Grupa mladih Albanaca popela se na Rumiju.
Planinu iznad Bara.
Lep izlet?
Ne.
Politička poruka.
Popeli su se i razvili zastavu Velike Albanije.
Na belim majicama su imali teritoriju Velike Albanije.
Na fotografijama se sve lepo vidi.
I Bar iza njihovih leđa.
Koji treba da pripadnu Velikoj Albaniji.
I?
Ništa.
Albancima se sve toleriše.
Njihova prava su ugrožena i na Rumiji.
Gde nema Albanaca.
Zamislite da su grupa mladih Srba došla u Skadar.
I da su razvili zastave.
Na kome se vidi da je Skadar srpski grad.
Naša Troja.
Šta bi se desilo?
Albanci bi kukali na sav glas.
EU bi uvela Srbiji sankcije.
NATO zlikovci bi nas bombardovali.
UN bi uvela rezoluciju o genocidu Srba nad nevinim Albancima.
To je doba u kome živimo.
Ali, moramo da pamtimo.
Nema zaboravljanja.
I moramo da branimo našu teritoriju.
Od domaćih izdajnika i od halapljivih suseda.
Tako je uvek bilo.
Beograd, 15.06.2015.
Gospodine Dragas, pre izvesnog vremena ste napisali da bi trebalo da im pruzimo ruku i da se dogovorimo – ali sa njima dogovora N.E.M.A. Imali su svu podrsku i u SFRJ i u SRJ, veca prava nego beli medvedi na S. Polu, pa vidite kako nam vracaju. Mozda cu preterati, ali jedina komunikacija sa njoma mora biti preko nisana jer to je jezik koji razumeju. Ovo nije militantski pristup vec jedino normalno sto nam valja ciniti posle svega sto se desavalo. Definitivno projekat te njihove „velike drzave“ nisu sami smislili, jos manje ga sami i realizuju, nas pravi neprijatelj je nato-nazi (sa sedistem u London City-ju), ovi su samo izvrsioci plana destabilizacije Balkana, ali to ne umanjuje cinjenicu da treba samo ostro i surovo.
Било би интересантно да Бранко напише како бисмо вратили наше територије по БиХ и садашњој Хрватској? Економијом, демографијом? Питање је хладне главе, без пропагирања милитаризма.
Pitanje je za G-dina Dragasa, ali mislim da je najjednostavnije samo da se radi sve suprotno od ovoga sto se radi sada! Za ujedinjenje svih srpskih zemalja!