekao je Medvedev. Odgovor je očigledan i treba da bude adekvatan: omča oko vrata korupcionašima treba stalno i neumoljivo da se steže’’. On je predložio proširenje liste ,,grehova’’ na osnovu kojih državni činovnici koji se sumnjiče za korupciju mogu dobijati otkaze. Po mišljenju predsednika, činovnici se mogu udaljiti iz službe ,,zbog gubljenja poverenja’’ pošto je sadašnji sistem istrage oko korupcije veoma složen i spor.

Upravo taj predlog – otpuštanje zbog gubljenja poverenja- izazvao je burna reagovanja u javnosti i u krugovima pravnika. Iako, po tom predlogu, postoji pravna zaštita, odnosno usledio bi sudski postupak i pravo žalbe, jer nije mali broj neosnovanih optužbi, otpuštanje sa posla pre sudskog utvrdivanja krivice je za pojedine pravnike – neprihvatljivo. Poznati društveni funkcioner Mihail Barščevski kaže da otpuštanje čoveka pre stupanja na snagu sudskog rešenja, čak i pre pokretanja postupka optužbe ,,predstavlja revoluciju’’. Barščevski se nije izjasnio da li u pozitivnom ili negativnom smislu. A predsednik ruske Advokatske komore, Henri Reznik, inače jedan od najuglednijih pravnika u zemlji, nazvao je predlog Medvedeva nekorektnim. ,,Tako ćemo daleko stići’’,  kaže Reznik.

Medvedev je nagovestio promenu strukture  Vlade i drugih organa vlasti na svim nivoima, ali tu misao nije detaljnije razradio.
Samo da podsetim: jedan od najpoznatijih političara u postsovjetakoj Rusiji, gradonačelnik Moskve Jurij Mihailovič Luškov, otišao je po odluci Medvedeva sa tog položaja zato što je ,,izgubio poverenje predsednika’’. U ovom slučaju se verovatno nije radilo o korupciji (aiko se i ovaj greh nije isključivao) već o nesaglasnosti u širem smislu reči.

Medvedev se u svom programskom govoru nije opširnije osvrtao na međunarodne prilike, što i nije bila tema ovog skupa. Dotakao se ulaska Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Smatra da bi Rusija mogla da postane punopravni član organizacije već ove godine ,,ako opet ne počnu političke igre’’. ,,Mi smo odavno spremni da stupimo u Svetsku trgovinsku organizaciju, spremniji nego mnoge druge zemlje, i velike i male, koje se u njoj već nalaze. Ali od nas pokušavaju da iznude mnoge ustupke. Takav prilaz je neprihvatljiv i na nepovoljne po nas uslove nećemo pristati’’.

Govor predsednika Medvedeva naišao je na interesovanje u ruskoj javnosti i političkim krugovima. Reagovanja su uglavnom pozitivna, a posebno se pozdravlja predlog Medvedeva o smanjenju uloge države u biznisu. Ja bih, ipak, izdvojio mišljenje poznatog političara, sada predsednika Saveza industrijalaca i preduzetnika Aleksandra Šohina. On je izjavio da je ,,predsednik sada prvi put progovorio o svojoj budućnosti kroz program aktivnosti, program puteva razvoja zemlje. Ranije su svi diskutovali o tome ko će biti novi predsednik. Medvedev je skrenuo diskusiju na drugu stranu: treba razmatrati kuda će poći Rusija. To znači da i ,,Jedinstvena Rusija’’ i ,,Narodni front’’, kao i drugi subjekti, treba da predstave svoj program.

Završio bih zaključkom ruskog predsednika koji je rekao da je ,,daleko od iluzija da ruska privreda u celini može da se izmeni za nekoliko godina. Ali za relativno kraće vreme, dužni smo da prevaziđemo tačku nepovratka ka onim modelima razvoja, koji nas vode u suprotnom pravcu. I sve što planiramo, treba da uradimo. Pravićemo korak po korak, dosledno, mirno, ali bezuslovno.“

Medvedev se u svom programskom govoru nije opširnije osvrtao na međunarodne prilike, što i nije bila tema ovog skupa.
Realizacija tih programa i ciljeva trebalo bi, valjda, da dovede do situacije koju je svojevremeno opisao premijer Vladimir Putin: ,,Rusija će biti zemlja u kojoj će se dostojno živeti. Verujte mi na reč’’.

Čini se da u ovom trenutku država jos nije bliska tom cilju. To, uostalom, izjavljuju i zvaničnici u Moskvi, a takav zaključak može se izvesti i iz govora predsednika Dmitrija Medvedeva na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.
 
 

SHARE